'Пошаљите их кући': Шта се крије иза успона национализма у Великој Британији

Било је ово политички наелектрисано лето у Великој Британији, са протестима пред хотелима у које су смештени тражиоци азила широм земље, хиљадама националних застава постављаних на мостове или окачених са бандера, најновијим анкетама које показују радикални заокрет удесно и, недавним антиимигрантским маршем у центру Лондона, у којем је учествовало и до 150.000 људи.

Размере ових догађаја, а поготово најскорији протест који је предводио контроверзни ултрадесничарски активиста Томи Робинсон, поново су покренули расправу око тога да ли крајња десница све више узима маха у Уједињеном Краљевству.

Крајња десница као да је постала стално обележје европског политичког пејзажа у последњих неколико година – са странкама под том етикетом које предводе владе у Италији и Мађарској, чине коалиције у Аустрији, Шведској и Финској, а расте им популарност у опозицији у Француској, Немачкој, Португалу и Белгији.

Да ли сви ти скорашњи догађаји сугеришу да би Велика Британија могла да постане следећа западна демократија коју ће захватити талас популистичке десничарске политике?

• Зашто заставе ничу широм Енглеске и шта то говори о британској имигрантској политици
• Како је злочин довео до нереда: Шта се дешава у Великој Британији
• Карен Пирс: Шта су приоритети британске изасланице за Западни Балкан

Демонстрација силе

Скуп 13. септембра, одржан под називом Уједините Краљевство, био је један од највећих ултрадесничарских протеста свих времена у Великој Британији, према антирасистичкој добротворној организацији Нада а не мржња.

Обележила су га скандирања „пошаљите их кући“ и море националних застава.

Неки демонстранти су носили слике Чарлија Кирка, америчког конзервативног активисте убијеног раније овог месеца.

Дошло је до окршаја са полицијом и говора контроверзних личности, као што су амерички милијардер Илон Макс, који је позивао на распуштање британског парламента и смену актуелне лабуристичке владе.

Премијер Кир Стармер је осудио насиље и реторику.

„Никад нећемо предати нашу заставу онима који је користе као симбол подела“, изјавио је он.

Џулија Ебнер, експерткиња за радикализацију на Институту за стратешки дијалог Универзитета у Оксфорду, рекла је за ББЦ да сада изгледа као да су у Уједињеном Краљевству ултрадесничарске идеје постале део мејнстрима.

„Томи Робинсон је био маргинална личност пре једне деценије“, рекла је она.

„А сада се претворио у моћну и утицајну личност чија публика долази далеко изван традиционалне крајње деснице.“

Чињеница да је Робинсон показао да може да мобилише и до 150.000 људи и привуче утицајне личности као што је Маск претворило је ову најновију шетњу у демонстрацију моћи крајње деснице, рекла је она.

У Великој Британији је прошле године одржано 180 ултрадесничарских и антиимигрантских митинга, према АЦЛЕД-у, независном монитору конфликта, који пружа податке о протестима широм света и анализира их.

Антиимигрантски сентимент појачао се поготово после нереда у Саутпорту на северозападу Енглеске прошлог лета, кад су фатална убадања ножем троје деце на часу плеса изазвала протесте, подгрејане дезинформацијама на друштвеним мрежама да је осумњичени био илегални мигрант.

Ебнер истиче улогу друштвених мрежа у појачавају наратива крајње деснице, јер она указује на склоност алгоритама да промовишу радикалан садржај, дозвољавајући дезинформацијама и теоријама завере да се шире брже од новинарства заснованог на провереним чињеницама.

„Друштвене мреже су за многе замениле традиционалне изворе вести“, каже Ебнер.

„Алгоритми нам пружају веома пристрасно информативно окружење, где се највише појачавају најрадикалнији извори информација и најрадикалније поруке.“

Забринутост због имиграције

Експерти се слажу да је успон ултрадесничарског сентимента потпомогнут сложеном мешавином фактора, као што су разочарање у највеће странке, пооштравање јавног дискурса о имиграцији и забринутост због економских фактора.

Повећање броја пристиглих малих бродова у Велику Британију такође је одиграло значајну улогу у овој расправи.

„Људи виде да је дошло до пораста неједнакости и на неким местима опадања квалитета рада јавних служби. Они страхују да ће им бити горе за десет година“, каже Стијн ван Кесел, професор компаративне политике на Универзитету Краљица Мери у Лондону.

„Завладао је економски песимизам, а људи га често повезују са питањем имиграције. Порука крајње деснице је, да бисмо заштитили послове и социјалну државу, морамо да зауставимо имиграцију“, рекао је он за ББЦ.

