Четири зида, један екран, ниједан загрљај

Радар пре 28 дана  |  Драган Радованчевић
Четири зида, један екран, ниједан загрљај

То нису само бројке. То смо ми који седимо у својим становима, гледамо кроз прозор и питамо се да ли смо погрешили. Налази истраживања показују да није реч о једноставној причи о усамљености. Реч је о комплексном преплитању личног избора, друштвеног притиска и неочекиваних животних путања

Прича ми другарица о свом брату. Четрдесет и кусур му је година, сам је у стану у ширем центру Београда. Програмира од куће, добро зарађује. Али кад га види таквог, у избледелој мајици, пред компјутером који му је и канцеларија и друштво и прозор у свет, стегне је нешто око срца. „Знаш како изгледа његов дан?“, каже ми. „Устане, укључи лаптоп, наручи храну, програмира, гледа серије, легне. И тако већ петнаест година. Некад изађе до теретане. Као да чека да живот

Прочитајте још

Кључне речи

Друштво, најновије вести »