Да ли је Хитлерову ДНК требало проучавати или не

Револуционарна анализа ДНК из крви Адолфа Хитлера донела је изузетна открића о диктаторовом пореклу и његовим могућим здравственим стањима.

Минуциозно научно тестирање које је извршио тим међународних стручњака успело је да оповргне гласину да ли је Хитлер имао јеврејско порекло (није) и утврди да је имао генетски поремећај који утиче на развој сексуалних органа – све из старог комада тканине са крвавом флеком.

И док су се кликбејт наслови усредсређивали на то да ли је нацистички диктатор имао микропенис и само један тестис, много озбиљнији били су налази да је његова ДНК показала „веома висок“ број поена – у највиших један одсто – за предиспозицију за аутизам, шизофренију и биполарни поремећај.

Да ли то значи да је имао ова неуролошка стања?

Апсолутно не, кажу експерти – то није дијагноза.

Али, ипак, изражена је забринутост у вези са стигматизацијом и колико је етичко било ово истраживање, поставивши питање – да ли је оно уопште требало да се ради?

„Много сам лупала главу око свега“, каже професорка Тури Кинг у првих неколико минута документарца Канала 4 о овом истраживању, Хитлерова ДНК: Нацрт за диктатора.

Експерткиња за генетику рекла је за ББЦ да, кад су пре неколико година први пут тражили од ње да учествује у пројекту, била је веома свесна потенцијалних импликација анализе ДНК некога као што је Хитлер – „Не занимају ме сензационалистичке ствари“.

Али, каже она, велика је вероватноћа да би то урадио неко у одређеном тренутку, а под њеним будним оком макар је могла да се постара да истраживање буде урађено „академски строго“, уз све „присутне провере и ограде“.

Професорки Кинг нису страни осетљиви и пројекти високог профила – водила је генетску истрагу за утврђивање идентитета скелета Ричарда ИИИ након што је пронађен закопан испод јавне гараже у Лестеру 2012. године.

Окрвављено парче тканине – сада 80 година старо – било је исечено из софе Хитлеровог подземног бункера, где се убио кад су се савезничке снаге спустиле на Берлин крајем Другог светског рата.

Док је обављао инспекцију бункера, пуковник Розвел П. Розенгрен из америчке војске видео је прилику да дође до јединственог ратног трофеја и стрпао је тканину у џеп.

Она се сада налази урамљена и изложена у Историјском музеју Гетисбург у САД.

Научници су уверени да је то заиста Хитлерова крв, зато што су успели савршено да упаре И-хромозом са мушким сродником који је био сакупљен деценију раније.

Резултати, за које се тренутно ради стручна рецензија, заиста су фасцинантни.

То је први пут да је Хитлерова ДНК идентификована и, током четири године, научници су успели да је секвенцирају како би сазнали генетски састав једног од најстрашнијих тиранина на свету.

Оно што је сигурно, кажу експерти, јесте да Хитлер није имао јеврејско порекло – што је гласина која је кружила још од 1920-тих.

Други кључни налаз је да је имао Калманов синдром, генетски поремећај који, између осталог, може да утиче на пубертет и развој сексуалних органа.

То поготово може да доведе до микропениса и спречи спуштања тестиса – што је, ако знате британску песму из рата, била још једна гласина која је колала око Хитлера.

Калманов синдром такође може да утиче на либидо, што је посебно занимљиво, рекао је историчар и предавач на Универзитету у Потсдаму, доктор Алекс Кеј, који се појављује у документарцу.

„То нам говори много о његовом приватном животу – или, тачније, да га није имао“, објашњава он.

Историчари одавно дебатују око тога зашто је Хитлер био толико посвећен политици, „малтене до потпуног искључивања било каквог приватног живота“, а ово би могло да помогне да објасни зашто.

Ова врста налаза, кажу експерти, оно је што их чини истовремено фасцинантним и корисним.

Као што каже професорка Кинг: „То је брак између историје и политике“.

Компликованији и контроверзнији су резултати који сугеришу да је Хитлер могао да има једно или више неуродиверзивних стања или менталних поремећаја.

Гледајући његов геном и упоређујући га са полигеним оценама, открили су да је Хитлер имао високу предиспозицију за аутизам, АДХД, шизофренију и биполарни поремећај.

Ту научна позадина постаје сложена.

