Северна Митровица после избора: Живот између чекића и наковња

Локални избори на Косову означили су повратак Српске листе - политичке странке коју подржава званични Београд - у девет од десет општина са српском већином.

BBC News пре 26 дана | Ивана Николић - новинарка

spomenik kneza Lazara — Споменик кнеза Лазара у центру Северне Митровице

„Митровица више није онај град у којем сам одрастао.

„Многи су се одселили, поготово у последње две-три године&qуот;, каже ми Стефан* између гутљаја јаке домаће кафе.

Седимо на тераси локала у центру Северне Митровице, општине на северу Косова у којој живе претежно Срби.

Кафићи су пуни људи - пије се јутарња кафа, а у оближњем ресторану је повелики ред за ћуфте, на посебан начин припремљено месо на роштиљу.

Прошле су непуне две недеље од првог круга локалних избора на Косову.

Они означавају и повратак Српске листе - странке коју подржава званични Београд - у девет од десет општина са српском већином.

Иако је на изборима учествовало неколико партија локалних Срба, у Митровици видим искључиво плакате Српске листе, марљиво излепљене на зградама и улазима - готово на сваком ћошку.

Представници ове странке су, као и већина Срба која је радила у косовским институцијама, изашли из њих у новембру 2022.

Живот на северу се од тада драстично променио, каже Стефан*.

„Живи се под већом тензијом него раније.

„Чак и људи који су овде, нису ту за стално. Раде током недеље, па за викенд оду у Србију, где су изместили фамилије.&qуот;

Четврт века после сукоба на Косову и скоро 18 година од проглашења независности, нисам очекивала да ће бити тешко пронаћи саговорнике за причу о очекивањима после најновијих избора у подељеном граду.

Стефан*, у раним четрдесетим, каже да се не плаши ничега, али да би му ипак било пријатније да за ББЦ на српском говори под псеудонимом.

Пристајем.

Неки другачији живот

Топао је и сунчан октобарски петак, и град врви од људи - родитељи са малом децом, ђаци, старији који купују воће и поврће на оближњим тезгама.

Недалеко од мог хотела су вртић и основна школа, близу је и Медицински факултет, па често налетим на групице студената.

Ван сваког контекста, Северна Митровица је као било који други провинцијски град у коме се сви међусобно познају и јављају на улици.

Људи су увече у локалима, али мање него пре, кажу ми пријатељи који су ме извели у једну старију кафану.

Док доноси рачун и говори да можемо да платимо и у динарима и у еврима, „како год нам одговара&qуот;, конобар успут провлачи да је ускоро фајронт.

Око 22.30 се гасе светла и музика - знак да треба да кренемо.

Осим што полицијске патроле често пролазе, два џипа су сваку ноћ паркирана на већим раскрсницама - код споменика кнезу Лазару, и неких 400 метара ниже, недалеко од главног моста преко Ибра, где су даноноћно распоређене патроле КФОР-а.

„Раније смо имали спортска дешавања, богат ноћни живот, овде су свирали рок бендови и долазиле су звезде из Србије, Црне Горе.

„Динамика живота се много променила у односу на пре пет година&qуот; каже Стефан*, док седимо за оним истим столом на тераси.

Смањила су се дружења и дешавања од доласка албанских градоначелника, каже.

„Људи су изгубили поверење, увукао се страх, осећају се мање безбедно да излазе, да се друже, да децу пуштају напоље.

„Не знам да ли је то оправдано или није, али чињеница је да постоји&qуот;.

Гледајући ка централном шеталишту, каже да је раније било десетак локала који су радили до касно у ноћ, а данас то само један.

Ljudi stoje ispred barake u kojoj je Pošta — Испостава Пос̌те на српској страни прелаза Јариње. Велики број Срба са Косова долази овде да подиз̌е плате и пензије или плац́а рац̌уне.

Чега се људи плаше у Митровици, питам га.

„Има доста неразумевања, анимозитета између српске и албанске заједнице. Било је доста незгодних ситуација.

