Čile: Živopisna kuća čuva tajnu o torturi i zlostavljanju dece
Mesto gde je vođa kulta mučio zatvorenike i zlostavljao sledbenike, država Čile želi da pretvori u spomenik.
Sa iskošenim krovovima od crvenog crepa, uredno potkresanim travnjacima i radnjom koja prodaje domaći keks sa đumbirom, Vila Bavijera izgleda kao pitomo nemačko selo, ušuškano u valovitim brdima centralnog Čilea.
Ali ono krije mračnu prošlost.
Nekada poznato kao Kolonija Dignidad, bilo je dom tajnovite verske sekte čiji je manipulativni vođa sarađivao sa diktaturom Augusta Pinočea.
Pol Šejfer, koji je osnovao koloniju 1961. godine, uveo je režim strogih kazni i poniženja za Nemce koji su tamo živeli.
Oni su bili odvajani od roditelja i prisiljavani da rade.
Šejfer je takođe seksualno zlostavljao brojnu decu.
Nakon što je general Pinoče izvršio državni udar 1973. godine, protivnici njegovog vojnog režima odvođeni su u Koloniju Dignidad da bi bili mučeni u njegovim mračnim podrumima.
Mnogi od ovih političkih zatvorenika više nikad nisu viđeni.
Šejfer je umro u zatvoru 2010. godine, ali neki od nemačkih stanovnika ostali su tu da žive i pretvorili bivšu koloniju u turističku destinaciju, sa restoranom, hotelom, kolibama za iznajmljivanje, pa čak i jezerom za vožnju čamcem.
- Šta su kultovi i zašto im se ljudi pridružuju
- „Pobegao sam iz opasne sekte u džungli - a zatim sam spasao sina“: Jevrejski kult Lev Tahor
- Šta je kontroverzni jevrejski kult Lev Tahor i otkud na Balkanu
Sada će čileanska vlada prisvojiti deo njegovog zemljišta da bi odala poštu Pinočeovim tamošnjim žrtvama.
Ali ti planovi nisu oduševili sve.
Širom Čilea, tokom Pinočeovog režima, koji je ostao na vlasti do 1990. godine, ubijeno je više od 3.000 ljudi, a više od 40.000 je mučeno.
Bivše skladište za krompir u Vili Bavijeri bilo je mesto na kom su mučeni politički zatvorenici za vreme Pinočeovog režima
Luis Evangelista Aguajo bio je jedan od onih koji su prisilno „nestali“.
Njegova sestra Ana Aguajo sedi pored vatre u njenoj kući u Paralu, najbližem gradu Koloniji Dignidad.
„Luis je bio miran, voleo je plivanje.
„Želeo je da stvori pravičniji svet“, kaže ona.
Aguajo je radio kao školski inspektor, bio je član nastavničkog sindikata i bio je aktivan u Socijalističkoj partiji.
Dvanaestog septembra 1973. godine, dan pošto je Pinoče svrgnuo s vlasti izabranog socijalističkog predsednika Čilea Salvadora Aljendea, policija je došla u kuću Aguaja i uhapsila ga.
Dva dana kasnije, poslat je u lokalni zatvor, ali je 26. septembra 1973. godine došla policija i ubacila ga u kombi.
Njegova porodica ga više nikad nije videla.
Ana Aguajo kaže da je lokalni zemljoradnik došao u njenu kuću da joj kaže da je video njenog brata u nemačkoj koloniji.
„Moja majka i otac su otišli do Kolonije Dignidad, ali im nije bilo dozvoljeno da uđu", kaže ona.
„Išli su svuda da ga traže, po policijskim stanicama, sudovima, ali nisu mogli da dobiju nikakve informacije.
„Otac je umro od tuge zato što nije mogao da mu pomogne, moja 96-godišnja majka misli da može da ga čuje kako je doziva: 'Mama, dođi po mene'", govori ona.
Aguajo je bio jedan od 27 ljudi iz Parala za koje se veruje da su ubijeni u Koloniji Dignidad, prema tekućoj sudskoj istrazi koju je naložila čileanska vlada.
Ukupan broj ljudi ubijenih ovde nije poznat, ali postoje dokazi da je ovo bila konačna destinacija za mnoge protivnike Pinočeovog režima, među njima čileanskog kongresmena Karlosa Lorke i nekoliko drugih lidera Socijalističke partije.
Čileansko Ministarstvo pravde kaže da istraga pokazuju da su stotine političkih zatvorenika dovođene ovde.
Ana Aguajo podržava vladin plan za podizanje spomenika ovde.
„Bilo je to mesto užasa i uznemirujućih zločina.
To ne bi trebalo da bude mesto na kom će turisti ići u šoping ili jesti u restoranu, već mesto sećanja, da se to više nikad ne ponovi", kaže.
Ali vladini planovi za eksproprijaciju podelili su javno mnjenje u Vili Bavijeri, gde živi manje od 100 odraslih ljudi.
Doroti Manč je rođena 1977. godine u Koloniji Dignidad.
