Фридом хаус: Србија пала у категорију делимично слободних земаља по слободи интернета

У новом извештају организације Фридом хаус о слободи на интернету, Србија је означена као делимично слободна земља, што представља пад у односу на прошлу годину, када је била у категорији слободних земаља.

До промене статуса, односно смањења слободе на интернету у Србији, довео је одговор власти на вишемесечне протесте предвођене студентима, наводи Фридом хаус у извештају "Слобода на интернету 2025: Неизвесна будуц́ност за глобалну мрежу".

Када су људи изашли на улице широм земље, захтевајући правду и транспарентност после смртоносног пада надстрешнице на новосадској железничкој станици, власти су хапсиле појединце који су на друштвеним мрежама подржали протесте и користиле су "селебрајт" технологију за претраживање телефона новинара и активиста, наводи се.

"Власти су хапсиле кориснике друштвених мрежа, укључујуц́и студенте, због садржаја везаног за демонстрације, а онлајн новинари који су покушали да извештавају о томе суочили су се са повец́аним насиљем и узнемиравањем, и на интернету и уживо", пише у извештају који обухвата период од 1. јуна 2024. до 31. маја 2025. године.

Настављен је надзор активиста и новинара уз помоц́ шпијунског софтвера, а медијске куц́е су се суочиле са бројним стратешким тужбама против учешц́а јавности (СЛАПП), додаје организација са седиштем у Вашингтону.

Србија је добила оцену 67 од 100, на скали на којој је 100 најбољи резултат.

Од суседа Србије рангирана је једино Мађарска, која се такође налази у категорији делимично слободних земаља, са оценом 69 од 100.

У свету је, према наводима Фридом хауса, забележен пад слободе на интернету 15. годину заредом, а у онлајн простору је више манипулација него икад.

Од 72 оцењене земље, услови су погоршани у 28, док је 17 земаља забележило напредак.

Контрола над онлајн информацијама постала је кључни алат за ауторитарне лидере који желе да учврсте власт, наводи се у извештају.

Власти Египта, Пакистана, Русије, Турске и Венецуеле, земаља у којима су у претходних 15 година забележена најоштрија назадовања, интензивирале су контролу над онлајн окружењем као одговор на отпоре њиховој владавини.

Те власти су прошириле ограничења садржаја, појачале надзор електронских комуникација и наметнуле строже казне за оне који на интернету изражавају неслагање, посебно током протеста и избора.

У Кенији је забележен највец́и пад у односу на претходну годину, а Бангладеш је остварио највец́и напредак. Кина и Мјанмар су и даље најлошије рангирани, а Исланд је задржао прво место на листи, као најслободније онлајн окружење.

Уз погоршања у ауторитарним државама, извештај је показао и забрињавајуц́е тенденције у слободнијим онлајн окружењима.

У категорији слободних је 18 земаља, од којих је у половини забележен пад по слободи на интернету у посматраном периоду. Међу тих 18 земаља, Грузија је забележила највећи пад, а следе је Немачка и САД. Само две земље из те категорије су забележиле побољшања.

(Бета, 13.11.2025)