Огњен Марковић, учесник хуманитарне флотиле, за ББЦ: 'Драго ми је што сам све то прошао и срећан што се завршило'

Пустињска ноћ пада на израелски затвор усред недођије где у ћелију од тридесетак квадрата, на осам кревета и патосу лежи 13 активиста – међу њима Огњен Марковић из Србије.

„Најтеже је било увече кад легнемо да спавамо, а ја останем сам у мислима. Како хоћу да се смирим и опустим, тако улете наоружани чувари“, говори београдски уметник, у ексклузивном интервјуу за ББЦ на српском.

Марковић је био једини члан Глобалне Сумуд флотиле из Србије, хуманитарне мисије са више стотина активиста широм света и 40 бродова који су Средоземним морем превозили помоћ за Газу – али до крајњег циља нису стигли.

Његов брод Адара, како учесници акције тврде, илегално су пресреле израелске снаге у водама које контролишу, на нешто више од 100 километара од обале, те упадом на пловило наоружани привели њега и остале чланове посаде 1. октобра увече.

Од тог тренутка до 6. октобра, када је Министарство спољних послова Израела објавило да се међу десетинама депортованих активиста налази и учесник флотиле из Србије, није се знало готово ништа.

Београђанин је са другим саборцима прво одведен у израелску луку Ашдод, а онда у 130 километара удаљени затвор Кциот у пустињи Негев на граници са Египтом, под оптужбом да је „пробао да у уђе у Израел илегално“.

Сведочио је, каже, бројним видовима полицијске тортуре од везивања и премлаћивања, преко прскања бибер спрејем, до психичког малтретирања и претњи оружјем.

Тврди да је видео како шведску еколошку активисткињу Грету Тунберг „умотавају“ у израелску заставу, о чему су и други учесници сведочили, док су израелски званичници оптужбе о лошем третману окарактерисали као „потпуне лажи“.

„Требало би да ми буде трауматично искуство, али некако није, додуше да сам све то пролазио сам, не знам како би било“, прича 24-годишњи Марковић, који се из убеђења придружио акцији јер „није могао да гледа шта се дешава у Гази“.

ББЦ новинар је упутио питања Израелској затворској служби и Министарству спољних послова ове земље у вези са наводном полицијском тортуром и лошим третманом учесника флотиле, али до објаве текста нису стигли одговори.

Питања у вези са Марковићевом депортацијом и повратком у Београд упућена су и српској амбасади у Тел Авиву и Министарству спољних послова Србије, али одговор нисмо добили.

Београђанин је из затвора, каже, депортован у суседну државу Јордан, из чијег главног града Амана је летео за Београд преко катарске престонице Дохе.

Кући је стигао 8. октобра.

• Хамас ослободио све живе таоце, Израел пустио на слободу палестинске затворенике
• Десетине камиона помоћи улазе у Газу, Израел се спрема за прихват талаца
• Шта ће се даље дешавати у Гази

Телефон у море, ласер у груди

Тачно месец дана од искрцавања у Барселони и турбулентног пута праћеног, на моменте, немирним морем и, како су активисти тврдили, нападима дронова, Огњенов брод Адара од успешне мисије делило је пола дана пловидбе.

Међутим, 1. октобра увече, негде око 9:30, пресрела их је израелска морнарица која у тој зони више од 15 година примењује поморску блокаду Појаса Газе.

„Укрцаћемо се на ваш брод, наоружани смо, држите руке увис да их видимо, ако будете мирни све ће бити у реду, спремни смо да пуцамо“, зачуо се са суседног пловила глас са мегафона на „перфектном енглеском са америчким акцентом“, препричава Марковић.

Рефлектор је обасјао Адару, док се зелени ласер аутоматске пушке појавио на Огњеновим грудима.

„Пресекао сам се, седим са дигнутим рукама и ништа више не могу да урадим.“

Вежбали су шта чинити у таквим ситуацијама, остали прибрани и нису правили нагле потезе који би их довели у опасност.

Телефоне су побацали у море.

Израелски војници претресли су чланове посаде и кабину, да би их потом оставили у групама по кабинама са наоружаним стражаром испред.

Војници, међу њима и једна девојка, понудили су их водом, што су по договору одбили јер „у тренутку узимања флаше може да настане фотографија која се користи за пропаганду“, уверен је Марковић.

Прекомерне употребе силе „на њиховом броду није било“.

„Тортура је више била психолошка и, касније, бирократска“, оцењује Марковић.

Пресечени су сви канали комуникације, што им је отежало навигацију јер је брод имао „дигитални компас који не може да ради без антене“, па су се сатима вртели укруг.

