'Rođen da skija sa Everesta': Slovenac koji je izveo prvi spust sa krova sveta

„Apsolutno sam srećan i apsolutno umoran", izgovara muškarac u žutom skijaškom odelu, nekoliko trenutaka pošto se na skijama spustio sa „krova sveta".

Sedmi je oktobar 2000, a ispod odela, naočara i velikog ranca krije se Davorin Davo Karničar iz planinskog mestašceta Jezersko na krajnjem severu Slovenije.

Preko snega i glečara koji nestaju pod nogama, sa Mont Everesta, najvišeg vrha Zemlje na 8.850 metara, do Baznog kampa na 5.340 metara nadmorske visine, skijao je neprekidno pet sati, što nikome u istoriji do tada nije uspelo.

„Na nekim mestima sam morao da skijam veoma brzo da bih pobegao sa leda koji puca.

„Ova planina je uvek puna iznenađenja, a bilo je šokantno iskustvo kada sam ugledao telo mrtvog muškarca tokom puta", ispričao je u kampu posle spusta, pisao je BBC.

Ali, rekordi za Karničara nisu bili novost.

Ni spust sa Mont Everesta nije bio njegov prvi susret sa Himalajima, planinom u centralnoj Aziji, na kojoj je devet od 10 najviših vrhova sveta.

Zajedno sa osam godina mlađim bratom Andrejem 1995. postao je prvi Slovenac koji je osvojio 8.091 metar visoki vrh Anapurna na Himalajima.

Odmah potom su se i prvi u istoriji sveta spustili sa ovog vrha na skijama, piše Radio-televizija Slovenije.

„Tada je Davo već rekao da mu je sledeći izazov skijanje sa Everesta, iako je Anapurna bila 'old school' ekspedicija, potpuno različita od Davove iz 2000, koja je tada za mene bila naučna fantastika“, priča Andrej Karničar za BBC na srpskom.

Već naredne godine, Davo je pokušao da skija sa Mont Everesta, ali ga je u tome sprečila snežna oluja u kojoj je poginulo osmoro.

O ovoj nesreći, američki planinar Džon Krekauer napisao je knjigu Into Thin Air, a istu temu obrađuje i film Everest.

„Davo je preživeo, ali je izgubio dva prsta na ruci - skidao je rukavice kako bi nešto popravio na opremi i prsti su mu promrzli", priča njegov brat Drejc, kako ga zovu u Sloveniji.

Karničar je 2006. postao jedan od prvih ljudi u istoriji koji su skijali sa svih Sedam vrhova (Seven Summits) - najviših tačaka svih sedam kontitenata na Zemlji.

„Sve je posle Everesta išlo mnogo lakše, jer su i vrhovi ostalih kontinenata manje opasni", kaže Stipe Božić, hrvatski alpinista i prijatelj Dava Karničara, za BBC na srpskom.

'Vrsta ludila'

Pored Krničara, četvoročlanu ekspediciju na Mont Everest oktobra 2000., činili su prijatelj i sunarodnik Franc Oderlap, i dvojac lokalnih vodiča Ang Dorje i Pasang Tenzing.

Brat Andrej, danas načelnik opštine Jezersko, nije bio sa njima jer je tokom uspona na Anapurnu ostao bez većine nožnih prstiju.

„Bio je beskompromisan, znao je šta mu je potrebno, pravi vođa te ekspedicije, vrlo dominantan čovek - sve je moralo da bude onako kako je zamislio", seća se Andrej.

Ekspedicija je bila „odlično posložena", jer je „mnogo faktora moralo da se poklopi" kako bi bila uspešna, što je Davo znao, dodaje.

„Više puta je izjavio da se 'rodio da bi skijao sa Everesta', zaista je to osećao i za mene je to najjača činjenica o njemu", priča Andrej Karničar.

• „Popeli su se kao obična ljudska bića, a spustili se kao svetski heroji“
• Tragična priča o najslavnijem mrtvom telu na Mont Everestu
• Otapanje glečera rešilo misteriju nestanka stotina ljudi

Njegov brat je prvi, neuspeli uspon na Mont Everest pokušao sa severne strane, što je iskoristio kao lekciju, pa se 2000. ekspedicija kretala južnom padinom.

Stigli su na 8.850 metara nadmorske visine posle četiri dana, između šest i sedam sati ujutru, piše u tekstu magazina Everest tudej.

Kada je sunce izašlo, Karničar je krenuo u spust.

