'Pošaljite ih kući': Šta se krije iza uspona nacionalizma u Velikoj Britaniji

Bilo je ovo politički naelektrisano leto u Velikoj Britaniji, sa protestima pred hotelima u koje su smešteni tražioci azila širom zemlje, hiljadama nacionalnih zastava postavljanih na mostove ili okačenih sa bandera, najnovijim anketama koje pokazuju radikalni zaokret udesno i, nedavnim antiimigrantskim maršem u centru Londona, u kojem je učestvovalo i do 150.000 ljudi.

Razmere ovih događaja, a pogotovo najskoriji protest koji je predvodio kontroverzni ultradesničarski aktivista Tomi Robinson, ponovo su pokrenuli raspravu oko toga da li krajnja desnica sve više uzima maha u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Krajnja desnica kao da je postala stalno obeležje evropskog političkog pejzaža u poslednjih nekoliko godina – sa strankama pod tom etiketom koje predvode vlade u Italiji i Mađarskoj, čine koalicije u Austriji, Švedskoj i Finskoj, a raste im popularnost u opoziciji u Francuskoj, Nemačkoj, Portugalu i Belgiji.

Da li svi ti skorašnji događaji sugerišu da bi Velika Britanija mogla da postane sledeća zapadna demokratija koju će zahvatiti talas populističke desničarske politike?

• Zašto zastave niču širom Engleske i šta to govori o britanskoj imigrantskoj politici
• Kako je zločin doveo do nereda: Šta se dešava u Velikoj Britaniji
• Karen Pirs: Šta su prioriteti britanske izaslanice za Zapadni Balkan

Demonstracija sile

Skup 13. septembra, održan pod nazivom Ujedinite Kraljevstvo, bio je jedan od najvećih ultradesničarskih protesta svih vremena u Velikoj Britaniji, prema antirasističkoj dobrotvornoj organizaciji Nada a ne mržnja.

Obeležila su ga skandiranja „pošaljite ih kući“ i more nacionalnih zastava.

Neki demonstranti su nosili slike Čarlija Kirka, američkog konzervativnog aktiviste ubijenog ranije ovog meseca.

Došlo je do okršaja sa policijom i govora kontroverznih ličnosti, kao što su američki milijarder Ilon Maks, koji je pozivao na raspuštanje britanskog parlamenta i smenu aktuelne laburističke vlade.

Premijer Kir Starmer je osudio nasilje i retoriku.

„Nikad nećemo predati našu zastavu onima koji je koriste kao simbol podela“, izjavio je on.

Džulija Ebner, ekspertkinja za radikalizaciju na Institutu za strateški dijalog Univerziteta u Oksfordu, rekla je za BBC da sada izgleda kao da su u Ujedinjenom Kraljevstvu ultradesničarske ideje postale deo mejnstrima.

„Tomi Robinson je bio marginalna ličnost pre jedne decenije“, rekla je ona.

„A sada se pretvorio u moćnu i uticajnu ličnost čija publika dolazi daleko izvan tradicionalne krajnje desnice.“

Činjenica da je Robinson pokazao da može da mobiliše i do 150.000 ljudi i privuče uticajne ličnosti kao što je Mask pretvorilo je ovu najnoviju šetnju u demonstraciju moći krajnje desnice, rekla je ona.

U Velikoj Britaniji je prošle godine održano 180 ultradesničarskih i antiimigrantskih mitinga, prema ACLED-u, nezavisnom monitoru konflikta, koji pruža podatke o protestima širom sveta i analizira ih.

Antiimigrantski sentiment pojačao se pogotovo posle nereda u Sautportu na severozapadu Engleske prošlog leta, kad su fatalna ubadanja nožem troje dece na času plesa izazvala proteste, podgrejane dezinformacijama na društvenim mrežama da je osumnjičeni bio ilegalni migrant.

Ebner ističe ulogu društvenih mreža u pojačavaju narativa krajnje desnice, jer ona ukazuje na sklonost algoritama da promovišu radikalan sadržaj, dozvoljavajući dezinformacijama i teorijama zavere da se šire brže od novinarstva zasnovanog na proverenim činjenicama.

„Društvene mreže su za mnoge zamenile tradicionalne izvore vesti“, kaže Ebner.

„Algoritmi nam pružaju veoma pristrasno informativno okruženje, gde se najviše pojačavaju najradikalniji izvori informacija i najradikalnije poruke.“

Zabrinutost zbog imigracije

Eksperti se slažu da je uspon ultradesničarskog sentimenta potpomognut složenom mešavinom faktora, kao što su razočaranje u najveće stranke, pooštravanje javnog diskursa o imigraciji i zabrinutost zbog ekonomskih faktora.

Povećanje broja pristiglih malih brodova u Veliku Britaniju takođe je odigralo značajnu ulogu u ovoj raspravi.

„Ljudi vide da je došlo do porasta nejednakosti i na nekim mestima opadanja kvaliteta rada javnih službi. Oni strahuju da će im biti gore za deset godina“, kaže Stijn van Kesel, profesor komparativne politike na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu.

„Zavladao je ekonomski pesimizam, a ljudi ga često povezuju sa pitanjem imigracije. Poruka krajnje desnice je, da bismo zaštitili poslove i socijalnu državu, moramo da zaustavimo imigraciju“, rekao je on za BBC.