Недавно је спор око хотела који пружају смештај тражиоцима азила доспео у вести у Великој Британији, док локалне власти воде правне битке које оспоравају њихову употребу, и са протестима локалних заједница забринутих за властиту безбедности и трошкове.

У јуну 2025. године, укупно је 111.000 особа затражило азил у Уједињеном Краљевству, што представља повећање од 14 одсто у односу на претходну годину, према владиној статистици.

„Политичари би могли да кажу: 'Морамо да решавамо имиграцију или азил на бољи начин, али су нам имигранти потребни и да бисмо имали особље за здравствени сектор.'

„Али потоњи аргумент се више уопште ни не потеже“, каже професор Ван Кесел.

Ебнер додаје да до појачавања ултрадесничарске реторике није дошло само због расправе о имиграцији.

„Ту су и теме родних и ЛГБТ права, акције око климатских промена и слобода говора и изражавања.

„Постоји читав портфолио различитих тема око којих крајња десница увек заузима супротан став од статуса кво и онога што би они назвали естаблишментом“, каже она.

Успон Реформске странке

Успон Реформске странке Уједињеног Краљевства Најџела Фаража додаје нови слој расправи о томе да ли радикална десница стиче утицај у земљи.

Иако се Фараж дистанцира од Томија Робинсона и етикете крајње деснице, Реформска странка такође заузима строг приступ према имиграцији.

Странка је успела да одржи комотну предност у истраживањима јавног мњења – Ипсос је спровео анкету у мају-јуну ове године према којој она ужива 34 одсто подршке гласачког тела и девет одсто предности над владајућом Лабуристичком странком.

Изборни успех Реформске странке, у који спадају скорашње победе на допунским изборима и велике предности на енглеским локалним изборима, сугерише све већи апетит јавности према алтернативама главном току.

„Имиграција је стимулисала успон Реформске странке више него било шта друго“, каже Траверс, додајући да је и разочарање људи у етаблиране политичке странке такође представљао фактор.

„Мислим да анкете показују да је многим људима који гласају за Реформску странку преко главе Конзервативне странке и Лабуристичке странке – две доминантне странке у британској политици отприлике читав век“, каже он.

„Тако да је то начин да их научите лекцији. Нека врста 'беса против машине', где људи осећају да морају да ураде нешто да би их чули.“

Нормализација крајње деснице

Професор Ван Кесел истиче да актуелна клима доводи до нормализације ултрадесничарске политике, будући да главнотоковске странке све више заузимају ултрадесничарске ставове и поруке у жељи да придобију назад гласаче.

Али он упозорава да им се та стратегија често обија о главу.

„Покушаји надметања на терену крајње деснице, покушаји да звуче као да су строги по питању имиграције, само ће задржати тему имиграције у врху политичке агенде, а од тога ће на крају користи имати само радикална десница“, каже он.

„Главнотоковски политичари, они на власти, могу да покушају да унапреде политику по питању имиграције, а не морају нужно да понављају оштру реторику радикалне деснице“, додаје.

Ебнер се слаже да отпор крајњој десници захтева више од строге реторике, као и вишеслојно разумевање незадовољства које ствара подршку.

„Појединци који подржавају крајњу десницу долазе из различитих светова“, каже она.

„Морамо да решавамо њихове разлоге за забринутост без понављања радикалних ставова.“

Она такође позива на реформу дигиталног екосистема.

„Стварно је важно позивати на транспарентност и одговорност технолошких платформи“, каже она.

„Влада може да учини много на едуковању људи да буду добри дигитални грађани. Мислим да је важно бити свестан психологије на онлајн каналима да би се дубоко размислило о томе шта то ради нашим идентитетима, динамици групе и друштву уопште.“

Изостанак економског раста

Али шта ако се успон крајње деснице настави у Великој Британији?

Да ли ће језгро да попусти?

Ебнер указује на два крупна ризика: од политичког насиља и ерозије демократских институција.

Професор Траверс сугерише да би економски раст могао да буде најефикаснији противотров успону радикалне деснице.

„Један прави проблем је што има врло мало економског раста у Великој Британији или га нема уопште. Влада не може да позајми много више новца, не може више да опорезује људе, а људи осећају да њихови расположиви приходи опадају“, каже он.

„Ту се заправо крије право решење. Сва политика је у ствари локална“, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Мајка четворо деце у имиграционом притвору: 'Подржаваћу Трампа до краја живота'
• Трампов обрачун са мигрантима: Ко је све на мети
• Како ће се 2025. променити миграције широм света
• Шта су златне визе и зашто су контроверзне

(ББЦ Невс, 09.21.2025)