Полигене оцене просејавају ДНК особе и израчунавају колико је вероватно да ће она развити неку болест.

Те оцене могу бити корисне за откривање предиспозиција особе за стања као што су срчана болест или чести канцери.

Али оне пореде ДНК особе с узорком из широке популације и стога налази могу бити много мање извесни кад се ради о конкретном појединцу.

Током читавог документарца, који је ББЦ погледао, стручњаци улажу посебан напор да нагласе како ДНК анализа није дијагноза, већ индикација предиспозиције – она не значи да је Хитлер имао било које од тих стања.

Али неки генетски научници су изразили забринутост да су налази претерано поједностављени.

Дениз Синдеркомб Корт, професорка форензичке генетике на Краљевском колеџу у Лондону, сматра да су „отишли предалеко у претпоставкама“.

„У погледу личности или понашања, помислила бих да је то прилично бескорисно“, рекла је за ББЦ професорка Корт, која је тестирала исти узорак крви 2018. године.

Корт каже да не би желела да прави никаква предвиђања да ли је неко имао неке конкретне болести на основу резултата, због „некомплетних пенетраната“.

Једноставно речено, речима колегинице генетске научнице докторке Сундхје Раман: „Само зато што имате нешто кодирано у вашој ДНК, то не значи да ће то бити и испољено.“

Ово у документарцу истиче професор Сајмон Барон Коен, директор Истраживачког центра за аутизам на Универзитету у Кембриџу: „Прелазак са биологије на понашање велики је скок“, каже он.

„Кад гледате генетске резултате попут ових, велики је ризик од стигме. Људи тамо напољу би могли да помисле: 'Да ли је моја дијагноза повезана са неким који је радио тако монструозне ствари?'“

„Ризик је редукционизам све до нивоа генетике“, каже он, када заправо има јако много других фактора за разматрање.

Британско Национално удружење за аутизам брзо је реаговало, назвавши налазе „јефтиним сензационализмом“.

„Још више него аљкавим научним поступком, били смо шокирани безосећајном непажњом документарца према осећањима аутистичних људи“, рекао је Тим Николс, помоћник директора истраживања, у оштро формулисаном саопштењу.

„Аутистични људи заслужују боље од овога.“

ББЦ је предочио ове примедбе Каналу 4 и Блинк Филмсу, продуцентској кући која је снимила документарац.

У саопштењу, она је нагласила да експерти попут професора Барона Коена „објашњавају да је како се неко понаша производ многих фактора, не само њихове генетике, већ и, веома важно, њиховог окружења, од детињства и животних искустава, тога како су одгојени, приступа образовању и ресурса, све до културних фактора око њих.“

„Емисија наглашава да генетски увиди откривени у филму бацају мало више светла на то ко је био Хитлер, али нам не говоре да је био биолошки предиспониран да се понаша на одређен начин.“

Било је ишчуђавања и због самог наслова документарца, нарочито његовог другог дела: Нацрт за диктатора.

Професорка Кинг каже да то није наслов који би она лично изабрала, а историчар професор Томас Вебер, који се појављује у емисији, рекао је за ББЦ да га је наслов изненадио, поготово кад се има у виду колико су истицали да „не постоји диктаторски ген“.

Професор, који није видео документарац пре него што је говорио за ББЦ, рекао је да је за њега лично анализа ДНК била једнако узбудљива колико и забрињавајућа.

„Узбудљива, зато што је потврдила многе ствари које сам већ сумњао у вези са Хитлером... али сам се забринуо да ли ће људи учитати превише тога у генетику, као што су покушаји да се пронађе 'зли ген'.“

Такође је био забринут како ће то бити примљено, нарочито међу људима с аутизмом и другим синдромима поменутим у емисији.

Има много потешкоћа и замки када покушавате да снимите прецизну емисију о компликованој науци за најширу јавност.

„То је телевизија – ствари се повремено симплификују“, рекла је професорка Кинг, која има много искуства са балансирањем одговорности научнице са реалностима медија.

„Аутори документарца су могли да заузму други приступ и да пођу веома сензационалистичким путем, али нису, покушали су да дочарају део тих нијанси... а ми смо само убацили ограде.“

Канал 4 је бранио наслов емисије рекавши да је „ДНК колоквијално познат као 'нацрт живота'.&qуот;

Уз то, његов посао је да „прави емисије које допиру до широке публике, а ова емисија жели да учини сложене научне идеје и историјска истраживања доступним за све гледаоце“.