Nedavno je spor oko hotela koji pružaju smeštaj tražiocima azila dospeo u vesti u Velikoj Britaniji, dok lokalne vlasti vode pravne bitke koje osporavaju njihovu upotrebu, i sa protestima lokalnih zajednica zabrinutih za vlastitu bezbednosti i troškove.

U junu 2025. godine, ukupno je 111.000 osoba zatražilo azil u Ujedinjenom Kraljevstvu, što predstavlja povećanje od 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema vladinoj statistici.

„Političari bi mogli da kažu: 'Moramo da rešavamo imigraciju ili azil na bolji način, ali su nam imigranti potrebni i da bismo imali osoblje za zdravstveni sektor.'

„Ali potonji argument se više uopšte ni ne poteže“, kaže profesor Van Kesel.

Ebner dodaje da do pojačavanja ultradesničarske retorike nije došlo samo zbog rasprave o imigraciji.

„Tu su i teme rodnih i LGBT prava, akcije oko klimatskih promena i sloboda govora i izražavanja.

„Postoji čitav portfolio različitih tema oko kojih krajnja desnica uvek zauzima suprotan stav od statusa kvo i onoga što bi oni nazvali establišmentom“, kaže ona.

Uspon Reformske stranke

Uspon Reformske stranke Ujedinjenog Kraljevstva Najdžela Faraža dodaje novi sloj raspravi o tome da li radikalna desnica stiče uticaj u zemlji.

Iako se Faraž distancira od Tomija Robinsona i etikete krajnje desnice, Reformska stranka takođe zauzima strog pristup prema imigraciji.

Stranka je uspela da održi komotnu prednost u istraživanjima javnog mnjenja – Ipsos je sproveo anketu u maju-junu ove godine prema kojoj ona uživa 34 odsto podrške glasačkog tela i devet odsto prednosti nad vladajućom Laburističkom strankom.

Izborni uspeh Reformske stranke, u koji spadaju skorašnje pobede na dopunskim izborima i velike prednosti na engleskim lokalnim izborima, sugeriše sve veći apetit javnosti prema alternativama glavnom toku.

„Imigracija je stimulisala uspon Reformske stranke više nego bilo šta drugo“, kaže Travers, dodajući da je i razočaranje ljudi u etablirane političke stranke takođe predstavljao faktor.

„Mislim da ankete pokazuju da je mnogim ljudima koji glasaju za Reformsku stranku preko glave Konzervativne stranke i Laburističke stranke – dve dominantne stranke u britanskoj politici otprilike čitav vek“, kaže on.

„Tako da je to način da ih naučite lekciji. Neka vrsta 'besa protiv mašine', gde ljudi osećaju da moraju da urade nešto da bi ih čuli.“

Normalizacija krajnje desnice

Profesor Van Kesel ističe da aktuelna klima dovodi do normalizacije ultradesničarske politike, budući da glavnotokovske stranke sve više zauzimaju ultradesničarske stavove i poruke u želji da pridobiju nazad glasače.

Ali on upozorava da im se ta strategija često obija o glavu.

„Pokušaji nadmetanja na terenu krajnje desnice, pokušaji da zvuče kao da su strogi po pitanju imigracije, samo će zadržati temu imigracije u vrhu političke agende, a od toga će na kraju koristi imati samo radikalna desnica“, kaže on.

„Glavnotokovski političari, oni na vlasti, mogu da pokušaju da unaprede politiku po pitanju imigracije, a ne moraju nužno da ponavljaju oštru retoriku radikalne desnice“, dodaje.

Ebner se slaže da otpor krajnjoj desnici zahteva više od stroge retorike, kao i višeslojno razumevanje nezadovoljstva koje stvara podršku.

„Pojedinci koji podržavaju krajnju desnicu dolaze iz različitih svetova“, kaže ona.

„Moramo da rešavamo njihove razloge za zabrinutost bez ponavljanja radikalnih stavova.“

Ona takođe poziva na reformu digitalnog ekosistema.

„Stvarno je važno pozivati na transparentnost i odgovornost tehnoloških platformi“, kaže ona.

„Vlada može da učini mnogo na edukovanju ljudi da budu dobri digitalni građani. Mislim da je važno biti svestan psihologije na onlajn kanalima da bi se duboko razmislilo o tome šta to radi našim identitetima, dinamici grupe i društvu uopšte.“

Izostanak ekonomskog rasta

Ali šta ako se uspon krajnje desnice nastavi u Velikoj Britaniji?

Da li će jezgro da popusti?

Ebner ukazuje na dva krupna rizika: od političkog nasilja i erozije demokratskih institucija.

Profesor Travers sugeriše da bi ekonomski rast mogao da bude najefikasniji protivotrov usponu radikalne desnice.

„Jedan pravi problem je što ima vrlo malo ekonomskog rasta u Velikoj Britaniji ili ga nema uopšte. Vlada ne može da pozajmi mnogo više novca, ne može više da oporezuje ljude, a ljudi osećaju da njihovi raspoloživi prihodi opadaju“, kaže on.

„Tu se zapravo krije pravo rešenje. Sva politika je u stvari lokalna“, kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Majka četvoro dece u imigracionom pritvoru: 'Podržavaću Trampa do kraja života'
• Trampov obračun sa migrantima: Ko je sve na meti
• Kako će se 2025. promeniti migracije širom sveta
• Šta su zlatne vize i zašto su kontroverzne

(BBC News, 09.21.2025)