Како сам провео шест сати у затвору интервјуишући краља хакера

Након више година читања о „Тенку“ и више месеци припреме да га посетим у затвору у Колораду, чујем како се отварају врата пре него што га видим како улази у собу.

Устајем спреман да професионално поздравим овог бившег краља сајбер-криминала.

Али, попут неког несташног лика из цртаног филма, он провирује иза стуба с огромним смешком на лицу и намигује ми.

Тенк, чије је право име Вјачеслав Пенчуков, доспео је у сам врх сајбер-подземља не толико због техничке умешности, колико због шарма допадљивог криминалца.

„Ја сам срдачан лик, лако се спријатељим с људима“, каже ми овај 39-годишњи Украјинац са широким осмехом на лицу.

Верује се да је то што је имао пријатеље на високим положајима био један од главних разлога зашто је Пенчуков успевао да избегне полицију толико дуго.

Провео је скоро 10 година на ФБИ-јевој листи најтраженијих криминалаца и био вођа две засебне банде у два различита периода историје сајбер криминала.

Права је реткост разговарати са сајбер-криминалцем из толико високих кругова који је оставио бројне жртве за собом: Пенчуков је говорио са нама шест сати у два дана.

Ексклузивни интервју – први Пенчуковљев икада – открива унутрашње механизме ових продуктивних сајбер банди, ментални склоп неких од појединаца који стоје иза њих и до сада непознате детаље о хакерима који су још увек на слободи – међу њима и о наводном вођи санкционисане руске групе Евил Цорп.

Властима је требало више од 15 година да коначно ухапсе Пенчукова у драматичној операцији у Швајцарској 2022. године.

„Било је снајпериста на крову, полиција ме је приковала за под, ставила ми лисице на руке и покрила ми главу врећом на улици, пред мојом децом. Била су јако уплашена“, присећа се он са негодовањем.

Он је још увек огорчен због начина на који је ухапшен, тврдећи да је све то било претерано.

Хиљаде његових жртава из читавог света категорички се не би сложило с њим: Пенчуков и банде које је или предводио или чији је део био украле су десетине милиона долара од тих људи.

Крајем 2000-тих, он и озлоглашена екипа Џабер Зеус користили су револуционарну технику за сајбер-криминал да би крали директно са банковних рачуна малих фирми, локалних власти, па чак и добротворних организација.

Жртве су доживеле да им уштеђевина потпуно нестане, а да им биланс стања буде окренут наглавачке.

Само у Великој Британији, било је више од 600 жртава, које су за само три месеца изгубиле више од 5,2 милиона долара.

Између 2018. и 2022. године, Пенчуков је постао амбициознији, придруживши се ренсомвер екосистему у повоју, са бандама које су нападале међународне корпорације и чак и једну болницу.

Казнено-поправна установа Енглвуд, у којој Пенчуков служи казну, није нам дозволила да у затворски простор унесемо било какву опрему за снимање, тако да продуцент и ја хватамо белешке током интервјуа док нас помно мотри чувар из близине.

Прва ствар која се истиче у вези са Пенчуковим је да, иако жели да што пре изађе на слободу, делује добро расположено и очигледно извлачи највише што може из боравка у затвору.

Каже ми да се много бави спортом, учи француски и енглески – похабани руско-енглески речник стоји уз њега током читавог нашег интервјуа – и стекао је гомилу средњошколских диплома.

То је сигурно зато што је паметан, сугеришем.

„Недовољно паметан – у затвору сам“, шали се он.

Енглвуд је затвор са минималним обезбеђењем и добрим објектима.

Ниска али пространа зграда смештена је у брдима Стеновитих планина у Колораду.

Прашњави трава која окружује затвор препуна је бучних преријских паса који се журно склањају у своје рупе кад год их узнемире затворска возила која долазе и одлазе.

Ово место је далеко од Доњецка, у Украјини, где је водио прву банду сабер-криминалаца након што је почео да се бави хакерским нападима преко форума за читове, где је тражио читове за омиљене видео игре као што су Фифа 99 и Кантерстрајк.

Постао је лидер продуктивне екипе Џабер Зеус – назване тако због употребе револуционарног малвера Зеус и њихове омиљене комуникационе платформе Џабер.

Пенчуков је сарађивао са малом групом хакера у коју је спадао и Максим Јакубец – Рус који ће касније бити санкционисан од америчке владе, оптужен за предвођење озлоглашене сајбер групе Евил Корп.

Пенчуков каже да је све до краја 2000-тих екипа Џабер Зеус оперисала из канцеларије у центру Доњецка, радећи уредно шест до седам сати дневно на крађи новца од жртава из иностранства.