Поставља се много питања о етици пројекта.

Да ли је Хитлерова ДНК смела да се проучи ако његова дозвола – или дозвола његовог директног потомка – није могла бити дата?

И како се то одражава на чињеницу да је био одговоран за једно од највећих зверстава у историји?

Да ли му то оспорава право на приватност?

„То је Хитлер – он није неко митско биће на ком нико не сме да врши анализу ДНК. Ко доноси ту одлуку?“, тврди професорка Кинг.

Историчарка Субхадра Дас слаже се с тим: „То раде научници. Имате стотине и стотине давно умрлих људи чија је ДНК узоркована, то је уобичајена пракса у науци и археологији – начин на који то тумачимо је оно што постаје проблематично.“

Историчар доктор Кеј каже да га није бринуо етички угао, „док год су биле присутне чињенице и док год смо били сигурни да је све двапут проверено“.

А што се тиче тога да ли је Хитлерова ДНК смела да се чачка: „Хитлер је мртав 80 година. Нема директних потомака и није имао децу. Био је одговоран за неизрециву патњу – морамо то да одважемо у односу на етичку дилему анализе његове ДНК.“

Да све буде занимљивије, неколико лабораторија у Европи одбило је да буде део пројекта и на крају је тестирање обавио један институт у САД.

Аутори документарца рекли су за ББЦ да је истраживање „прошло кроз стандардни процес етичке рецензије академског рада“, која подразумева ревизије обављене у две земље.

Дакле, да ли је ово истраживање уопште требало да се обави?

ББЦ је разговарао са читавим дијапазон генетских научника и историчара, а одговор зависи од тога кога питате.

Они у документарцу, наравно, кажу да је требало.

То помаже да се боље заокружи профил Хитлера, особе која и даље једнако фасцинира колико и застрашује.

„Морамо да урадимо све што можемо да бисмо боље разумели екстремизам из прошлости“, сматра професор Вебер.

„Будимо искрени“, каже доктор Кеј, „ове теме су већ постојале... нисмо ми наједном усадили ту идеју у умове људи. Људи деценијама спекулишу о томе да ли је Хитлер имао одређене поремећаје.“

Не слажу се сви историчари с тим.

„Мислим да је то веома проблематичан начин покушаја да се објасни шта је покретало Хитлерове поступке“, каже Ива Вукушић, доценткиња међународне историје на Универзитету у Утрехту.

Докторка Вукушић, која проучава вршење масовног насиља, рекла је за ББЦ да може да разуме зашто су људи заинтересовани, али „одговоре које тражимо нећемо наћи преко анализе ДНК“.

И иако је истраживање занимљиво, оно ризикује да прикрије праве историјске лекције, каже историчарка Ана ван Мурик.

Та лекција је да „нормални људи, у одређеним контекстима, могу да почине, подстакну на или прихвате стравично насиље“.

Усредсређивање на Хитлеров (могући) микропенис, каже она, не учи нас ничему о томе како масовно насиље и геноцид функционишу и зашто се јављају.

Сад кад је студија завршена, а истраживање пролази кроз стручну рецензију, у неком тренутку ће комплетни резултати постати доступни широкој јавности.

Професор Вебер каже да би они требало да се користе „изузетно пажљиво и трезвено“, али се он нада да ће на неки начин бити од користи.

„То је оно што је лепо у вези са резултатима истраживања – то може да се догоди за пет, 150 или 500 година. Ово истраживање је ту за будућа поколења и сигуран сам да ће их паметни људи у будућности искористити.“

Али сви имамо одговорност како ћемо користити те резултате.

Доктор Кеј каже да свако мора да „следи научне резултате“ и јасно ставља до знања шта знамо, а шта не знамо.

То подразумева и медије и како они извештавају.

„Свако ко погледа овај документарац има одговорност да пише о њему тачно, да осигура да не доприноси стигматизацији.

„Документарац као што је овај не постоји у вакууму.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

Море веекенд пицкс

• Жене које су пробале Хитлерову храну
• Шта би се десило да Хитлер није поражен
• 'Биће то највећа превара у историји човечанства': Како су лажни Хитлерови дневници обманули британску штампу

(ББЦ Невс, 11.15.2025)