Последњи крик…тишине – политика 17. минута
Талас 09.09.2025 | Марко Весић
Последњи крик…тишине – политика 17. минута Пхото:ГОРАНН СРДАНОВ И што погледам све је пјесма и чега год се такнем све је бол – Иво Андрић, Екс Понто Првобитно подешен на 7мин до поноћи давне 1947. године, Сат судњег дана од тада је враћан 8 пута уназад, но 18 унапред, а најближе ’катастрофи’ налазимо се данас – чак 89с до ње.
Реч је о сату који метафорично процењује могућност глобалне катастрофе, патентиран од стране Билтена за нуклеарну физику, на основу разорних потенцијала нуклеарног наоружања, климатских промена и развоја вештачке интелигенције. Најдаље смо се, ипак, налазили 1991. године, погађате – 17мин пре поноћи. Наравно, сат би требало да представља симболично упозорење стручне и шире јавности, одржавајући мисао о глобалним ризицима у фокусу. Имајући у виду да смо,