„Плаше се комуникације са полицијом, како ће ситуација даље да се одвија, да ли ће бити сукобљавања различитих интереса.&qуот;

Да ли се плаше власти у Београду и Српске листе, питам.

„То је индивидуално. Већина људи овде ради у српским институцијама и зависи од њих. Људи се плаше за егзистенцију, јер је код нас овде све политизовано.

„Устручавају се, зазиру, не укључују се у опуштене друштвене токове и гледају да не изразе политичко мишљење.&qуот;

Очекивања од повратка Српске листе у општине на северу су велика, каже Стефан*, јер су и предизборна обећања била велика.

Он, ипак, не очекује много.

„Али очекујем нормализацију живота, да комуникација са институцијама буде боља.&qуот;

Погледајте видео: Изложба о страдалој деци на Косову - 'Било једном, не поновило се'

Ово је север, могу и динари и еври

Оно што ми говори Стефан*, причали су ми многи током три дана у Северној Митровици.

Међу припадницима српске заједнице и сама видим неизвесност и неповерење.

Пролазници на улици не желе да говоре за медије.

Многи ме одбијају речима - „немој мене, не могу, немам шта да кажем&qуот;.

Једна од ретких која пристаје да говори је продавачица Мила на импровизованој пијаци.

Заједно са двоје старијих суграђана, Мила стоји за тезгом од шарених пластичних гајби.

На њој су свеже паприке, тегле ајвара, грожђе, першун, кромпири и вунене чарапе.

Како живите овде, Мила, питам је.

„Не знам шта бих рекла, ви најбоље знате како нам је. Не дај Боже нам је,&qуот; каже тужно и бесно у исто време.

„Ви сте у политици и знате, ја сам сељанка и не знам.&qуот;

Прави паузу, а онда каже - живот је катастрофа, гледајући ка властитој тезги.

Кад је било боље, питам је.

„Од кад памтим, за 25 година, никад није било боље и неће ни да буде&qуот;.

Разговор прекида пролазница - пита за цене поврћа.

„Изволите, госпођо, то је 100 динара&qуот;, каже Мила, а онда се окреће ка мени и додаје:

„Радимо докле радимо, мучимо се, живимо. Не бих више ништа причала.&qуот;

Стотинак метара од Миле је други продавац воћа и поврћа.

Сређује пиљару пуну свежих паприка и јабука. И он ме одбија.

Znak na ulazu u Severnu Mitrovicu iz pravca Zvečana — Промењени знак на улазу у Северну Митровицу из правца Звечана - раније је био у бојама српске заставе, сад је срце зелене боје

У оближњој продавници купујем жваке.

„Хоћете ли у динарима или у еврима, мени је свеједно&qуот;, каже продавачица, док се на једној страни екрана појављује цена 0,60, а на другој 70.

На пут сам пошла само са еврима, кажем јој, и пружам новчаницу од 20.

Никакав проблем, каже продавачица, и пита како желим да ми врати кусур.

Може у динарима, одговарам, и питам шта ће инспекција рећи ако наиђе на њих у каси.

„Не знам, скоро сам почела да радим&qуот;, каже, враћајући ми српску валуту.

Север и југ

Упркос страху, Северна Митровица је жив град, бар на шеталишту.

Али, као и много тога у Митровици и на Косову, подељено је и то шеталиште: у доњем делу, ближе мосту на Ибру који води у Јужну Митровицу, локале последњих година отварају Албанци.

Изнад улаза у те кафиће често су постављене албанске заставе, и Срби у њих не улазе.

Међу локалима је и Хеб'с - ресторан брзе хране са жутом бојом као заштитним знаком, који ћете наћи у неколико градова на Косову, и неодољиво подсећа на амерички Мекдоналдс.

Поред изгледа, и укус је сличан, само су цене осетно ниже.

Хеб'с је у септембру 2024. посетио премијер у техничком мандату Аљбин Курти, који повремено обилази албанске локале на северу, уз негодовање српске заједнице.

Преко пута Хеб'с-а је и зграда у којој су до прошле године били Универзитетска библиотека Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Алумни клуб студената и редакција листа „Јединство&qуот;.

