'Одбијено': Путин о идеји Запада о распоређивању војника у Украјини

Владимир Путин, руски председник, одбацио је предлог западних земаља, односно такозване „коалиције вољних&qуот; о распоређивању „снага које би гарантовале безбедност Украјине&qуот; дан пошто ступи на снагу мировни споразум.

Његов одговор уследио је дан после самита лидера Француске, Велике Британије и Немачке са украјинским председиком Владимиром Зеленским у Паризу.

Савезници, њих 26, формално се обавезало да распореди „копнене, поморске или ваздушне трупе&qуот; како би помогле у безбедности чим рат у Украјини буде заустављен, изјавио је француски председник Емануел Макрон.

Није открио о којим земљама је реч.

Путин је покушао да угуши ову иницијативу, упозоравајући да би све трупе распоређене у Украјину биле „легитимне мете&qуот;, посебно ако се појаве сада, иако планова о таквој акцији за сада нема.

Став Москве није изненађење нити нешто ново.

И до сада је одбијала било какву идеју о распоређивању страних војника из састава НАТО-а на територију Украјине.

А један од разлога за почетак инвазије на Украјину био је, понавља Путин, приближавање НАТО-а границама Русије, посебно потенцијалном уласку Украјине у војно-политички савез, предвођен Америком.

Почетни оптимизам после сусрета америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина на Аљасци све више бледи.

Разговор ових лидера на тренутак је пробудио наду да би могло да дође и до састанка са укајинским председником Зеленским.

Чини се да нема ни наде за постизањем примирја.

Међутим, после састанка на Аљасци, „Коалиција вољних“ коју предводе Велика Британија и Француска интензивно ради на пружању гаранција Кијеву уколико се постигне договор.

Макрон је нагласио да ц́е све трупе бити распоређене како би се спречила „било каква нова велика агресија“, а не на првој линији фронта.

Додао је да о да ће то да се финализује у наредним данима.

Зеленски је одлуке донете на састанку у Паризу, назвао првим конкретним кораком.

Америка се није изјаснила на који начин и колико би учествовала у пружању те гаранције.

Амерички председник раније је категорички одбацивао био какву идеју да амерички војници буду распоређени у Украјини, рекавши да је то „европска ствар&qуот; и да ће САД само помоћи.

Макрон каже да ће се улога Америке финализовати наредних дана.

Трамп је недавно изјавио да би подршка САД „вероватно“ могла да буде у слању ваздушних снага, а Зеленски је потом саопштио да је разговарао са америчким лидером о „максималној заштити украјинског неба“.

Амерички председник је рекао да „води веома добар дијалог“ са Путином и да планира да разговара са њим у блиској будуц́ности.

Путин је 5. септембра потврдио да је имао „отворени дијалог“ са шефом Беле куће.

• Руски услови за мир: Јаке силе као гарант безбедности Украјине, НАТО никако
• Који су Путинови захтеви за мир и шта од њега очекује Трамп
• Састанак Трампа и Путина: Територија ратом разорене Украјине - у мапама

Украјина и њени савезници верују да би требало да се у Украјини постигне прекид ватре пре било каквог покушаја да се обезбеди шири мировни споразум, иако Русијаса тим није сагласна.

А и Трамп сматра да прекид ватре не мора да буде услов за преговоре.

Одговарајуц́и на питања на економском форуму у Владивостоку на далеком истоку Русије, Путин је рекао да „не види сврху у присуству страних трупа у Украјини, ако се постигну решења која ће довести до дугорочног мира&qуот;.

Русија ће „у потпуности&qуот; придржавати свих одлука које воде до дугорочног мира, нагласио је.

Мала је вероватноћа да ц́е Украјина и њени западни савезници сматрати његове речи убедљивим.

Путин је рекао и да је спреман да буде домац́ин сусрета са украјинским представницима у Москви и дао реч да ће сви бити безбедни.

Кремљ не сматра Зеленског легитимним председником.

„Он је прогласио ратно стање и није организовао председничке изборе. Али ако неко заиста жели да се састане са нама, ми смо спремни.

