Зашто све више младих образованих Кинеза плаћа да иде на лажни посао

Нико не жели да ради без плате, а још мање да плаћа шефу да буде на послу.

Ипак, све више младих у Кини, где је висока стопа незапослености младих, плаћају да одлазе на посао и претварају се да раде.

То је довело до наглог раста броја фирми које постоје искључиво да одрже илузију запослености и продуктивности.

Овај феномен се појавио у тренутку успореног раста кинеска економије и стагнације тржишта рада.

Како је све теже пронаћи стварно запослења, неки радије плаћају да би ишли у канцеларију него да седе код куће.

Тридесетогодишњи Шуи Џоу је имао фирму у индустрији хране, али је пропала прошле године.

У априлу ове године почео је да плаћа 30 јуана дневно (око 3,6 евра) да би ишао у лажну канцеларију коју води компанија Претенд То Ворк Цомпани у граду Дунггуан, 114 километара северно од Хонгконга.

Тамо има пет „колега&qуот; који раде исто што и он.

„Врло сам срећан&qуот;, каже Џоу.

„Као да радимо заједно као тим&qуот;.

• ДеепСеек: Ко је Лианг Венфенг, мозак иза апликације која је продрмала свет
• Млади Кинези са факултетским дипломама раде као возачи, физички радници и статисти
• Кина нуди родитељима 1.300 евра како би се рађало више деце

Овако конципираних канцеларија је све више у великим кинеским градовима, међу којима су Шенџен, Шангај, Нанђинг, Вухан, Ченгду, и Кунминг.

Обично изгледају као праве, функционалне канцеларије и имају рачунаре, приступ интернету, сале за састанке, и просторије за чај.

А док су у „канцеларији&qуот;, могу да користе рачунаре да траже посао или покушају да покрену сопствено стартап предузеће.

Цена дана „на послу&qуот;, која се најчешће креће између 30 и 50 јуана (између око 3,6 и 6 евра), понекад подразумева ручак, грицкалице и пића.

Број оваквих простора расте у време када је стопа незапослености младих у Кини висока, изнад 14 одсто.

То значи да чак и високообразовани дипломци факултета имају потешкоћа да се запосле.

Према званичним подацима, број дипломаца који ове године улазе на тржиште рада достиц́и ће рекордних 12,22 милиона.

Др Кристијан Јао, виши предавач на Факултету за менаџмент Универзитета Викторије у Велингтону, на Новом Зеланду, је стручњак за кинеску економију.

„Феномен људи који глуме да раде је врло распрострањен&qуот;, каже он.

„Због економске транзиције и неусклађености образовања и тржишта рада, младима су потребна оваква места да би могли да промисле о следећим корацима или да раде повремене послове у прелазном периоду.

„Лажне канцеларије су једно од прелазних решења&qуот;.

Џоу је нашао компанију Претенд То Ворк Цомпани док је претраживао друштвену мрежу Сјаохунгшу (КСиаохонгсху).

Каже да је сматрао да ће му канцеларијско окружење помоћи да побољша самодисциплину.

На његов лажан посао иде више од три месеца.

Послао је родитељима фотографије канцеларије, и каже да су сада много мирнији у погледу његовог запослења.

Иако „запослени&qуот; могу да долазе и одлазе када желе, Џоу обично стиже између осам и девет сати ујутру.

Понекад остаје и до 23 часа јер чека да прво оде руководилац.

Додаје да су му људи који такође долазе у његову канцеларију сада као пријатељи.

Џоу каже да када је неко од њих заузет, на пример тражењем посла, сви напорно раде, али да када имају времена, причају, шале се и играју игрице.

И често после посла заједно вечерају.

Каже да му се допада овакав начин одржавања тимског духа и да је много срећнији откако је почео да долази.

• Како кинеске варалице зарађују на сународницама у свету
• Запад тврди да Кина производи превише, њени радници се не слажу
• Шта стоји иза кинеских улагања на Балкану и какву ће цену Европа заиста морати да плати

Сјаовен Танг је раније ове године изнајмила радни сто на месец дана у лажној фирми у Шангају.

Ова 23-годишњакиња је дипломирала прошле године, али још није нашла стално запослење.

Њен универзитет има неписано правило да студенти морају да потпишу уговор о раду или доставе доказ о обављању праксе у року од годину дана од дипломирања, и да у супротном неће добити диплому.

Она је универзитету послала фотографије канцеларије као доказ да је на „пракси&qуот;.

У стварности је плаћала дневну цену боравка у канцеларији, у којој је писала садржај за интернет да заради нешто новца.

„Ако већ фолираш, онда фолирај до краја&qуот;, каже Танг.

Др Бјао Сјанг, директор Макс Планк института за социјалну антропологију у Немачкој, каже да овај тренд у Кини потиче од „осећаја фрустрације и немоћи&qуот; због недостатка могућности за запослење.

„Претварањем да раде млади људи себи стварају чауру у којој се мало удаљавају од доминантних друштвених норми и дају себи мало простора&qуот;.

Власник компаније Претенд То Ворк Цомпани у граду Донггуан је 30-годишњи Феију (псеудоним).

„Не продајем радне столове, већ достојанство – осећај да неко није бескористан&qуот;, каже он.

И сам је раније био незапослен, јер је током пандемије корона вируса морао да затвори његову продавницу.

„Био сам јако депресиван, чак и помало самодеструктиван&qуот;, каже он.

„Желео сам нешто да учиним да променим ствари, али сам био немоћан&qуот;.

У априлу ове године почео је да рекламира компанију Претенд То Ворк и у року од месец дана сви радни столови су били заузети.

Они који убудуће желе да се придруже, мораће да шаљу пријаве.

Феију каже да су 40 одсто корисника канцеларије млади који су недавно дипломарили и долазе да се фотографишу и тако докажу бившим професорима да су на „пракси&qуот;.

Мањи број њих долази због притиска родитеља.

Преосталих 60 одсто су фриленсери, међу којима су многи дигитални номади од којих неки раде за велике компаније за електронску трговину, а неки су аутори садржаја за интернет.

Просечна старост је око 30 година, а најмлађи има око 25 година.

Званично се воде у категорији „флексибилан радни ангажман&qуот;, у коју спадају и возачи услужног превоза који се наручује путем интернета или апликација, као и возачи камиона.

Феију каже да није сигуран да ли ће овај посао остасти профитабилан на дуже стазе.

Зато на њега више гледа као друштвени експеримент.

„Овај посао користи лажи да би се споља сачувао углед, али некима заправо помаже да пронађу истину&qуот;, каже он.

„Ако људима помажемо само да продуже њихове вештне претварања, саучесници смо у безазленој обмани.

„Али ако им помогнемо да њихову лажну канцеларију претворе у стварну почетну тачку, онда овај друштвени експеримент може да испуни његову сврху&qуот;.

Џоу сада већину времена проводи усавршавајући знање у области вештачке интелигенције.

Каже да је приметио да неке компаније приликом запошљавања траже познавање алата вештачке интелигенције.

Зато верује да ће му вештине у области вештачке интелигенције „олакшати&qуот; да пронађе сталан посао.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Генерација З: Колико се променила радна етика
• Пет питања о кинеској привреди
• Како су једноминутне кинеске микродраме залуделе свет
• Колико су млади данас дискриминисани кад траже посао
• Није само Дипсик - десетогодишњи кинески високотехнолошки план почео је да се исплаћује
• 'Имала сам 100 операција и никад нећу стати' – шта се крије иза успона естетске хирургије у Кини

(ББЦ Невс, 08.11.2025)