Na četiri kilometra dugom i zahtevnom putu morao je da bude izuzetno oprezan.

„Bili smo veoma iznenađeni količinom snega koju smo zatekli.

„Hilari Step (stena na 8.790 metara visine), strmi grebeni i ogromne količine snega koje su pretile da pokrenu lavinu glavne su odlike prvog neprekidnog skijaškog spusta sa najviše planine sveta", opisao je Karničar.

Spust koji je Slovenac izveo mnogi su tada smatrali „ludim", seća se Stipe Božić, koji je sa Karničarem išao u ekspedicije na Anaputru i K2, drugi najviši vrh sveta.

„Ali, vrhunski uspesi u alpinizmu su vrsta ludila, pogotovo kad se uzme u obzir strmina oštrog grebena i opasnosti zbog iznenadnih proklizavanja", opisuje Božić.

Gotovo dve decenije kasnije, Karničar će objasniti da su ga uvek motivisale ambicije koje mnogima deluju neostvarivo i opasno.

„Kada postavimo sebi teške ciljeve, glavni motiv kada odemo u planine treba da nam bude to samo iskustvo.

„Ali, moj motiv je da uradim nešto što dosad niko nije, da budem prvi.

„Zbog tog motiva naš put nije kvadrat, već krug. Čovek stalno istražuje", rekao je u dokumentarnom filmu Nezaustavljiv.

Karničarev poduhvat iz 2000. bio je nesvakidašnji i zbog toga što je sniman kamerama duž staze kojom je skijao, ali i na njegovoj kacigi.

Stotine hiljada ljudi u više od 70 zemalja pogledalo je poduhvat na internetu.

Zvaničan sajt ekspedicije na kojem je emitovan snimak registrovao je više od 650.000 korisnika, pisao je tada londonski Gardijan.

Snimak je bio „fascinantan", kaže Stipe Božić.

Slovenački režiser Miha Kačič upoznao je Karničara 18 godina posle spusta sa Mont Everesta .

Odlučio je da snimi dokumentarni film o njemu.

Kačić smatra da je snimanje i emitovanje ekspedicije 2000. bilo „revolucionarno", ali i da „dve stvari nisu bile u skladu sa današnjim vremenom".

„Pod jedan, on je sve to radio samo za čast i slavu, nije postao milioner, a čak je i skije sa Everesta ostavio lokalnom Gorenjskom muzeju, iako su mu Italijani nudili milion evra za njih", kaže Kačič za BBC na srpskom.

Drugo, nastavlja, oprema je bila daleko lošija pre 25 godina.

„Imao je problema sa baterijama na kacigi, već na 7.000 metara tehnika se mrznula.

„Pričao mi je da je na teškim deonicama uvek imao upaljenu kameru, jer je znao da će ljudi sumnjati da li je skijao tuda", prepričava Miha.

'Sve ili ništa'

Odrastajući u slovenačkim Alpima, Davo je od malena skijao i sanjao o najvišim vrhovima.

Bio je jedno od petoro dece, a otac Andrej je takođe bio skijaš, instruktor i član gorske službe spasavanja.

Šest godina stariji brat Luka bio je prvi Slovenac koji je skijao sa više od 7.500 metara nadmorske visine, što mu je pošlo za rukom na Vrhu komunizma u današnjem Tadžikistanu, priča Davov mlađi brat Andrej.

Luka je za Dava bio uzor, ali je 1997. poginuo kao gorski spasilac u nesreći na Okrešlju, takođe u Alpima, blizu Jezerskog.

„Bio je to jak udarac", seća se Andrej.

Smrt bliskih prijatelja, Karničara je dva puta zaustavljala u ambiciji da skija sa vrha K2 u Nepalu, drugog najvišeg na svetu.

Kada je pokušao 1993. u „strašnoj tragediji" poginuo je slovenački alpinista Boštjan Kekec, priseća se Stipe Božić, član tadašnje ekspedicije.

Iako je bio „nepopravljivi sanjar", morao je da odustane, dodaje.

Smrt Franca Oderlapa, najboljeg prijatelja i saputnika u većini najzahtevnijih ekspedicija, Dava je „potpuno zaustavila" 2009, a takođe blizu vrha K2, kaže Andrej Karničar.

„Davo je tada rekao da neće više u visoke gore.

„Pet godina kasnije, međutim, rekao je da mora da skija sa vrha K2, to ga je jako kopkalo", seća se.

Davo je, kaže, bio „čovek za sve ili ništa" i uspevao je da nastavi pohode, uprkos udarcima.

