Одлазак Здравка Шотре: 'Просто је био неуништив'

Имам једног доброг ујака, не знате га ви, који кад год купи нешто ново, а воли често да пазари штошта, одмах уз осмех виче: „Ја сам први у Земун донео...“

Тако је цитат из серије и филма Више од игре ушао у свакодневну употребу у нашој породици - понавља га малтене ко год нешто иоле ново добије или купи.

И то је сигурно, упркос честим репризирањима великог броја његових остварења, мој најчешћи сусрет са Здравком Шотром, једним од најпознатијих српских редитеља, који је преминуо у 93. години.

„Шотра је просто био неуништив, годинама је радио и радио и радио, у једном тренутку сам мислио неће ни умрети“, каже Петар Божовић, који у Више од игре (1977) има једну од главних улога, за ББЦ на српском.

Назива је „премијом&qуот; и улогом која му је много помогла у каријери.

„Име Здравка Шотре је велико у историји наше телевизије и филма. Његова дела су незаобилазна“, сматра.

Уз славни сусрет Радничког и Грађанског, на којем је Бецић (Воја Брајовић) показао шта зна, али ни то није било довољно, у мојој кући су се увек ценила пре свега Шеста брзина/У мајсторској радионици (1981), са Зораном Радмиловићем као наивним и симпатичним мајстор Животом.

А посебно Идемо даље (1982), где Драган Николић учи децу животу, Бата Живојиновић ништа не проговара, а Бата Стојковић прича онај виц.

Када би неко поменуо увек кобну математику, моја мајка је за опис мог незнања понекад користила - „можда не зна таблицу множења, али зна да вози точак&qуот;.

Заправо, иако су свуда око нас, тешко је набројати сва Шотрина телевизијска и филмска остварења, којих има више од 120, пишу медији.

Издвајају се Игмански марш (1983), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Госпођа министарка (1989), Лајање на звезде (1998), Зона Замфирова (2002), Пљачка Трећег рајха (2004), Ивкова слава (2005) и Шешир професора Косте Вујића (2012).

Шотра је у међувремену објавио и две књиге.

Аутобиографију Држање за ваздух и Мојих 500 глумаца, где је побројао све великане са којима је радио током вишедеценијске каријере, а за коју Петар Божовић каже да је „велика и извенредна ствар за историју позоришта и филма“.

„Са њим су глумци обожавали да раде, био је редитељ који зна шта хоће, лаган и увек доброг расположења, омогућавао је глумцима да раде у финој и пријатној атмосфери“, каже глумица Светлана Бојковић за ББЦ на српском.

„А веома је био плодоносан&qуот;.

• Душан Макавејев: Филмовима рушио табуе, живео слободу
• Која је тајна филма „За данас толико&qуот;
• О „Вољи синовљевој&qуот; и фантастици на домаћем филму: Зашто партизани никада нису пуцали у ванземаљце

Биографија

Здравко Шотра је рођен 14. фебруара 1933. године код Стоца, у Херцеговини.

Дипломирао је режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

На Телевизији Београд, касније Радио-телевизији Србије, био је запослен од 1958. до 2001. године.

„Дао је велики допринос српској кинематографији и готово је немогуће издвојити неку од његових серија или филмова“, навели су о њему на сајту РТС-а.

„Свим његовим серијама је заједничко то што су неколико пута репризиране, а публика их је сваки пут са одушевљењем поново гледала“, додају.

Посебно популарне и гледане биле су његове екранизације љубавних романа Мир-Јам: Рањеног орла, Греха њене мајке и Непобедивог срца.

Притом, његова адаптација Зоне Замфирове из 2002. био је најгледанији домаћи филм свих времена, са око 1.200.000 гледалаца у биоскопима.

Током седамдесетих режирао је емисију Образ уз образ са Драганом Николићем и Миленом Дравић, једну од најпопуларнијих тог доба.

Био је познат и као редитељ који брзо снима, без превише понављања кадрова.

„Доста је радио са Драганом Николићем, који му је једном рекао нешто попут 'не допада ми се овај дубл, ајде да урадимо још један'.

„'Да си могао ти би из прве урадио', одговорио му је Шотра“, прича Светлана Бојковић уз осмех.

За себе је говорио да „не зна редитеља који се толико дружи са глумцима“, што и они сами потврђују.

„Дружили смо се у Дубровнику, био је веома комуникативан човек - кад се ради, ради се, кад се шенлучи, шенлучи се“, каже Божовић.

„Славили смо рођење мог сина за време снимања Више од игре 1975. године... Да ли је могуће, 1975, еј, бре“.

Светлана Бојковић ту истиче да је Шотра „био истинољубив човек, тако да се слагао добро са глумцима“, које је много волео.

Добитник је награде на Пулском фестивалу, неколико Златних и Сребрних мимоза у Херцег Новом, Златни витез у Москви, Награда на фестивалу у Прагу, Октобарска награда града Београд, Гран при у Порторожу, Златна харфа у Даблину, Златна ружа Монтреа за остварење Роман са контрабасом 1972.

