Украдени драгуљи у Лувру, круна испуштена током бекства и озбиљна питања о безбедности
Најспектакуларнија пљачка Лувра од Мона Лизе 1911. године доказује рањивост француских музеја, пише Хју Скофилд, ББЦ дописник из Париза.
Била је то најспектакуларнија пљачка музеја Лувр у Паризу откако је чувена слика Мона Лиза нестала 1911. године.
И поставља озбиљна питања о нивоима безбедности француских уметничких дела, у време када су све чешц́е мета криминалних банди.
Према речима новог француског министра унутрашњих послова Лорана Нуњеза, банда која је провалила у Галерију Аполо 19. октобра ујутро била је очигледно професионална.
Знали су шта желе, очигледно су унапред „истражили место&qуот;, имали су дрско једноставан, али ефикасан начин деловања и није им требало више од седам минута да узму плен и побегну.
У камиону опремљеном подижућом платформом, какву користе компаније за селидбе, паркирали су се на улици испред музеја, попели се на први спрат, и секачем су направили рупу у прозору како би ушли.
Истим алатом су исекли и витрине у којима су били изложени драгуљи.
Унутар богато украшене галерије је оно што је остало од француских крунских драгуља.
Вец́ина француских краљевских регалија је изгубљена или продата после Револуције 1789. године, али су неки предмети сачувани или откупљени.
Вец́ина онога што је било у кутијама, међутим, датира из 19. века и од две царске породице Наполеона и његовог нец́ака Наполеона Трећег.
Према властима, украдено је осам предмета, међу којима су дијадеме, огрлице, минђуше и брошеве.
Припадали су Наполеоновој супрузи, царици Марији-Луизи; његовој снаји, краљици Хортензији од Холандије; краљици Марији-Амалији, супрузи последњег француског краља Луја-Филипа, који је владао од 1830. до 1848. године; и царици Евгенији, супрузи Наполеона Трећег који је владао од 1852. до 1870. године.
Лопови су покушали да украду и круну царице Евгеније, али им је наводно испала током бекства.
Круна је пронађена оштец́ена у близини музеја.
Пљачка се догодила у галерији на само неколико корака од неких од најпознатијих светских слика, међу којима је и Мона Лиза.
Али криминалне групе које наручују овакве пљачке не циљају светски познате слике које никада не могу да буду изложене или продате.
Они више воле предмете који могу да се продају за готовину, а накит је на врху листе.
Колико год велика била њихова историјска и културна вредност, круне и дијадеме лако могу да се расточе и продају у комадиц́има.
Чак се и велики и познати дијаманти могу сец́и.
Коначна продајна цена можда нец́е бити онолико колико је вредео оригинални артефакт, али ц́е и даље бити знатна.
Две недавне пљачке у музејима у Француској вец́ су упозориле власти на растуц́у дрскост ових банди, а план безбедности који је израдило Министарство културе постепено се примењује широм Француске.
Министарство културе Француске је саопштило да су аларми радили и благовремено се огласили.
Пет запослених у музеју који су били у галерији или у близини применили су протокол, контактирајуц́и снаге безбедности и штитец́и посетиоце.
Наводи се да је банда покушала да запали њихово возило паркирано испред, али их је спречила интервенција запосленог у музеју.
„Веома смо свесни да су француски музеји рањиви&qуот;, рекао је Нуњез.
У септембру су лопови однели сирово злато - у минералном стању - из Природњачког музеја у Паризу.
Процењена вредност украденог злата је 600.000 евра и лако би могло да се прода на црном тржишту.
Истог месеца, лопови су однели порцелан вредан шест милиона евра из музеја у Лиможу, граду некада познатом по порцелану.
Могуће је да је пљачку наручио страни купац.
У Лувру се чувају хиљаде уметничких дела позната широм света, и исти број мање познатих предмета који су ипак културно значајни.
Али у 230-годишњој историји Лувру било је релативно мало крађа, углавном захваљујуц́и јаким безбедносним мерама.
Најновији нестанак био је пејзаж уметника из 19. века Камија Короа.
Слика „Пут за Севр&qуот; (Ле Цхемин де Сèврес) је једноставно скинута са зида 1998. године када нико није гледао и од тада није виђена.
Далеко најпознатија пљачка забележена је 1911. године, када је украдена Ђоконда Леонарда да Винчија - данас познатија као Мона Лиза.
Пљачкаш се сакрио у ормару током ноц́и, а затим је успео да извади слику из рама, умота је, стави је под руку и изађе.
Испоставило се да је био италијански националиста који је желео да уметничко дело врати у отаџбину.
Пронађено је у Италији 1914. године и врац́ено у Лувр.
Осим ако не буду брзо ухватили лопове, данашњи истражитељи вероватно нец́е бити те срец́е.
Први циљ банде биц́е да расточе накит и продају га.
Неће им бити нимало тешко.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Лопови за седам минута украли накит „непроцењиве“ вредности из Лувра
- Колико је лако украсти предмете из музеја
- Крај трогодишње потраге: Украдена слика Ван Гога донета на кућни праг холандског детектива
- Леонардо да Винчи је можда насликао две Мона Лизе
- Како је мој тата спасио украдено да Винчијево ремек дело вредно 55 милиона евра
- Холандско ремек-дело украдено по трећи пут
(ББЦ Невс, 10.20.2025)

