„Uvek je tražio neki izazov i njegova barka nikad nije bila mirna", priča Andrej.

Gotovo deceniju kasnije, Davo je u kratkom dokumentarnom filmu Nezaustavljiv objasnio kako je uspevao.

„Mnogo mojih prijatelja je izgubilo živote u planinama i u tim trenucima ne razmišljaš previše, jednostavno osetiš da ti je dosta... odjednom strah postane preveliki, toliki da nemaš hrabrosti da ideš bilo gde.

„Ali vreme leči sve rane, pa čak osetiš i jaču potrebu da time čuvaš uspomenu na nekog ko je do juče bio uz tebe.

„To je najiskreniji način da sačuvaš sećanje na takve ljude", ispričao je Davo.

Nesigurnost nije oprema sa kojom se ide u najviše planine sveta, verovao je.

„Ako pre ekspedicije misliš da nećeš uspeti, ako imaš i mrvu sumnje, ideš samo da pokušaš, onda moraš da ostaneš u dolini i da bezbedno uživaš u lepoti života", govorio je.

• Kako vratiti tela iz zone smrti Himalaja
• Skrivene „rajske doline” Himalaja
• Mont Everest svake godine raste zbog jedne reke, pokazuje istraživanje

'Čovek gora' i 'ironija' smrti

Režiser Mate Kačič poželeo je da snimi dokumentarni film o ljudskoj strani alpiniste, a taj poduhvat je započeo 2019.

Davo je tada bio „tvrd, nije puštao nikog blizu i sve se vrtelo oko planina", seća se Kačič.

„Imao je ogroman ego, ali drugačije ne može da se postigne to što je on postigao“, dodaje.

Nije bio „čovek grada, već čovek gora", a to je Kačiču objasnio na jednostavnom primeru.

„Uvek mi je govorio: 'Upamti, kada ideš u planinu, imaš prijatelja koji ti drži uže. Ako pusti, ti umreš.

„Ako ideš sa prijateljem u Ljubljanu na kaficu, kada ustaneš i odeš, on može o tebi da priča bilo šta. Idi u gore i upoznaćeš prijatelje koji će dati život za tebe'", prepričava Kačič.

Zbog filma su snimali Dava na mestima gde je postigao najveće uspehe.

Otišli su do vrha Kala Patara na Himalajima, a potom i na Denali, najviši vrh Severne Amerike, sa kojeg je Karničar planirao novi spust.

„Nažalost, povredio sam skočni zglob tokom ekspedicije na Denali i nismo mogli da dođemo na vrh.

„Da bih mu pokazao da sam vredan, hodao sam 30 kilometara sa takvom nogom", seća se Kačič.

Kada je Karničar video da Ljubljančanin neće popustiti, odlučio je da prekine misiju i da krenu nazad.

„Na kraju mi je rekao 'nisi ti slab', što je za njega bio vrh romantike i poštovanja prema meni.

„Tada je za mene bio očinska figura", opisuje Kačič.

Davo je u rodnom Jezerskom radio i kao instruktor skijanja, gorski spasilac, a bio je i strastven lovac.

Posle svih ekspedicija i hoda po tankoj liniji između života i smrti, Davo Karničar je umro praktično na kućnom pragu.

Dok je sekao drva u šumi pokraj porodičnog doma u Jezerskom, „stablo mu je palo na glavu i poginuo je na mestu" 16. septembra 2019, seća se njegov brat Andrej.

„Velika ironija. Posle svega što je doživeo i preživeo, poginuo je na taj način", kaže.

Danas u Sloveniji „teško da može nekoga da sretne i kaže prezime, a da ljudi ne spomenu odmah Dava".

Posebno ga je obradovao poduhvat poljskog alpiniste Anreja Bargila, koji je prošle nedelje postao prvi čovek koji se na skijama spustio sa Mont Everesta bez upotrebe boce sa kiseonikom.

„To čini još važnijim ono što je Davo radio, a i svi mi sa njim", kaže Andrej Karničar.

Pogledajte: Poljak prvi skijao niz Mont Everest bez boce sa kiseonikom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Čudotvorni' gas omogućuje uspon na Mont Everest u rekordnom vremenu
• Bela smrt mladih Zemunaca na Bjelašnici: Šest decenija od najveće planinarske tragedije Balkana
• Penjanje na Mont Everest? Može, ako pokupite vlastiti izmet

(BBC News, 10.07.2025)