Ћеримагић (ЕСИ): Фон дер Лајен поручила да су Албанија и Црна Гора у фокусу проширења ЕУ

Посета председнице Европске комисије (ЕК) Урсуле фон дер Лајен Западном Балкану мора се посматрати из угла целог региона, а послата је И порука које су земље у фокусу преговора о чланству у Европској унији (ЕУ), изјавио је виши аналитичар Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ) Аднан Ћеримагић.

Ћеримагић је, уочи панел дискусије "Улога ЕУ у међународним односима и на Западном Бакану" Центра за међународне и безбедносне послове ИСАЦ и Националног конвента о Европској унији (НКЕУ), рекао да су поруке Фон дер Лајен Западном Балкану биле јасне, те да је у фокусу била чињеница да “Албанија и Црна Гора одговарају позитивно по питању свог стратешког одређења”, као и да су прихватиле понуду ЕУ по питању Плана раста.

“Зато их је председница Фон дер Лајен посетила прве (Албанију и Црну Гору). Она је на инвестицијским конференцијама поручила да у те земље треба инвестирати, то је главна порука посете”, рекао је Ћеримагић.

Он је додао да је председница ЕК у Београду имала блажу реторику са председником Србије Александром Вучићем, као и да је током њиховог сусрета било “јасних порука промењеног тона који из Брисела долази у Србију”.

“Најважнији моменат посете Србији је чињеница да је (Фон дер Лајен) на конференцији могла да објави да је дошло до напретка у разговору Владе и стручњака по питању реформи које ЕК годинама тражи од Београда”, навео је.

На питање колико је уобичајено да Одбор немачког Бундестага за спољне и европске послове позива на разговор о ситуацији у некој земљи, имајући у виду да су у Берлину одржани одвојени састанци представника тог одбора са председницом парламента Аном Брнабић и директором невладине организације Центар за транспарентност и одговорност (ЦРТА) Рашом Недељковим, Ћеримагић је рекао да то говори о “тренутним разговорима који се воде мимо таквих појединачних састанака”.

“Разговори су заиста динамични и откривају да постоје различите позиције Берлина према Београду, а они ће се делимично и наставити”, рекао је он.

Ћеримагић је додао да је “састанак у ствари кренуо са потребом да се саслуша цивилни сектор по питању актуелне ситуације и напретку реформи (у Србији), а као реакцја на то је речено да би било фер и позвати некога ко је представник власти, те је Брнабић позвана”.

“Вероватно се могло чути и са немачке стране шта то Скупштина Србије може да уради да се помери из тачке у којој је тренутно”, навео је он.

На питање како оцењује изјаве немачких званичника о Србији и њихов тон, Ћеримагић је рекао да и Србија и Западни Балкан завређују пажњу немачких медија коју немају сви региони света.

“То је специфично. Постоји много стручњака у Немачкој који се баве регионом (Западног Балкана) и та расправа у јавности је доста присутна. Када је политика у питању, имамо нову странку задужену за спољну и европску политику (Хришћанско-демократска унија - ЦДУ) и Берлин има амбицију не само да адаптира своју политику према региону, већ да покрене процесе на европском нивоу и реформе унутар ЕУ”, рекао је он.

На питање колико је Србија далеко од приступања ЕУ, Ћеримагић је рекао да се од 2021. године није померила ниједан корак унапред.

“Ту су ствари познате. Поред реформи везаних за правосуђе и медије, замерка земаља чланица је и усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ”, рекао је он.

Он је додао да ЕК сваке године оцењује припремљеност земаља за чланство, као и да у земљама кандидатима углавном не постоји драматичан напредак, док се негде бележи и кретање уназад.

На питање шта Србија мора да уради како би показала да је и даље на европском путу, Ћеримагић је рекао да она мора да, пре свега на подручју Западног Балкана, “сратешки и систематски доста тога промени”.

“Нису то само правосуђе и медији, него и сигурносна и спољна политика. Морала би (Србија) да поврати свој кредибилитет као земља и као власт. Она је током 2012, 2013. и 2014, па и 2015. године заиста имала кредибилитет партнера са којим се разговарало и остваривао одређени напредак. Ствари су из перспективе ЕУ деловале као да иду напред, а већ дуже време то није случај. Последица је, самим тим, изостанак одлука на нивоу Уније по питању процеса Србије ка чланству”, навео је он,

Ћеримагић је закључио да је компликовано проценити да ли је проширење ЕУ сада заиста стекло моментум, или је то ствар наратива.

Интервју је настао у оквиру пројекта који је суфинансиран од стране Министартсва информисања И телекомуникација, ставови изнети у тексту нужно не узражавају ставове органа који је доделио средства.

(Бета, 20.10.2025)