Меланхолија у малом: Александра Јовичић Ђиновић
Буро пре 26 дана
Места у којима одрастамо и живимо постају попут калупа од пластелина.
Касније се изобличавају, али остају ту, као мекана овојница наших личности и погледа на свет. У малим насељима, где је све познато и ретко када се шта мења, меланхолија се осећа другачије него у великим градовима, а има и другачија значења. На местима у Србији где се природа још увек опире човеку, где бетон још увек није преовладао, често затичемо пејзаже земље која никад није ухватила корак са будућношћу: куће без фасада и напуштене фабрике, у судару са