Последње Шотрино остварење била је историјска драмска серија Александар од Југославије из 2021, по роману Вука Драшковића, коју потписује и као сценариста.

У браку са Никицом Мариновић, некадашњом мис Југославије, добио је сина Марка.

Последње године живота провео је са Недом Тодоровић, новинарком и професорком новинарства на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

• Пут у ум Пере Митића: Зашто је београдски давитељ почео да дави
• Пет разлога зашто и даље волимо „Отписане&qуот;
• Живојин Павловић, сликар бруталне лепоте на филму

Више од игре

Пише: Предраг Вујић

„Бецо, Бецо, буразеру, још само два комада, Бецо молим те“.

Беца (Воја Брајовић) даје голове као од шале против „дунстера“ из Радничког, а апотекар Бели (Властимир Ђуза Стојиљковић) у трансу поред клупе трчкара са лева на десно и узвикује: 'Тетка Полексија, тета Полиии, Полиии&qуот;, захваљујући се што му је родила брата талентованог за фудбал.

Али, Раднички до краја утакмице инатом и вицем, показује зубе фаворизованом Грађанском на сеоском игралишту.

Лека Банкрот (Павле Вуисић) добија опкладу и ручном машиницом шиша великог другара, власника биоскопа Гуливера (Никола Симић), уз бис оркестра који предводи Кум Гара (Мирослав Цига Миленковић).

Гледао сам ову серију, тачније радовао сам јој се још као клинац, а приказивање је почело 1976, три године после мог рођења.

Када сам је први пут гледао у репризном термину, био сам много мали да бих ухватио суштину, али разумео сам да су ту неке 'добре' и 'лоше' чике, да ми није баш по вољи што јуре тамо неког доброг, а ништа им није урадио нажао.

Здравко Шотра, као косценариста и редитељ, сјајно је приказао личности људи у Србије у времену велике економске кризе (1931.), потом препорода (1937.) и тамног облака који се надвијао светом у облику нацизма (слична прича би, чини ми се, могла да буде снимљена и данас, гледајући геополитичке прилике у свету).

Борба за слободу, мишљење, непристајање на потлаченост, потказивања, ситан ћар и... хумор. Све је то упаковао Шотра у серију која се репризира и данас, а у којој су глумила готово сва највећа имена српске кинематографије у то време.

И непокорени Лека Банкрот (надимак добио по кафани) који је отишао на онај свет са испруженом руком и показаним шипком немачком окупатору.

Реакције

На друштвеним мрежама од Шотре се опраштају бројни глумци и љубитељи филмова.

„Дан за који смо мислили да никад неће доћи је ипак свануо, па морамо рећи до скорог виђења једном од најплоднијих редитеља са ових простора&qуот;, наводи се у тексту на страници Белешке о филму, посвећеној кинематографији.

„Био сам међу онима који га нису волели јер је увек играо на сигурно, режирао занатски и оживео треш серије које нисам могао да смислим, али, чак и да је то све тачно, снимио је неке од најбољих серија која је телевизија икада дала&qуот;, додаје се.

Очигледно је, како каже, „снимао материјал којим је знао да уђе народу под кожу, а шта то говори о материјалу и народу, просудите сами&qуот;.

Димитрије Војинов, српски драматург, сценариста, глумац и филмски критичар, пише да је после гледања Зоне Замфирове 2002. године, био тужан јер сам сматрао да је то „доста неславан крај једне у суштини важне редитељске каријере&qуот;.

„Испоставило се да то није био крај већ почетак нечега што је Шотри до тада на разне начине измицало - постао је значајан редитељ биоскопских филмова, потписао је највећи хит у историји наших биоскопа, а свакако од распада СФРЈ и ушао је у серију успеха који су по много чему трансформисали нашу културу&qуот;, навео је Војинов на Фејсбуку.

Да није било Шотре, како каже, не би било биоскопског хита Монтевидео, бог те видео и „тог таласа спортског патриотизма на нашем филму&qуот;, не би ни Јагодића, а кроз њих ни „оживљавања кримића на нашим телевизијама, па самим тим ни Сенки над Балканом&qуот;.

Глумица Слобода Мићаловић, која је играла у бројним Шотриним остварењима, захвалила му се на пре свега на „филмовима, серијама, документарцима, интервјуима, књигама и емисијама&qуот;, али и за шест сати ходања по Паризу, како би јој показао што више ствари.

„Хвала и на дивним причама, улогама, поверењу које си ми указао, на великом и правом пријатељству&qуот;, написала је Мићаловић на Инстаграму.

„Идемо даље... Ово је све било више од игре&qуот;, додала је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зоран Радмиловић - „Био је на сцени оно што су Бразилци у фудбалу&qуот;
• Драгомир Бојанић Гидра: Великан југословенског глумишта и комичар са сетом у очима
• Беким Фехмиу на ничијој земљи
• Неда Арнерић: Одлазак „најлепше библиотекарке“
• Цане Курбла, Курчубић - преминуо глумац Иван Бекјарев
• Небојша Глоговац: Смрт „глумачке локомотиве&qуот;

(ББЦ Невс, 10.09.2025)