У свету има више гојазне него потхрањене деце: УНИЦЕФ

Традиционално, здраву исхрану замењује ултрапрерађена храна, често богата шећером и адитивима, кажу из агенције УН.

BBC News 11.09.2025 | Доминик Хјуз - ББЦ здравље

Gojazan mladić drži metar oko struka — Гојазност деце и младих данас је проблем свуда у свету

У свету први пут има више гојазне него потхрањене деце, показује велика студија коју је спровео УНИЦЕФ, Дечји фонд Уједињених нација (УН).

Сматра се да је гојазно отприлике свако десето дете узраста од пет до 19 година, што је приближно 188 милиона деце и младих.

Истраживачи као главни разлог овог проблема наводе прелазак са традиционалне исхране на оне које се у великој мери ослањају на ултрапрерађене намирнице које су релативно јефтине и врло калоричне.

УНИЦЕФ позива владе да предузму одговарајуће мере да заштите децу од нездравих састојака и спрече мешање индустрије ултрапрерађене хране у политичке одлуке.

Прекомерна ухрањеност и лоша исхрана

Када су раније здравствени стручњаци раније о деци која се лоше хране, то се углавном тумачило да су та деца потхрањена.

То више није случај, јер се данас израз лоша исхрана односи и на утицај гојазности на здравље и развој деце.

Чак и у сиромашнијим земљама ово постаје озбиљан проблем.

Прекомерно ухрањена деца су она која имају знатно већу телесну тежину од оне која се сматра здравом за њихов узраст, пол и висину.

Гојазност представља тежак облик прекомерне ухрањености и повезује се са повећаним ризиком од дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести и појединих карцинома у каснијем периоду живота.

У детињству, правилна исхрана, која је богата воћем, поврћем и протеинима, је кључна за раст, когнитивни развој и ментално здравље.

Међутим, многе традиционалне исхране се замењују ултрапрерађеним намирницама које су често богате шећером, скробом, сољу, нездравим мастима, и адитивима.

Проблем гојазности не сме да се потцењује, упозорава извршна директорка УНИЦЕФ-а Кетрин Расел.

Каже да је гојазност све већи проблем који може озбиљно да утиче на здравље и развој деце.

Свако десето дете је сада гојазно

Лоша или недовољна исхрана, која код мале деце може да се манифестује мршавошћу и заостајањем у расту и даље је велики проблем међу децом млађом од пет година у многим земљама које имају ниске и средње приходе.

Али најновији подаци студије УНИЦЕФ-а која је обухватила више од 190 земаља, показују да се удео потхрањене деце узраста од пет до 19 година смањио од 2000. године са скоро 13 одсто на 9,2 одсто.

Међутим, стопе гојазности су порасле са три одсто на 9,4 одсто, што значи да је отприлике свако десето дете сада гојазно.

Број прекомерно ухрањене деце, међу које спадају и гојазна деца, је толико порастао да су сада свако пето дете школског узраста и адолесцент прекомерно ухрањени.

То је отприлике 391 милион деце и адолесцената широм света, показује процена наведена у студији.

Данас има више гојазне него потхрањене деце у свим деловима света, осим у подсахарској Африци и јужној Азији.

Највеће стопе гојазности међу децом и младима забележене су у појединим пацифичким острвским државама, међу којима су Нијуе (38 одсто), Кукова Острва (37 одсто) и Науру (33 одсто).

Али, проблем гојазности имају и многе земље које имају високе приходе.

Међу децом и младима узраста од пет до 19 година, гојазно је 27 одсто у Чилеу, 21 одсто у Сједињеним Америчким Државама (САД) и 21 одсто у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ).

„У многим земљама видимо двоструки утицај лоше исхране – заостајање у расту и гојазност&qуот;, каже извршна директорка УНИЦЕФ-а Кетрин Расел:

„То захтева циљане интервенције.

„Сваком детету морају да буду доступне хранљиве и приуштиве намирнице да би се подржао њихов раст и развој.

„Хитно су нам потребне политике које ће омогућити родитељима и старатељима да имају приступ здравим и хранљивим намирницама за њихову децу&qуот;.

Погледајте видео: Како да избегнемо увреде кад причамо о туђем изгледу

Позив на акцију

Последице по здравље и економски трошкови непредузимања одговарајућих мера могли да буду огромни, упозорава УНИЦЕФ.

У извештају се процењује да ће до 2035. године економске последице прекомерне ухрањености и гојазности износити више од четири билиона америчких долара годишње.

УНИЦЕФ у извештају позива владе да предузму мере, које подразумевају правила о означавању и рекламирању хране.

Те мере подразумевају законску заштиту исхране деце уклањањем ултрапрерађене хране из школских кантина, увођење пореза на нездраву храну и пића и подстицање произвођача хране да измене састав производа ограничавањем нездравих састојака и штетних замена.

Извештај такође позива владе да не допуштају мешања индустрије ултрапрерађене хране у доношење политика.

Произвођачима ултрапрерађене хране и пића требало би забранити учешће у стварању и спровођењу политика, и такође би им требало увести обавезу да званично пријављују лобирање за њихове производе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук