Макронова одлука да призна палестинску државу разљутила Израел и САД

Одлука председника Француске Емануела Макрона да призна палестинску државу, која је подстакла сличне потезе других земаља Запада, разљутила је Израел и његовог савезника САД стављајуц́и решење о две државе поново у средиште дипломатских напора за окончање разорног рата у Гази.У писму премијеру Израела Бенџамину Нетањахуу прошле недеље Макрон је написао да је "наша одлучност да палестински народ има своју државу утемељена у нашем уверењу да је трајни мир неопходан за безбедност државе Израел".

Француски дипломатски напори "проистичу из нашег негодовања због ужасне хуманитарне катастрофе у Гази, за коју не може бити оправдања", додао је Макрон.

Израел је у петак прогласио највец́и град у Гази борбеном зоном, док је број жртава од почетка рата 7. октобра 2023. године, нападом Хамаса на Израел премашио 63.000 Палестинаца по подацима Министарства здравља те територије.

Француска, Велика Британија, Канада, Аустралија и Малта су саопштиле да ц́е формализовати своје признавање државе Палестине током годишњег окупљања светских лидера на Генералној скупштини УН које почиње 23. септембра. Неке друге земље, укључујуц́и Нови Зеланд, Финску и Португал, разматрају сличан потез.

Нетањаху одбацује палестинску државност и планира да прошири војну офанзиву у Гази.

Макроново писмо долази пошто га је Нетањаху оптужио да је "подстакао ватру антисемитизма" својим позивом на палестинску државу, што је Макрон осудио као "понижавајуц́е".

Прошле недеље, амерички амбасадор у Француској Чарлс Кушнер такође је написао писмо у којем тврди да "гестови ка признавању палестинске државе охрабрују екстремисте, подстичу насиље и угрожавају животе Јевреја у Француској". Кушнера је позвало француско Министарство спољних послова да објасни свој став, а у његовом одсуству га је заступао његов заменик.

Таква љута реакција "показује да су симболи важни", рекао је стручњак за геополитику Паскал Бонифас, директор Института за међународне и стратешке односе са седиштем у Паризу. "Постоји нека врста трке с временом између дипломатског пута, где је решење о две државе поново у сржи дебате, и ситуације на терену (у Гази), која сваког дана чини ово решење о две државе мало компликованијим или немогуц́им".

Бонифас је рекао да су неки присталице решења о две државе изразиле разочарање одлуком лидера да сачекају до септембра да званично признају палестинску државу, јер се "плаше да ц́е признање доц́и када се Газа још више претвори у гробље".

Макрон и други међународни лидери позвали су Израел да заустави своју офанзиву на тој опкољеној територији, где је вец́ина од преко два милиона становника више пута расељавана, насеља су у рушевинама, а у граду Гази је проглашена глад.

"Окупација Газе, присилно расељавање Палестинаца, њихово изгладњивање... никада нец́е донети победу Израелу", написао је Макрон у писму Нетањахуу. "Напротив, то ц́е појачати изолацију ваше земље, подстац́и оне који налазе изговор за антисемитизам и угрозити јеврејске заједнице широм света", поручио је он.

Више од 140 земаља вец́ је признало палестинску државу, што је углавном симболичан потез.

"Свет ц́е бити исти дан после", рекао је Мухамед Шехада, политички аналитичар из Газе и гостујуц́и сарадник у тинк-тенку Европском савету за спољне односе.

Ипак, то додатно повец́ава дипломатски притисак на Израел, нагласио је он. Тешкаши са Запада који показују снажну подршку решењу о две државе "разбијају илузију да Нетањаху покушава да прода Израелцима и међународној заједници да је масовно премештање становништва или депопулација једини начин за решавање палестинског питања", рекао је Шехада.

Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро инсистирао је ове недеље да су дипломатски напори које су предводиле Француска и Саудијска Арабија такође резултирали, и то први пут, веома значајном осудом напада Хамаса на цивиле од стране свих 22 чланице Арапске лиге.

Током јулске конференције коју су заједнички организовале Француска и Саудијска Арабија у УН, земље Арапске лиге су се у "Њујоршкој декларацији" сложиле да "Хамас мора окончати своју владавину у Гази и предати своје оружје Палестинској управи".

Шехада очекује да ц́е овај потез ојачати табор умерених Палестинаца, између осталог и демонстрирањем јавности да Палестинска управа добија на тежини у преговорима.

Рекао је да би то могло ослабити најнасилније руководство у Хамасу "стварањем дипломатског пута који Палестинцима пружа алтернативу насиљу, шаљуц́и поруку да ц́е се дипломатски ангажман исплатити и да ц́е довести до палестинске државе, док их насиље нец́е никуда одвести".

Палестинска управа се нада да ц́е успоставити независну државу на Западној обали, у источном Јерусалиму и Гази - подручјима која је Израел заузео у блискоисточном рату 1967. године. Хамас је протерао Палестинску управу када је заузела Газу 2007. године, годину дана споле победе на палестинским парламентарним изборима. Пошто је Хамас преузео Газу, Палестинској управи је остало да управља малим полуаутономним деловима Западне обале коју је окупирао Израел.

Иако су европски лидери ставили реформисану Палестинску управу у средиште својих напора за стварање државности, она је и даље веома непопуларна међу Палестинцима који је виде као корумпирану и неспособну да ефикасно управља.

(Бета, 31.08.2025)