„Најбоље место за то је престоница Русије, град-херој Москва&qуот;, изјавио је Путин.

Зеленски се наругао идеји да Москва буде домаћин састанка, рекавши да је она доказ да Путин није озбиљан, предложивши уместо тога неколико неутралних главних градова.

„Подржавамо сваки формат, билатерални или трилатерални састанак, али Русија чини све да га одложи“, рекао је Зеленски.

Западни лидери верују и да Русија да овим купује време како би заузела што више делова украјинске територије, док се троипогодишњи рат наставља.

Путин је 3. септембра присуствовао војној паради у Кини, у друштву Кима Џонга Уна, севернокорејског лидера.

Поручио је тада да војска његове земље напредује на свим фронтовима у Украјини.

Поред тога што је јасно указала да никакве западне снаге не би требало да буду распоређене у Украјину, Москва инсистира и да она буде једна од земаља које ће гарантовати безбедност те земље.

Идеју су одбацили и Кијев и његови западни савезници.

Све стране снаге, било да припадају НАТО-у или не, опасност су за Русију „јер смо непријатељ алијансе“, рекао је Дмитриј Песков, портпарол Кремља, Стиву Розенбергу, ББЦ уреднику.

Критиковао је „скандалозне напоре европских земаља да изазову наставак рата“.

• Трамп Макрону: Путин 'жели да склопи договор због мене'
• Трампово одустајање од примирја као циља сигурно је обесхрабрило Кијев и Европу
• Састанак Трампа и Зеленског: Пет тачака о разговорима у Вашингтону

За сада је мало земаља које су отворено обећеле да су вољне да распореде сопствене војнике у Украјини у случају да се о томе постигне договор.

САД су већ искључиле такву идеју.

Европске дипломате указале су да би слање трупа у овом тренутку вероватно помогло Путиновом наративу против Запада.

Међутим, британски премијер сер Кир Стармер рекао је да западни савезници сада имају „нераскидив завет“ према Украјини, коју подржавају и САД.

Морају да изврше притисак на Русију да оконча рат, пренела је портпаролка Даунинг стрита.

Први приоритет је да се осигура прекид ватре, затим пруже „снажне безбедносне гаранције“, изјавио је Фридрих Мерц, немачки канцелар, после састанка у Паризу.

„Зашто би нас уопште занимало шта Русија мисли о страним снагама у Украјини?

„Украјина је суверена земља. Није на Моксви да одлучује&qуот;, поручио је Марк Руте, НАТО генерални секретар.

Погледајте зашто су се Трамп и Путин састали на Аљасци, а каква је ситуација у Украјини

Русија је покренула инвазију на Украјину 24. фебруара 2022.

Почетком септембра ове године, Путин је рекао да постоји „извесно светло на крају тунела“ и „опције за осигуравање безбедности Украјине у случају да се сукоб заврши“.

Џон Хили, британски министар одбране, похвалио је Трампа јер је „увео Путина у разговоре“ и „није искључио ниједну опцију“.

Москва је одбацила идеју о прекиду ватре, инсистирајуц́и да се њена војна кампања нец́е завршити пре постизања целовитог мировног споразума.

Оочи састанка 'коалиције вољних' 4. септембра у Паризу, извор из француске Јелисејске палате подсетио је на неколико историјских примера прекида ватре који су трајали без потпуног мировног споразума.

Указао је на линију разграничења Северне и Јужне Кореје, где прекид ватре траје годинама, а распоређивање снажно наоружаних, савезничких америчких снага служило је као сигнал Северној Кореји.

Тај концепт би био изузетно важан и за Украјинце, додао је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Мапа Украјине у Белој кући: Шта је спорно Зеленском
• 'Предложени територијални уступци Украјине су Путинова замка', каже висока званичница ЕУ
• 'Следећи пут у Москви?': Пет закључака са сусрета Трампа и Путина на Аљасци
• Супероружје за које Путин тврди да мете претвара у пепео и прах
• Резигнираност и издаја: Шта би предаја Донбаса Русији значила за Украјину
• Зашто је Доњецк толико важан за одбрану Украјине

(ББЦ Невс, 09.05.2025)