Ко је био Небојша Павковић, генерал осуђен за ратне злочине на Косову

„Добро дошао кући, генерале“, великим црвеним словима на белом платну писало је у недељу, 28. септембра, у вечерњим часовима, на северној трибини стадиона „Рајко Митић“ у Београду, међу најватренијим присталицама Црвене звезде.

Пред почетак сусрета црвено-белих и крагујевачког Радничког на београдски аеродром слетео је авион Владе Србије у којем је био Небојша Павковић, пензионисани генерал осуђен пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) за ратне злочине на Косову.

Пресуда није спречила навијаче да му посвете транспарент.

Некадашњи командант Треће армије Војске Савезне Републике Југославије и начелник Генералштаба, због погоршања здравственог стања, а на захтев званичног Београда, пуштен је на слободу пре краја 22-годишње затворске казне, коју је служио у Финској.

Три недеље после повратка у Србију, 79-годишњи Павковић је преминуо у Београду 20. октобра.

„Генерације војника и старешина памтиће га по раду, дисциплини и уверењу да се униформа носи са чашћу, а реч држи као завет&qуот;, изјавио је председник Србије Александар Вучић.

„Живот је посветио служењу земљи и војсци, а сећање на њега чуваће они који су с њим делили и тешке и поносне дане&qуот;, додао је.

Крајем септембра, добродошлицу Павковићу пожелели су председник Вучић и провладини медији.

Реакције нимало нису изненађујуће, сматра Јована Коларић из Фонда за хуманитарно право, невладине организације која се бави документовањем кршења људских права, посебно током ратова на подручју бивше Југославије.

„Такав однос према лицима осуђеним за ратне злочине део је државног креирања политике сећања заснованог на ревизионистичком приступу судски утврђеним чињеницама“, каже Коларић за ББЦ на српском.

Представљање етничке групе којој и сами припадате као ексклузивне жртве, величање осуђених за ратне злочине и негирање судски утврђених чињеница о тим злочинима су свеприсутни, додаје Коларић.

Рат на Косову

Рођен је 10. априла 1946. у Сењском Руднику код Деспотовца, у централној Србији.

Учитељску школу је завршио у Алексинцу, затим и високе војне школе у Београду, наводи се у његовој биографији на Истиномеру.

Обављао је бројне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА), некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Током њеног распада у крвавом рату, Павковић је 1994. распоређен у Приштински корпус на Косову, где је служио као начелник Одељења за оперативне послове и обуку, начелник штаба и командант корпуса.

Командант Треће армије, задужене и за Косово, био је од децембра 1998. до фебруара 2000, баш у периоду сукоба српских и југословенских безбедносних снага са припадницима Ослободилачке војске Косова (ОВК).

„Одбрана Косова је стратешки циљ и наш главни национални интерес&qуот;, изјавио је Павковић у марту 1999, непосредно пред почетак НАТО бомбардовања СР Југославије.

„Ако изгубимо Косово, изгубићемо Србију, Југославију и слободу која је света нашим грађанима.“

• Тема о којој се ћути: Хладњача и масовне гробнице у Србији, 20 година касније
• Косово: Мушкарци силовани током рата прекидају ћутање
• Злочини у Великој и Малој Круши на Косову, 25 година касније: „И даље не разумем зашто&qуот;

По окончању сукоба југословенски председник Слободан Милошевић уручио је Павковићу Орден слободе, док је тужилаштво Трибунала у Хагу 2003. против њега подигло оптужницу за ратне злочине.

Суђење је почело 2006.

Првостепено је 2009. осуђен на 22 године затвора, а 2014. пресуда постаје правоснажна.

Од марта до јуна 1999. почињени су следећи злочини против човечности: депортација, присилно премештање, убиство, сексуално злостављање, разарање или наношење штете верским објектима, као и кршење закона и обичаја ратовања, пише у пресуди.

У време трајања злочина, постојао је „удружени злочиначки подухват“, са циљем да се „обезбеди трајна контрола власти СРЈ и Србије над Косовом, а који је требало остварити кажњивим средствима“.

„Путем широко распрострањене и систематске кампање терора и насиља албанско становништво на Косову је требало [...] раселити како унутар, тако и изван Косова&qуот;, наводи се у пресуди.

Закључено је и да је Павковић „делио намеру да се присилно раселе косовски Албанци и да је значајно допринео удруженом злочиначком подухвату“.

„Будући да су учесници удруженог злочиначког подухвата користили снаге Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова за спровођење заједничког циља, злочини које су те снаге починиле могу се приписати Павковићу“.

Војска није протеривала становништво с Косова, тврдио је Павковић у интервјуу за провладин таблоид Информер од септембра 2024.

Да би избегли сукобе косовски Албанци ишли су у Албанију, Македонију, Црну Гору и Србију, рекао је.

„Поносан сам што смо успели да одбранимо Косово и што смо успели да спасимо живу силу и технику&qуот;, додао је.

Уз Павковића, за ратне злочине на Косову осуђени су и Никола Шаиновић, Драгољуб Ојданић, Владимир Лазаревић и Сретен Лукић.

Шаиновић је био потпредседник Савезне Владе СРЈ, Ојданић начелник Генералштаба, Лазаревић командант Приштинског корпуса, а Лукић начелник МУП-а за Косово и Метохију.

Слободан Милошевић је преминуо у притвору пре изрицања пресуде.

• Косово: Приче родитеља који су изгубили децу током сукоба
• Битка за Кошаре: Три тумачења и једна песма
• НАТО бомбардовање Југославије 1999: Колико је поштовано међународно хуманитарно право

Пети октобар и политика

По завршетку рата на Косову, Павковић је у фебруару 2000. унапређен у највишу војну функцију - начелника Генералштаба Војске Југославије.

На том положају је био и неколико месеци касније, током 5. октобра, када је после масовних протеста због изборне крађе свргнут Милошевићев режим.

Тог дана, док је Народна скупштина била у пламену, а полиција увелико бежала и предавала оружје демонстрантима, Милошевић је позвао два телефона – министра унутрашњих послова Влајка Стојиљковића и Небојшу Павковића.

Захтевао је од њих да угуше устанак, пише британски писац Адам Лебор у Милошевићевој биографији.

„Генерал Павковић је био Милошевићев лојалиста, али је знао да га многи официри неће послушати ако им нареди да војска запуца на народ“, наводи Лебор.

Чак је и Павковић схватио да „постоје одређене потешкоће када је у питању тај сценарио“, изјавио је за Леборову књигу бивши новинар Братислав Грубачић.

На улицама је било толико људи да војска и полиција нису могли ништа, додао је.

Међутим, било је и оних који су врху безбедносних служби штошта замерали.

„Милошевића су издали полиција, обавештајне службе и начелник генераштаба (Павковић)&qуот;, изјавио је за Леборову књигу Душан Митевић, бивши директор Телевизије Београд, претече Радио-телевизије Србије.

У каснијим интервјуима Павковић је негирао да је издао Милошевића.

„Није ми падало на памет да војску изводим на улице против народа, то обећање сам дао и патријарху Павлу&qуот;, изјавио је 2024. за Информер.

„Није се уклапало да се војска ангажује и меша у изборе... Спречили смо да дође до крвопролића и сукоба на улицама Београда и ја сам на то поносан.&qуот;

Милошевић је на крају предао власт.

Две године касније исто се догодило и Павковићу - пензионисан је указом тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице.

У међувремену оснива странку Народни блок, а 2002. је био кандидат на изборима за председника Србије.

Освојио је нешто више од два одсто гласова.

Годину дана касније уследила је хашка оптужница, а 2005. се Павковић предаје Трибуналу.

„И у периоду власти Војислава Коштунице је постојао тај херојски наратив према људима оптуженим за ратне злочине“, наглашава Коларић из ФХП-а.

„Међутим, пресуде су углавном пролазиле ћутке, без икаквог правог осврта на то што се догодило и што је њима утврђено“, додаје.

Годинама се, како каже, о њима није говорило.

„Ситуација се мења доласком на власт Српске напредне странке (СНС), када почиње стварање интензивног наратива о прошлости, кроз дихотомију хероја и победника, као и смањења простора за разговор о пресудама, шта се заиста догодило и где се налази одговорност“, сматра она.

„Постоји врло интензиван рад на томе да се та лица друштвено рехабилитују, без да се говори о томе за шта су осуђена.“

• Како су Руси изненадили Запад на аеродрому у Приштини
• „Морао сам поново да учим да живим&qуот;: Сведочења радника бомбардоване Рафинерије у Панчеву
• Детињство за време НАТО бомбардовања 1999.

Књиге, промоције и мурал

Павковић је од 2011. казну служио у Финској, али се с времена на време појављивао у јавности.

Владимир Вукчевић, некадашњи тужилац за ратне злочине, означио га је 2012. као јатака Ратка Младића, некадашњег генерала Војске Републике Српске, осуђеног на доживотну казну затвора због ратних злочина током 1990-их.

Пре хапшења 2011, Младић је важио за једног од најтраженијих људи Европе.

Павковић је у међувремену писао књиге о рату на Косову, попут Кошаре и Паштрик: српски Термопили, као и Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године, коју је објавило Министарство одбране.

Део њихове едиције Ратник, настале „са циљем да припадници војске и њени команданти, који су бранили границе своје отаџбине за време НАТО агресије, забележе сећања на те дане и оно што се догађало на Косову и Метохији&qуот;, постала је и књига Генерал Небојша Павковић - сведочење из Финске.