„Živeli smo kao u kasarnama.
„Od najmlađih dana smo morali da radimo, peremo sudove za čitavu zajednicu i sakupljamo drva za potpalu", priseća se ona.
Vlada planira da eksproprijacijom prisvoji 117 od 4.829 tamošnjih hektara, među kojima su zgrade u kojima se vršila tortura i lokacije na kojima su iskopana tela žrtava, a potom spaljena i njihov pepeo rasut.
Manč se ne slaže sa planovima za eksproprijaciju zato što obuhvataju centar sela, uključuju domove stanovnika i zajedničke firme među kojima su restoran, hotel, pekara, mesara i mlekara.
„Živeli smo u sistemu straha, i mi smo žrtve.
„Obnavljamo naše živote, a ovo će nas još jednom pretvoriti u žrtve.
„Možda ljudi mojih godina mogu da se presele, ali će to biti poražavajuće za starije građane", kaže.
Erika Tim je stigla u Koloniju Dignidad iz Nemačke 1962. godine kada je imala dve godine.
Odvojena je od roditelja i seća se kako je noću plakala za majkom.
Kao i nekoliko drugih ljudi iz kolonije, kaže da je primala elektro-šokove kao dete.
Ona se takođe protivi planovima za eksproprijaciju i želi da ostane da živi na istom mestu.
„Želim da budem sa ljudima koji razumeju kroz šta sam prošla.“
Vlada je donela odluku o eksproprijaciji oblasti gde su glavne zgrade bivše kolonije, kaže Haim Gahardo Falkon, čileanski ministar pravde i ljudskih prava za BBC.
„Ovo su bile lokacije političkog pritvora, torture, nadzora i obučavanja državnih agenata za činjenje zločina protiv čovečnosti", dodaje on.
Ukaz o eksproprijaciji objavljen je u julu.
U narednih nekoliko meseci, država će odrediti vrednost imovine, rekao je on.
Sedamdeset tri sadašnjih i bivših stanovnika Vile Bavijere pisali su čileanskom predsedniku izrazivši zabrinutost zbog planova za eksproprijaciju i tražeći da budu uključeni u raspravu o njoj.
Oni su angažovali firmu za odnose sa javnošću da se bavi njihovim odnosima sa medijima, a predstavnik ove firme pridružio se BBC-ju na putu do same lokacije.
BBC je razgovarao i sa drugim sadašnjim i bivšim stanovnicima Kolonije Dignidad koji podržavaju plan za izgradnju memorijalnog centra.
Georg Klaube živeo je u Koloniji Dignidad od 1962. godine, kad je kao dvogodišnjak stigao iz Nemačke sa roditeljima, pa sve do 2010. godine
Kao i mnogi dečaci u Koloniji Dignidad, on kaže da je bio izložen elektro-šokovima, bio prisiljen da uzima psihotropske droge i da ga je Šejfer seksualno zlostavljao.
„Svake noći su me vodili u zgradu, skidali golog, stavljali mi crni peškir preko lica i davali mi elektro-šokove", kaže on, pokazujući na genitalije, grlo, stopala i ispod miške.
„Mislim da treba da imamo spomenik zato što se jako mnogo surovosti dešavalo ovde, i Nemcima i Čileancima.
„Ne mogu da verujem da se danas restoran nalazi na mestu na kom su tekle reke suza, urina i krvi tolike dece", govori on.
Klaube učestvuje u građanskoj parnici koju podržava udruženje bivših i sadašnjih stanovnika Kolonije.
Oni veruju da lideri Vile Bavijere ne dele pravično prihode od bivše kolonije.
Žele da vlada osigura da se, kad dođe do eksproprijacije, isplata obeštećenja ravnopravno podeli među svim stanovnicima, bivšim i sadašnjim.
Među drugim žrtvama koje podržavaju planove za eksproprijaciju su bivši politički zatvorenici koji su mučeni u Koloniji Dignidad, zemljoradnici koji su proterani sa imanja kad je uspostavljena nemačka kolonija i Čileanci koji su tu živeli i koje je Šejfer seksualno zlostavljao.
Šejfer je uhapšen 2005 godine, a 2006. osuđen je za seksualno zlostavljanje 25 dece, među njima i po pet tačaka optužnice za silovanje dece.
Nekoliko njegovih saučesnika takođe je osuđeno.
Važno je da se užasi koji su se dogodili ovde ne zaborave, kaže Gahardo.
„Stravični zločini su počinjeni ovde.
„Sve do sada je to bio privatni posed.
„Jednom kad ga preuzme država, Čileanci će moću da ulaze slobodno i to će postati mesto sećanja i refleksija kako bi se osiguralo da se takvi zločini više nikad ne ponove", veruje on.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Zašto je toliko teško stati na put kultu
- „Odgajan sam u kultu i verovao u smak sveta"
- Rabin uhapšen zbog „držanja žena u ropstvu"
- Kurs isterivanja đavola sve popularniji
(BBC News, 10.04.2025)
