'Највећа еколошка криза наше генерације': Шта су 'вечне хемикалије' и да ли могу да се избегну

Тигањи, кутије за храну, водоотпорна одећа, и паметни сатови само су неки од предмета које свакодневно користимо, а садрже перфлуоралкилне и полифлуороалкилне супстанце (ПФАС), познате као вечне хемикалије.

Некада су биле цењене због издржљивости, а данас расте забринутост због ризика које ове вештачки створене хемикалије представљају за природну средину и наше здравље.

Др Николас Шартр, виши научни сарадник на Медицинском факултету Универзитета у Сиднеју, у Аустралији, ове хемикалије описује као „највећу људску и еколошку кризу наше генерације“.

Ова хемијска једињења могу да загађују ваздух, земљиште и воду, а повезују се са појавом рака и проблемима са плодношћу код људи.

Што се стиче бољег разумевања њихове штетности, расте и број позива на забрану ПФАС-а у свету.

Дакле, шта по овом питању раде владе, и како ове супстанце могу да се избегну у свакодневном животу?

• Да ли су кесе у Србији заиста биоразградиве
• Седам питања и одговора о пластици коју свакодневно користимо
• Да ли би мали црв који вари пластични отпад могао да буде решење за загађење

Зашто их зовемо „вечне хемикалије&qуот;?

ПФАС, односно перфлуоралкилне и полифлуороалкилне супстанце, су породица од око 10.000 синтетичких хемикалија које се често користе у производњи предмета отпорних на воду, флеке, топлоту, или за спречавање корозије.

Познате су као „вечне хемикалије&qуот; јер се у природи не разграђују.

Почеле су да се користе 1938. године, када је откривен тефлон - материјал који се масовно користи као нелепљива површина за тигање, лонце и шерпе.

„Једна од главних особина ових супстанци је та да су им потребне деценије, ако не и стотине година, да се разграде&qуот;, каже др Шартр.

Све је више доказа који показују да ове хемикалије, које се налазе и у многим пластичним посудама и боцама широм света, могу да доспеју у животну средину и тако загаде пољопривредне усеве и пијаћу воду.

Пронађене су чак и у прашини.

Шире се ветром и водом што додатно погоршава њихова дуготрајна загађујућа својства.

Истраживачи на Универзитету Новог Јужног Велса у Аустралији су прошле године анализирали мерења ПФАС-а из различитих извора широм света, међу којима су били и извештаји влада, базе података и рецензирани научни радови, и прикупили су више од 45.000 података сакупљених током 20 година.

Закључили су да је садржај ПФАС-а у „великом делу површинских и подземних вода у свету изнад међународне препоруке и прописа о ПФАС-у, и да је будући терет ових сусптаснци на животну средину вероватно потцењен&qуот;.

Зашто тек сада сазнајемо за њих?

Још од 1970-их, у индустрији постоји свест о томе да поједине супстанце из групе ПФАС-а могу да буду отровне када се удахну или прогутају, али се верује да су главни произвођачи покушали да утичу на науку и прописе, па и да су заташкавали истраживања која су била по њих штетна.

Ове супстанце постале су познате захваљујући филму Дарк Ватерс из 2019, који говори о стварној правној борбу између хемијског гиганта ДуПонт и групе становника градића у америчкој држави Охају.

Прошле године, становници места Бентама у северном Јоркширу у Енглеској покренули су тужбу против компаније Ангус Фире, локалног произвођача противпожарне пене.

Они тврде да је ПФАС из пене доспео у земљиште и подземне воде, што представља могући ризик за здравље становништва.

Тренутно се житељима узимају анализе крви.

Ова тужба уследила је после извештаја објављеног почетком 2024, у којем је наведено да Бентам, са око 3.000 становника, има највишу до сада забележену концентрацију синтетичких ПФАС супстанци у Уједињеном Краљевству (УК).

„Заиста сам забринут због последица које је то можда имало, или није имало на моје здравље&qуот;, каже Мет Јанг, становник и председник локалне иницијативе За чистији Бентам.

Компанија Ангус Фире је саопштила да је обуставила производњу свих производа који садрже ПФАС и да сарађује са регулаторним телом на утврђивању обима загађења.

Које су опасности од ПФАС-а?

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), вечне хемикалије се повезују са појавом рака бубрега, простате и тестиса, повишеним холестеролом, болестима јетре и бубрега, као и са развојним поремећајима код деце.

Инспекторат за пијаћу воду у Енглеској и Велсу наводи да одређене ПФАС суспстанце, као што су ПФОС (перфлуорооктан сулфонска киселина) и ПФОА (перфлуорооктаноинска киселина), могу да представљају озбиљан ризик по здравље „при довољном нивоу изложености&qуот;.