Сви су исељени пошто је косовска Агенција за приватизацију продала зграду новом власнику.

Неке од тих просторија су празне, а на прозорима стоји натпис на албанском - издаје се.

tezge na ulici — Импровизоване тезге на којима Мила продаје поврће

Северна Митровица нам остаје иза леђа - заобилазимо италијанске војнике КФОР-а у блиндираном џипу, прелазимо мост на Ибру, и улазимо у Јужну Митровицу, општину у којој живе претежно Албанци.

Нисмо једини путници преко моста - иако затворен за саобраћај, њиме људи редовно прелазе због посла или обавеза.

Не много њих, кажу ми, али се ипак пролази.

Шеталиште у Јужној Митровици је, рекла бих, прилично шире и дуже од оног у Северној Митровици, а локали су начичкани са обе стране.

Пуно је шеталиште, пуне су и баште кафића и ресторана, где седе углавном мушкарци. Говоримо на српском, али не видим да било ко обраћа пажњу.

Шеталиштем доминира некадашњи Хотел Јадран, монументална двоспратница изграђена у првој половини 20. века.

Сада је у њој један од ресторана брзе хране.

Шетамо до Иса Бегове џамије, велелепне грађевине са два висока минарета изграђене 2014. средствима Исламске заједнице Турске.

На овом месту била је стара џамија истог имена, оштећена током рата 1999.

Преко моста се враћамо назад.

У једном од кафића - изнад чијег улаза је српска застава - налазим се са Александром Шљуком из невладине организације Нова друштвена иницијатива.

Каже да је ситуација веома тешка, Срби су доведени у заблуду да је Српска листа победом на изборима ослободила север, а равнодушност и апатија доминирају.

Много је фактора допринело томе, објашњава Шљука за ББЦ на српском - власти у Приштини и Београду, као и Српска листа.

Од повратка српских политичара у локалне самоуправе, Шљука каже да се очекује много више од онога што је реално, и да тешко шта може заиста да се промени.

„Актуелни проблеми на локалу нису настали на локалу и не могу се ту ни решити.

„Они су производ неслагања у дијалогу Београда и Приштине, или онога што је радила централна власт у Приштини.&qуот;

Домети српских политичара вероватно ће се свести на симболичке ствари, додаје.

Уколико нову владу формира Самоопредељење Аљбина Куртија, уверен је Шљука, они ће посебно надзирати сваки корак нових локалних власти и покушавати да оспоре одлуке које њима нису у интересу.

„Привремена станица&qуот;

Ситуацију додатно погоршава најава више пута одлагане примене Закона о странцима и Закона о саобраћају.

Према последњим најавама, очекује се од 2026.

Потпуна примена ових закона би, између осталог, значила да би Срби имали велика ограничења у коришћењу возила са српским таблицама на Косову, као и да многи од њих не би могли да раде или студирају на територији.

Потпуна примена би довела до још већег одласка Срба са Косова, тврди Шљука, а можда и до измештања Универзитета.

Реч је, каже, о веома незавидној ситуацији, која се може решити уз велику политичку вољу свих актера - Приштине, Београда и притисак међународне заједнице.

За то време, Срби на Косову остају, како и сами кажу, између чекића и наковња, а многима одлазак изгледа као најбезбеднија опција.

„Доста људи овде гледа на Косово као на привремену станицу у животу, иако их много тога веже за ово место, и као на неминовност да ће морати да га напусте,&qуот; каже Шљука.

Стефан*, момак са почетка ове приче, један је од оних којима ће Косово по свој прилици бити привремена станица.

Док нас прати за Београд, каже да, иако ради у цивилном сектору, планира да оде - још не зна где и када, али је сигуран да овде за њега и породицу нема квалитетне будућности.

„Желим да одем због посла, каријере, личног развоја, школовања деце.

„Одлазак је сигуран&qуот;, каже и напушта нас.

Погледајте видео: Отворен нови мост преко Ибра у Митровици

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук