Лето 2025: Једно од најтоплијих и најсушнијих, са пет топлотних таласа

Звонимир Гелмежановић из Прахова код Неготина пољопривредом се бави више од 20 година, али овакву сушу, каже, не памти.

На његовим њивама расту кукуруз, сунцокрет и пшеница, а овог лета род сунцокрета готово се преполовио.

„Ово је први пут да сам тако мало добио. Није било кише од 6. маја&qуот;, каже он у септембру за ББЦ на српском.

Киша је пала тек пре неколико дана, али сада је, додаје, прекасно.

„Готово је, завршено.&qуот;

Он није једини са овим проблемом.

Лето иза нас било је најсушније од када се мери у Неготину.

У јуну није пала ни кап кише, а тек нешто мало падало је у наредна два месеца.

Ситуација није много боља ни у остатку Србије, показују подаци које је објавио Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).

Високе температуре у готово целој држави и мало кише - тако се може описати лето ком је 21. септембра дошао крај.

Екстремне падавине, учестале суше и топлотни таласи су све чешћи, а главни кривац су климатске промене, сматрају научници.

Поред последица по пољопривреду, постоји ризик и по здравље свих грађана.

Најугроженији су хронични болесници, труднице, деца и стари људи.

„Временске неприлике, а топлотни талас је појава која никоме не одговара, могу да имају штетне последице на људе који раде у тим условима&qуот;, рекла је раније Марија Марковић, специјалиста социјалне медицине из Градског завода за јавно здравље у Београду, за ББЦ на српском.

• Кад врућина узме данак: Пресушило 'Шумадијско море'
• Свет постаје све топлији - ево како то утиче на наш мозак
• Суше у Србији постају 'нова нормалност'

РХМЗ прати температуре од 1951. године и бележи најтоплија лета.

Ово лето је било треће најтоплије, а температуре годинама расту.

Од најтоплијих 20 лета, готово половина је била у последњој деценији.

Топлотни таласи у целој Србији

Када је пет дана у низу топло - веома или екстремно, по критеријумима РХМЗ-а - онда улазимо у топлотни талас.

Тога је било овог лета.

Усамљени изузетак у држави је Палић, на самом северу, једино место где за три месеца лета није било топлотних таласа.

Свуда у остатку државе јесте, негде и неколико њих.

Трећина лета у Ћуприји прошла је у топлотним таласима.

Мештани овог града у Шумадији, њих нешто више од 25 хиљада, били су изложени високим температурама 28 дана у четири налета.

Слично је било и у Лесковцу, где је 31 дан овог лета прошао у топлотним таласима.

Два рекорда још на почетку лета

Лето је почело екстремима.

Јун 2025. био је најтоплији у Србији, наводи се у извештају РХМЗ-а, а обележила су га два топлотна таласа.

То значи да је барем пет дана за редом било веома или екстремно топло.

Ове категорије одређују се у односу на ранији просек који се мења с годинама, такозвану „нормалу“ у односу на коју поредимо време сада.

У складу са тим екстремно топло не значи свуда исто.

На пример, различит је просек за Београд и Златибор: у главном граду је то 21,9 степени Целзијуса, а на Златибору скоро шест степени мање.

Оба места овог јуна поставила су нови рекорд када су у питању високе температуре.

• Како климатске промене утичу на привреду Србије
• Када људском телу постаје превише топло
• Температурни инферно: Топлотни талас у Србији и широм Европе

У 16 места било је најтоплије од када се мери температура.

Додатан проблем правио је и изостанак кише.

У деловима Србије дословно је није било.

На осам станица (од 28 у целој Србији) где се прати колико је кише пало у јуну није забележен ни милиметар падавина, али је сушно било свуда.

Због екстремних врућина и дуготрајне суше, последице по животиње и изворе воде забележене су и раније током године.

На Сувој планини, надомак Беле Паланке, крајем августа пресушили су готово сви локални извори.

Стотине коња и крава остале су без приступа води, а привремена помоћ у виду цистерни стизала је свега неколико пута - недовољно да покрије потребе.

Слична ситуација догодила се и само месец дана раније, у јулу, када су животиње биле у сличној опасности.

Тада су спашене захваљујући цистернама које су послате из Ниша.

Суша на Сувој планини: Жедни мештани, краве и коњи

Звонимирове бриге деле и други пољопривредници из тог краја.

Каже да се сви познају и да и они осећају последице суше.

За њега пољопривреда није главни, већ додатни извор прихода, али ни од тога више нема много користи у последње време.

Пре две године нагли пад цена жита и кукуруза додатно га је погодио.

„Већ две године радим само за дугове, ништа друго.&qуот;

Дугови, објашњава, нису велики, па их враћа постепено - само да би могао да настави да обрађује земљу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како екстремне врућине 'топе' наш ДНК и убрзавају старење
• Аустралијски град у коме људи живе под земљом, а имају и српску цркву
• „Ако ме видиш, плачи”: Због суше се појавило камење са застрашујућим порукама у коритима река
• Шта је 'температура влажне сијалице' и зашто је важна
• Немачки ратни бродови и нове плаже „никли“ на Дунаву због ниског нивоа воде
• Шта све врућине могу да ураде људском телу

(ББЦ Невс, 09.21.2025)