Из тмине у светлост: Ослобођене Хамасове таоце чека тежак пут повратка у нормалан живот

Последњих 20 талаца које је ослободио Хамас почиње тежак пут опоравка који укључује то да се науче поновном успостављању осец́аја контроле над сопственим животима, рекли су данас израелски лекари.

Сваког ослобођеног пратиће тим лекара, медицинских сестара, специјалиста и социјалних радника. Они ц́е их поново уводити у друштвени живот чпосле две године заточеништва у Гази.

Биц́е лечени од неухрањености, живота у мраку под земљом и недостатка сунчеве светлости, трауме вишемесечног ношења ланаца на ногама. Учиће како да се носе са необјашњивим појавама бола и неразјашњеним емоцијама. Морац́е изнова да науче како да доносе свакодневне, једноставне одлуке попут коришц́ења тоалета.

Сви таоци су данас стабилно после пуштања на слободу, и никоме није била потребна хитна интензивна нега.

"Али оно што изгледа споља, не одражава оно што се дешава унутра“, рекао је доктор Хагај Левин, шеф здравственог тима Форума породица талаца. Он је укључен у пружање медицинске неге ослобођенима и њиховој родбини.

По протоколима Министарства здравља Израела, новоослобођени таоци ц́е остати у болници неколико дана док се подвргавају тестовима, што укључује и темљан психијатријски преглед.

Нутрициониста ц́е им одредити дијеталну исхрану, како би се избегао синдром "поновног храњења", што је опасно медицинско стање које се може развити након периода гладовања услед наглог поновног увођења исхране.

Након претходних пуштања на слободу, неки таоци и њихове породице су одлучили да неколико седмица остану заједно у хотелу северно од Тел Авива да би се навикли на нову стварност и јдну на друге. Други су се вратили куц́и одмах по отпусту из болнице.

Сви таоци који су изашли на слободу су изузетно мршави и бледи што је вероватна последица дуготрајног живота без довољно хране, рекао је доктор Левин.

Недостатак сунчеве светлости и исхране може довести до проблема са бубрезима, јетром и когнитивним системима, као и до остеопорозе.

Многи таоци носили су ланце на ногам током читавог двогодишњег заточеништва, што може довести до ортопедских проблема, губитка мишиц́не масе и стварања крвних угрушака.

Елкана Бобот је рекао својој породици да га боли цело тело, посебно леђа, стопала и стомак због - присилног храњења, пренела је израелска телевизија Канал 12.

"Пре пуштања на слободу, добијао је храну у великим порцијама да би пред светом изгледао мало боље", рекла је новинарима Ребека Бобот, Елканова супруга.

Неки таоци који су се раније вратили, доживели су мање мождане ударе у заточеништву који нису лечени, рекао је Левин.

Многи су, додао је, добили разне инфекције и вратили су се са озбиљно ослабљеним имунолошким системом, због чега би број посетилаца тим људима требало свести на минимум.

"Раније пуштеним таоцима је речено да изгледају 'прилично добро', али некима су биле потребне веома компликоване операције. Неки су имали сталне болове. Многи имају свакакве врсте болова које не могу да објасне, и тако не могу да живе", рекао је Левин.

Овај лекар је рекао и да је Израел учио из искустава у арапско-израелском рату 1973. године, када је више од 60 израелских војника било заточено у Сирији шест месеци. Код многих су се касније појавили рак, кардиоваскуларни проблеми и убрзано старење, ипретила им је прерана смрт.

Рат у Гази је почео 7. октобра 2023. године када су наоружани борци предвођени палестинском организацијом Хамас упали из Газе на југ Израела, убивши око 1.200 људи и отевши 251.

У осветничком  рату Израела је у Појасу Газе погинуло више од 67.600 Палестинаца, по подацима Министарства здравља Газе које је део Хамасове власти. То министарство води детаљне евиденције о жртвама које агенције УН и независни стручњаци сматрају генерално поузданим. У њима се не прави разлика између погинулих цивила и бораца.

Најважнији корак за врац́ање талаца јесте да им се помогне да поврате осец́ај контроле, објаснила је Еинат Јехене, клинички неуропсихолог и шефица рехабилитације Форума породица талаца.

Многи су изведени на слободу директно из мреже тунела које је Хамас прокопао испод Газе, а сунчеву светлост су видели први пут после две године, рекла је она.

"Срец́ан сам што видим сунце. Срец́ан сам што видим дрвец́е. Видео сам море. Немате појма колико је то драгоцено“, рекао је Елкана Бобот својој породици, преносе израелски медији.

"Што се тиче стимулације и аутономије, то је заиста застрашујуц́е“, рекла је Јехене и доодала: "Неко вас пита: 'Да ли вам се иде у тоалет? Желите ли нешто да поједете?' Та питања нису чули две године".

Осец́ај личне аутономије бивших талаца може се покренути тако што им се дозволи да доносе мале одлуке.

По протоколу, свако ко их лечи мора да тражи њихову дозволу за сваку ствар, без обзира колико мала била, укључујуц́и гашење светла, промену постељине или обављање медицинских тестова.

Неки врац́ени таоци се плаше физичког осец́аја жеђи јер се због тога осец́ају као да су још у заточеништву, рекла је Јехене.

Други не могу да буду сами, што захтева да неки члан породице непрекидно буде уз њих.

Међу таоцима који су се најлакше интегрисали у нормалан живот после дуготрајног заточеништва били су - очеви, рекао је Левин, додајући да им је, додуше, требало времена да се поново изграде поверење са својом малом децом.

"То је олакшавајуц́и фактор за опоравак јер их тера да се врате у улогу оца", рекао је Левин.

Ниједна од жена које су дуже време биле у заточеништву није била мајка.

Првих неколико дана након пуштања на слободу, таоци су у стању еуфорије, иако се многи осец́ају кривим због бола кроз који су прошле њихове породице, рекла је Јехене.

За оне који нису имали превише контакта са медијским информацијама и немају појма шта се догађало у Израелу, људи би требало да воде рачуна да их полако излажу информацијама, указала је она.

(Бета, 15.10.2025)