Због тога су широм света уведена ограничења употребе неких од ових једињења.

У периоду од 2010. до 2015, осам највећих хемијских произвођача у Сједињеним Америчким Државама (САД) пристало је да обуставе употребу ПФОА и хемикалија сродних са ПФОА у њиховим производима.

Међутим, научници упозоравају да је с обзиром на огроман број супстанци из групе ПФАС-а потребно спровести додатна истраживања да би се утврдиле најтоксичније подгрупе и њихови потенцијални ризици по здравље људи и животну средину.

Неки указују да и даље постоји могућност пресељења производње у земље где постоје мања ограничења за ПФАС, или их уопште нема.

Стручњаци верују да би то значило да би такви производи могли да се увозе на тржишта Европске уније (ЕУ) и САД-а.

Други сматрају да је једино решење потпуна забрана свих ПФАС супстанци.

Али питање како безбедно уништити ПФАС без поновног загађења воде и земљишта представља сасвим други проблем.

Процењује се да ће трошкови чишћења загађења повезаног за ПФАС-ом у УК-у износити око 13,3 милијарде долара годишње, према истраживању пројекта Форевер Лоббиинг Пројецт, прекограничне иницијативе у којој је учествовало 46 новинара и 18 стручњака из 16 земаља.

„Постоје технологије за третман ПФАС супстанци у окружењу који се више не користе у многим земљама&qуот;, рекао је ББЦ-ју прошле године Ијан Казинс, професор хемије животне средине на Универзитету у Стокхолму у Шведској.

„У начелу, можете да очистите и веома контаминирано подручје, под условом да имате неограничена финансијска средства.

„Али одакле ће тај новац доћи? Потребне су нам технологије које су јефтине и троше мало енергије&qуот;.

Могу ли да се избегну „вечне хемикалије&qуот;?

Вечне хемикалије је прилично тешко избећи.

ПФАС се често налазе у амбалажи за храну због њихове отпорности на масноћу и високе температуре, као и у прибору за печење и одећи за активности на отвореном.

Такође се налазе у средствима за чишћење куће, као и у препаратима за негу коже, козметици и денталним производима попут конца за зубе, што научници сматрају посебно забрињавајућим због непосредног додира са кожом.

Дакле, шта људи могу да ураде да би смањили изложеност „вечним хемикалијама&qуот;?

• Не загревајте посуђе са нелепљивим премазом
• Носите сопствене посуде када купујете храну за понети
• Избегавајте тканине и намештај који имају премазе отпорне на флеке
• Користите филтере за воду
• Читајте декларације на производима и будите опрезни са производима који имају ознаку „еколошки&qуот; или „нетоксични&qуот;

„Можемо да правимо изборе којима ћемо смањити изложеност, тако што ћемо на најмању меру свести употребу пластике у нашем окружењу&qуот;, каже др Шартр.

„Ми не користимо тефлонске тигање, већ челичне&qуот;, додаје он.

Светска здравствена организација (СЗО) је препоручила да се ПФАС не користе осим када су ове супстанце неопходне, али додаје да „ризици од ПФАС-а морају да се сагледају у контексту других ризика у водоснабдевању, међу којима је и недостатак воде за пиће&qуот;.

Који прописи су на снази?

Употреба ПФАС-а у свету је од 2009. регулисана Стокхолмском конвенцијом о дуготрајним органским загађујућим супстанцама, али због утицаја индустрије, неке земље, међу којима су и САД, споро ратификују споразуме.

Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) је 2018. поново размотрила доказе о токсичности ПФОА и ПФОС, због чега је значајно смањила привремено „безбедне&qуот; границе концентрације ових супстанци.

Данска, Немачка, Холандија, Норвешка, и Шведска су 2023. предложиле нова ограничења о употреби ПФАС-а унутар Европске уније.

Ове земље су процениле да ће уколико се не предузму одговарајуће мере, око 4,4 милиона тона ПФАС-а завршити у животној средини у наредних 30 година.

Британска влада још увек развија свеобухватну стратегију за решавање проблема ПФАС-а.

Инспекторат за пијаћу воду је поставио смернице за концентрацију ПФАС-а „у ишчекивању додатних резултата међународних истраживања о токсичности&qуот;, али тренутно у Енглеској и Велсу не постоје законски стандарди за ниво ПФАС-а у води за пиће.

Додатно извештавање: Викторија Линдера.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како пластика утиче на здравље човека
• У океанима плута више од 170 билиона комада пластике
• Зашто се пластика не осуши у машини за судове
• Шта је Дан планете земље и шта је постигао
• Шта је азбест и да ли је опасан

(ББЦ Невс, 08.26.2025)