„На сваких 15 минута сам видео месец на прозору како мистериозно нестаје“, присећа се уз осмех.

Ћушке, претрес до голе коже и оптужбе за покушај илегалног уласка у Израел

У луку Ашдод стигли су тек следеће вече, иако је далеко мање времена потребно.

Тамо их је преузела полиција.

„Тада креће прави пакао“, оцењује Марковић.

Доведени су пред велики хангар где су натерани да седну на бетон и чекају сатима.

На лице места је дошао екстремно десничарски министар националне безбедности Итамар Бен-Гвир и у подругљивом тону говорио активистима да „подржавају убице“ и назвао их „терористима“.

„Било је језиво, после сам видео и како Грету (Тунберг) умотавају у заставу“, тврди Марковић.

Тунберг је шведским званичницима рекла да је у притвору била изложена грубом третману, те да је у ћелији било стеница и да није имала довољно хране и воде.

„Свим притвореницима из Хамасове Сумуд провокације омогућен је приступ води, храни и тоалетима, није им ускраћено правно саветовање, а законска права, попут приступа медицинској нези, била су потпуно поштована“, пренео је британски Гардијан наводе израелске амбасаде.

• Израел депортовао Грету Тунберг и пропалестинске активисте после неуспеле мисије да дођу до Газе
• Крајње десничарски израелски министар се молио пред Ал Аксом - зашто је то спорно
• Огњен Марковић, депортовани учесник хуманитарне флотиле ка Гази, стигао у Београд

Марковић каже да је седећи морао да гледа у тачку на поду, а када би подигао главу добио би „ћушку“ од наоружаног полицајца.

Насилним и непријатним сценама био је изложен „само“ три сата, после чега су га кроз лавиринте хангара одвели на „хитно процесуирање“, претходно га „три пута скинувши до голе коже“.

Правну помоћ му је пружила Адала фондација, независна организација која углавном пружа правну помоћ арапској мањини у Израелу.

Адвокатица из фондације му је на саслушању саопштила да је оптужен за „илегални покушај уласка у Израел“.

„Рекао сам да нисам хтео илегално да уђем у Израел, већ легално у Газу, и да смо били у међународним водама када смо киднаповани“, препричава Марковић.

Напослетку су му, каже, дата два папира на хебрејском и један на енглеском који је једини потписао, а односио се на „добровољну депортацију“, не бавећи се делом.

Инсистирао је да у фасциклу са његовим именом, сликом и осталим подацима не уђу два непотписана папира, као што су пошли да ураде.

Од адвокатице је добио обећање да ће га обилазити свакодневно и информацију да законски може бити задржан 72 сата, што га је додатно охрабрило.

Пре него што је агресивно одведен у аутобус, испоставиће се, за затвор Кциот, пресечене су му пертле на патикама, руке везане пластичном врпцом и стављен му је повез преко очију.

„Не знам где ме вуку, баш сам се уплашио јер нема више никога, ни медија, ни људи“, каже Марковић.

После неколико сати вожње, у највећу притворску јединицу по површини у Израелу, стигли су у цик зоре 3. октобра.

Штајк глађу, затвореничка солидарност и насиље

Огњен је смештен у „релативно чисту“ ћелију „без стеница“, одвојеним тоалетом са ве-це шољом и умиваоником и прозором са решеткама.

„Упао сам у тешку параноју и мало сам био разочаран колико сам лоше то поднео“, каже Марковић.

Како су дани пролазили, једино њега у ћелији, а верује и у целом блоку, није обишао амбасадор и адвокат.

„Пет дана нисам ништа знао.

„Бојао сам се да и моји немају никакву комуникацију, али сам после сазнао да су три дана пре мене чули када ћу да се вратим“, говори.

Цела соба је одмах ступила у штрајк глађу како би „извршили притисак“ и „протестовали због илегалног привођења“.

Марковић је одустао после три дана јер му је било лоше.

Насиље је била њихова свакодневица, углавном према, како каже, „људима из муслиманских држава“.

Једне вечери су нас пробудили, мислио сам да је регуларна контрола, пошто су наоружани стражари, неретко са псима, улазили на свака два сата да нас преброје.

Стражар је почео да виче да сиђем са кревета на спрат упирући пушку.

Сатерали су нас у ћошак и дохватили једног човека који је нешто добацио.

Ставили су му лисице и црну капуљачу на главу и одвели без речи.

Тукли су га.

Био је то доктор из Сирије, хуманитарац.

