Француски Конзерваторијум: Шта могу музика и плес кад земља клизи у ауторитаризам

Шта уметност и музика могу да ураде у земљи која клизи ка ауторитаризму, и чија будуц́ност делује све неизвесније, пошто у Србији велика побуна коју предводе студенти потреса режим "ауторитарног председник Александра Вучић", саопштио је француски Високи конзерваторијум за музику и плес у тексту посвећеном програму ИН.ТУНЕ који промовише учење музике и уметности у целој Европи.

Аутор текста, стручњак за Балкан Луј Сеје (Лоуис Сеиллер) разговарао је са студентима и професорима Факултета музике у Београду који дубоко подржавају демократски покрет у корист владавине права.

"Студенти желе да верују да моћ уметности може да промени друштво. И док на факултету стоји натпис са нацртаним инструметнима - Забрањена предавања, чују се звуци инструмената јер музика није побегла из те образовне установе", наводи се у тексту и додаје да већ неколико месеци, музика одјекује у ритму студентских пленума.

Иако има много активности повезаних са протестима а и садашњи услови нису лаки, студенти музике покушавају да се прилагоде и настављају да свирају и вежбају.

У опширном тексту у којем се подсећа да су протести почели после пада бетонске надстрешнице железничке станице 1. новембра 2024. године у Новом Саду. Та несрећа у којој је страдало 16 људи, приписана је општој корупцији власти председника Вучића, "обожаваоца мађарског премијера Виктора Орбана и турског председника Тајипа Реџепа Ердогана".

Вучић у тексту описан као националистичко-конзервативни лидер, на власти 13 година, "стално угрожава контролу и равнотежу крхке српске демократије обезбеђујуц́и контролу над правосуђем, јавном управом и мејнстрим медијима, и манипулишуц́и изборима".

Као одговор на катастрофу у Новом Саду, појавио се снажан студентски покрет који захтева одговорност и транспарентност од институција које у потпуности контролише владајуц́а Српска напредна странка.

Готово свакодневне блокаде путева и јавних зграда, као и бројни скупови организовани широм земље, добијају подршку јавности и мобилишу све вец́и број људи. Више од 300.000 људи окупило се 15. марта у главном граду Србије на највец́им демонстрацијама у историји земље. Али председник остаје непопустљив.

У овој вишеструкој борби за владавину права и једноставно за "нормалан живот", сваки од 60 окупираних факултета доноси своје знање и таленте како би деконструисао аргументе силе која не оклева да користи лажи и претње. Музички факултет организује хорове и представљва класичне или џез ансамбле.

"Студенти београдског Факултета музичке уметности компонују саундтрек грађанског устанка - на београдским булеварима, као и на сеоским трговима, па чак и током вожње бициклом 80 студената до Европског парламента у Стразбуру", наводи се у тексту.

Далеко од тога да је то хаос који су организовали "страни агенти" како то описују власти, ова невиђена мобилизација је омогуц́ила праву експлозију креативности и уметничког изражавања, досежуц́и до највец́ег броја људи.

Мирне и забавне методе протеста студената, као и њихово хоризонтално и децентрализовано функционисање, пробудиле су целокупно српско друштво.

Широм Србије, која је у својој историји мало окусила демократске слободе, организују се "зборови", по моделу студентских пленума, а грађани слободно изражавају своје захтеве. Та директна демократија је у супротности са ауторитарним праксама председника Вучиц́а, свеприсутног у локалним медијима са агресивним говорима.

Напади на јавне универзитете и личности које подржавају студентски покрет су се појачали - кривична гоњења, финансијски притисци, кампања клевете у провладиним медијима или закон у корист приватног образовања.

Званично кандидат за чланство у Европској унији од 2012. године, исте године када је Александар Вучиц́ ступио на дужност, Србија се од тада чини као да се све више удаљава од ње. На велику жалост студената који свакодневно демонстрирају, управо у име принципа и вредности које званично бране европске институције.

"Сви су уморни од тражења бољег живота негде другде, сити су корупције која разједа Србију. Као и остатак друштва, вец́ина универзитетских професора подржава своје студенте у овој борби за основне принципе. Али, након вишемесечног застоја и европских лидера који нису дали политичку подршку овом покрету, дајуц́и предност својим економским интересима у односу на одбрану демократије, режим председника Вучиц́а покушава да поврати контролу", наводи се у тексту.

За београдски музички факултет, програм ИН.ТУНЕ представља "дах кисеоника и могућност сарадње и директног контакта са другим европским студентима".

Студенти у Европи треба да упознају Србију далеко од стереотипа да је то "сиви свет који личи на совјетску еру или на бруталност током ратова 90-их година", додаје се у тексту.

Програм ИН.ТУНЕ од јануара 2024. године окупља неколико европских партнера за промоцију и учење музике и свих облика уметности у целој Европи.

Поред те сарадње, ИН.ТУНЕ има и својствену јаку политичку визију јер јача солидарност између земаља и промовише демократске вредности, академску слободу и културну разноврсност.

Реч је о стварању Европе отворене за свет, способне да се суочи са друштвеним, економским и другим актуелним изазовима.

Француски конзерваторијум је одлучио да сваке сезоне представи један од универзитета инцијативе ИН.ТУНЕ и тако је почела европско путовање у Србији, додаје се у тексту.

(Бета, 17.09.2025)