Берлински процес: Шта балканским лидерима предлажу невладине организације

Када се у октобру за лондонским дипломатским столом буду нашли лидери Западног Балкана, Европске уније и Велике Британије, пред њима ће стајати један посебан документ.

Невладине организације из шест балканских земаља које окупља Берлински процес сачиниле су списак препорука политичарима на самиту који ове године организује Велика Британија.

Ипак, разговор о њима, вођен у Подгорици, обележила је необична реч: фрустрација.

„Често се осећате као заморче које врти точак у кавезу јер стално инсистирамо на истим препорукама, често и више од европских званичника.

„Наравно да морате доћи у ситуацију да се запитате има ли све то ефекта, али ако не би било ни тих критичких гласова, не би било апсолутно никаквог преиспитивања рада власти на Балкану&qуот;, каже Ивана Корајлић, извршна директорка Транспарентности у Босни и Херцеговини.

Вилијам Мидлтон, који је у британском министарству спољних послова задужен за организацију Самита, пажљиво је записивао шта су у главном граду Црне Горе говорили представници цивилног друштва.

„Ми очекујемо да се ови људи залажу за промене, а са таквим залагањем често долази фрустрација која је неизбежна, али и потребна.

„У политици је доста чест тај утисак да су промене недовољно брзе или свеобухватне.&qуот;

• Да ли Европска унија мења став према Србији
• Рудник литијума у Србији је 'стратешки пројекат' ЕУ, кажу из Брисела
• Руска служба: 'Европска унија спрема 'Мајдан' у Србији'; Брисел: 'То није тачно'

Берлински процес основан је 2014. на иницијативу Немачке, да би приближио Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Северну Македонију, Косово и Албанију чланицама ЕУ и Великој Британији, међународним финансијским институцијама и регионалним иницијативама за сарадњу.

Самит лидера за 2025. годину најављен је за 22. октобар у Лондону.

'Површинске реформе'

Балкан уједињује тема „површинских реформи&qуот;, лако су се усагласили представници организација из шест земаља.

„Колико год да сви декларативно изјављују посвећеност реформама, напретку и владавини права, на крају начин доношења одлука и њихова суштина воде само ка интересима елита.

„Ми смо у ситуацији да се чак и реформски процеси користе за учвршћивање моћи и ауторитета лидера у региону&qуот;, каже Корајлић.

Одговорност лежи и на међународним актерима и њиховом третману Западног Балкана, додаје.

„Споран је начин на који међународни актери учествују у процесу доношења одлука: не инсистира се на транспарентности, одговорности или укључености, а све зарад постизања краткорочних успеха и добијања политичких поена.

„На техничком и бирократском нивоу се гледа шта је нека земља усвојила, а не улази се у то шта је заиста урађено, какав је стварни начин владања, демократије и заробљеност државе.&qуот;

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=9миЈмхо0ду0

Препоруке су груписане у шест области - заједничко тржиште и раст, род и разлике, помирење и однос према прошлости, животна средина, енергија и декарбонизација, безбедност, добра управа.

Посебне теме за разговор били су и медији, миграције, млади, окружење у коме раде организације цивилног друштва.

Британски дипломата каже да, иако можда није сагласан са свим препорукама, постараће се да се сви гласову чују.

„Мислим да је важно да се постављају изазови - политичари у Великој Британији су стално изложени различитим ставовима и то је снага демократије, а одлуке су боље ако се доносе са већом укљученошћу.

„Добро је да се повремено осећамо мало нелагодно, јер промене не долазе ако се осећате угодно у статусу кво&qуот;, каже Мидлтон.

Незаобилазни протести у Србији

У мору тема и балканских проблема који су старији од Берлинског процеса, ове године једна је ипак потпуно нова.

Студентски и грађански протести у Србији, покренути пре готово једанаест месеци пошто је у паду настрешнице на Железничкој станици у Новом Саду страдало 16 људи, оставили су дубок траг у читавом региону.

Највећу промену изазвали су међу младима у Србији који, после година другачијих ставова, сада на прво место проблема стављају стање демократије у њиховој земљи, каже Милица Борјанић из Кровне организације младих (КОМС).

„Сада морамо разговарати изнова о веома основним стварима: да се млади осећају безбедно да уопште искажу сопствене ставове.

„Тек онда можемо прећи на следећи ниво конкретних мера које би се тицале младих, којих је иначе јако мало у пракси.&qуот;

• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији
• ''Европо, подржи нас': Студенти возили бицикле више од 1.300 километара до Стразбура
• Зашто младе у Србији све више занима политика

Лидери региона неће тако у Лондону моћи да заобиђу српске студентске протесте, иако су студенти уложили велике напоре да заобиђу разговоре и повезивање са политичким лидерима из земље, региона, Европе.

„Колико год да су српски студенти говорили да не желе да разговарају са спољним актерима или да не желе да улазе у политичке утакмице, ипак су возили бицикле до Стразбура и Брисела.

„Иако то није јавно речено, они јесу свесни политичке моћи која постоји у региону или Европи, а која може помоћи њиховом циљу&qуот;, каже Борјанић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зашто у Србији опада подршка Европској унији
• Шта пише у Анексу споразума Србије и Косова и да ли решава сва отворена питања
• Шта је План раста Европске уније за Западни Балкан
• Карен Пирс: Шта су приоритети британске изасланице за Западни Балкан
• Шта је променио Берлински самит
• Лондонски самит: Лош тренутак за Западни Балкан

(ББЦ Невс, 09.25.2025)