Та депривација (ускраћивање) је најгора ствар коју су нам радили, као и звук авиона који лети ка Гази.

Слободно време Марковић је користио за вежбање и песму, хорски, са остатком притворених са флотиле.

„Непрекидно смо певали, а стражари стално покушавали да нас ућуткају, па сам једном умало добио бибер спреј кроз решетке прозора, али сам измакао на време.“

Узвикивало се, каже, „фрее Палестине“ (слобода за Палестину), певале револуционарне химне, као и неке популарне песме, рецимо, И Гот Иоу (И Феел Гоод) америчког краља соул и фанк музике Џејмса Брауна.

Ћелију је променио „у пар наврата“, јер се број затвореника временом смањио, али их напоље нису пуштали.

Подршку затворских цимера имао је, каже, свуда и увек.

„Сваки тренутак када бих падао у мрак, моментално је био лишен неким лепим гестом саборца.“

Јордан, Катар, Србија

После четири дана затвора Огњена и даље нико није контактирао – све док једне ноћи није позван код лекара.

Тада је први пут од затварања видео небо.

„Гледам у звезде и један од најнепријатнијих чувара ме пита: 'Ти си из Србије?', на шта одговарам потврдно и саветујем га да нас обиђе.

„Потписујем лекарски папир и питам га: 'Је л' ти стварно мислиш да смо терористи?', а он постиђено гледа у под и каже: 'Не, добри сте ви'“, присећа се Огњен.

Испоставило се да је то био преглед пред полазак аутобуса који ће њега и десетине других активиста одвести у суседни Јордан на депортацију.

Свануло је када су били граници са мноштвом наоружаних војника са обе стране, где их је чекао „цивилни аутобус са клима уређајем“ којим су потом стигли у оближњу војну базу.

Тамо је напокон успео да ступи у контакт са Београдом и сазна да има авионску карту из Амана за Доху, тог дана предвече.

Стигао је да се окрепи и руча у хотелу и да затворску гардеробу - сиве тренерке и белу мајицу - замени новом.

У Дохи је провео ноћ дружећи се са Мандлом, унуком јужноафричког борца против апартхејда Нелсона Манделе, да би рано ујутру кренуо за Београд.

У родни град је слетео без личних ствари са брода, али поклоњеном палестинском марамом око врата.

„Највише ми је жао за скејтерске патике и повез за очи, хтео сам да га сачувам као успомену.“

Прекид ватре Израел и Хамаса, у међувремену

У међувремену ситуација на Блиском истоку се умногоме променила - договорен је прекид ватре Израела и Хамаса на предлог америчког председника Доналда Трампа.

Хамас је у понедељак ослободио преосталих 20 живих талаца, заробљених у Гази више од две године, међу њима и Алона Охела, који има српско држављанство, а треба и да преда тела још 28 људи.

Израел је такође по договору ослободио скоро 2.000 палестинских затвореника и приведених становника Газе.

Израелска војска је покренула офанзиву у Гази као одговор на напад Хамаса на јужни део земље 7. октобра 2023, у којем је убијено око 1.200 људи, док је 251 узет за таоца.

Према подацима Министарства здравља Газе под контролом Хамаса, у израелским нападима убијено је више од 67.000 људи.

У августу је агенција Уједињених нација (УН) за безбедност хране потврдила да у граду Гази влада глад, док је њихова истражна комисија средином септембра закључила да је Израел починио геноцид, што Нетањахуова влада негира.

Вероватно би све поново, али...

Осећај када је напустио затвор и схватио да је „све готово“, Марковић описује као – нереалан.

Док „враћа филм“, каже да му је „драго што је све то прошао и срећан што се завршило“.

Да му се поново укаже прилика, вероватно би се придружио флотили, али не верује да ће моћи „опет да издвоји месец и по дана живота“ за такву авантуру.

„И било би неодговорно да било кога мотивишем да уради исто.

„Прошао сам супер, генерално сви, срећом, али не постоји гаранција да тако може опет“, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Боуен: Постоје реалне шансе за окончање рата у Гази, али он још није завршен
• Шта је Сумуд флотила и зашто је хтела да достави помоћ Гази морем кад Израел не да
• Ко је све признао Палестину као државу и какав је став земаља Балкана
• Убијен у потрази за храном: Смртоносни систем хуманитарне помоћи у Гази
• Америчка антиисламска мотоциклистичка банда чува пунктове за хуманитарну помоћ у Гази: ББЦ истрага
• Прича о две породице: Исељеници и досељеници у Израел после напада 7. октобра 2023.

(ББЦ Невс, 10.14.2025)