Промоције Павковићевих књига, на којима се о њему говорило као о „часном, храбром и одлучном команданту&qуот;, изазвале су критике Иницијативе младих за људска права и Фонда за хуманитарно право, зато што је реч о осуђеном ратном злочинцу.

Не видимо ниједан разлог да се Србија стиди борбе сопственог народа, саопштило је тада Министарство одбране.

О њему се причало и крајем 2024, када је Установа културе Ћуприја расписала „Конкурс за израду мурала генерала Небојше Павковића&qуот;, са циљем да он налази код Трга сећања на жртве НАТО агресије.

Висина награде за изабрано решење, како је саопштено, износила је 330.000 динара.

У условима конкурса писало је да предлози мурала „треба да кореспондирају са националним значајем, делима и важношћу генерала Павковића за савремену националну историју“.

Организације за заштиту људских права и тада су реаговале.

Павковић се у међувремену појавио и у серији Породица, о хапшењу Милошевића, где га је играо Мима Караџић.

Дао је и неколико интервјуа за српске медије из Финске, у којима је причао о рату и властитом животу.

Повратак

Превремено ослобађање Павковића је више пута одбијано - све до ове године.

„Вечерас је у Србију стигао генерал Небојша Павковић, чиме је испуњен захтев Владе Републике Србије да му се, из здравствених разлога, омогући раније ослобађање&qуот;, изјавио је 28. септембра премијер Мацут.

Држава на тај начин показује бригу за своје грађане и хумане принципе у међународним односима, додао је Мацут.

Посебно се захвалио министру правде Ненаду Вујићу због „упорности и истрајности“ у преговорима са Механизмом за међународне кривичне трибунале у Хагу (МИЦТ).

До последњег тренутка није веровао да ће се вратити у Србију, схватио је то тек када су га довели до аеродрома, изјавила је Павковићева ћерка Марија током гостовања на провладиној телевизији Информер.

Ништа од тога се не би десило „да није било председника Вучића, који је покренуо све“ и на чију иницијативу „су сви радили прековремено“, додала је.

„Отац ми је пар пута, у различитим ситуацијама, рекао да је сањао исти сан, да долази у Србију и да га нико не чека... Он би умро тамо да држава није интервенисала“, рекла је Марија Павковић.

У интервјуу за Информер од пре неколико месеци, Павковић је изјавио да ће када се врати у Србију прво обићи гробове родитеља.

• Две деценије мартовског насиља на Косову које је мењало животе и политике
• Суд у Хагу одбио Тачијев захтев, цела оптужница за ратне злочине и даље на снази
• Косово: Како се живи јужно од Ибра

Сликарство, пет бракова и станови

„Пикасо иза решетака&qуот;.

Тако је провладин таблоид Српски телеграф назвао Павковића у тексту из 2018, наглашавајући његов „хоби из младости&qуот; - сликање.

Пишу и о генералових „више од 30 изложби, од којих 17 самосталних&qуот;.

„У ћелији сликам акрил бојама на импрегнираном платну и разгледнице које се продају у кантини&qуот;, изјавио је Павковић.

„До сада сам насликао око 45 слика различитог формата и око 1.000 разгледница. Мотиви су пејзажи са финских, али и наших простора&qуот;, додао је.

Воли, како каже, да слика дрвеће, посебно у различитим добима године.

„Свако дрво представља различит живот. Дрвеће подсећа на људе. Начин на који то видим покушавам да пренесем на слике. То је изазов и трагање&qуот;, изјавио је Павковић.

Такође, медији су пуни текстова о његових пет бракова из којих, како наводе, има шесторо деце.

Током брака са трећом супругом потписао је документа за споразумни развод, али уз захтев и договор да се она активирају само ако буде осуђен на вишегодишњу затворску казну или га испоруче Хашком трибуналу, изјавио је раније.

Пети пут се наводно оженио током боравка у Хагу.

„Има неког, не знам да ли је баш формализовано, али има, као и увек, није се он много променио“, изјавио је раније пензионисани генерал Бранко Крга, један од некадашњих Павковићевих сарадника из Генералштаба.

Павковићево име помињано је почетком 2000-их и код афере „станови&qуот;.

Како је Војска Југославије куповала станове за генерала Павковића и ко их је опремао, питало се Време 2001. године.

„Ни сам Павковић не зна колико има станова“, гласи наслов текста.

По доласку у Србију, Павковић је одмах санитетом пребачен на Војно-медицинску академију (ВМА), где је и преминуо, пренели су медији.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како су пуцњи Азиза Кељмендија утицали на судбину СФРЈ
• „Први отворени бунт против Милошевића на Косову&qуот;: Штрајк глађу рудара у Трепчи, 35 година касније
• Случај Панда: Четврт века ћутања о убиству шест младића у Пећи

(ББЦ Невс, 10.21.2025)