Пенчуков би често завршавао дан ди-џеј сетом у граду, наступајући под именом Ди-џеј Слава Рич.

Сајбер-криминал тих дана је био „лака лова“, каже он.

Банке нису имале појма како да га зауставе, а полиција у САД, Украјини и Великој Британији није умела да ухвати корак са њима.

У раним двадесетим је зарађивао толико новца да је куповао себи „нова кола као да су нова одећа“.

Имао их је укупно шест – „све скупоцене немачке моделе“.

Али полиција је остварила напредак кад је успела да се убаци у текстуалне четове криминалаца у Џаберу и открије прави идентитет Тенка користећи детаље које је унео о рођењу ћерке.

Тим Џабер Зеус се упецао у мрежу и операција коју је предводио ФБИ звана Трајдент Бич завршила се хапшењима по Украјини и Великој Британији.

Али Пенчуков је успео да се извуче из мреже захваљујући дојави некога кога одбија да именује.

И захваљујући једном од његових брзих аутомобила.

„Имао сам ауди С8 са ламборгинијевим мотором од 500 коњских снага, тако да сам, кад сам угледао ротациона светла на полицијском возилу у ретровизору, пројурио кроз црвено и лако их изгубио. То ми је пружило прилику да тестирам пуну снагу мог аутомобила“, каже он.

Скрасио се на неко време код пријатеља, али кад је ФБИ напустио Украјину, изгледало је као да су локалне власти изгубиле интересовање за њега.

И тако се Пенчуков кретао испод радара и, како каже, постао узоран грађанин.

Основао је компанију која препродаје угаљ, али му је ФБИ и даље био за петама.

„Био сам на одмору на Криму кад сам добио поруку од пријатеља који је видео да су ме ставили на ФБИ-јеву листу најтраженијих криминалаца. Мислио сам да сам успео да се провучем некажњено, а онда сам схватио да имам нови проблем“, каже он, очигледно ублажавајући степен кризе.

Његов ондашњи адвокат је, међутим, био смирен и саветовао га је да се не брине: док год не путује изван Украјине или Русије, америчка полиција не може много да уради.

Украјинске власти су му на крају ипак покуцале на врата – али не да би га ухапсиле.

Пенчуков је био обелодањен као богати хакер кога тражи Запад и он тврди да су му скоро сваки дан долазили званичници да га рекетирају за новац.

Његова компанија за препродају угља добро је пословала све до руске инвазије на Крим 2014. године.

Такозвани „Мали зелени људи“ председника Путина – руски војници у необележеним униформама – упропастили су му посао, а пројектили су погодили његов стан у Доњецку, уништивши дечју собу његове ћерке.

Пенчуков каже да су га пословни проблеми и сталне исплате украјинским званичницима натерале да се поново прихвати лаптопа и врати у живот сајбер-криминала.

„Схватио сам да је то најбржи начин да зарадим новац да бих могао да их плаћам“, каже он.

Његово путовање прати еволуцију савременог сајбер-криминала – од брзе и лаке крађе са банковних рачуна до ренсомвера, данашње најпогубније и најштетније врсте сајбер-напада, коришћене у крупним хакерским нападима из ове године, међу којима је и онај на славни трговачки ланац Маркс енд Спенсер.

Он каже да је ренсомвер захтевао више рада, али да је зарада била добра.

„Сајбер-безбедност је у међувремену много узнапредовала, али смо успевали да зарадимо око 200.000 долара месечно. Много већу зараду него пре.“

У индикативној анегдоти, присећа се гласина о тиму коме је било исплаћено 20 милиона долара од болнице осујећене ренсомвером.

Пенчуков каже да је вест о томе потпалила стотине хакера са криминалних форума који су потом сви кренули да нападају америчке медицинске установе да би поновили исплату.

Ове хакерске заједнице поседују „менталитет крда“, каже он: „Људе није брига за медицинску страну ствари – они само виде исплату од 20 милиона.“

Пенчуков је обновио везе и вештину да би постао један од највећих сарадника у ренсомвер сервисима као што су Мејз, Егрегор и продуктивна група Конти.

Упитан да ли ове криминалне групе сарађују са руским безбедносним службама – што је редовна оптужба са Запада – Пенчуков слеже раменима и каже: „Па наравно.“

Он каже да су неки чланови ренсомвер банди понекад причали како се редовно јављају „њиховим послодавцима“ у руским безбедносним службама, као што је ФСБ.

ББЦ је писао руској амбасади у Лондону, поставивши јој питање да ли руска влада или њене обавештајне службе ангажују сајбер криминалце за помоћ у сајбер шпијунажи, али није добио одговор.

Пенчуков је убрзо поново доспео у сам врх и постао лидер ИцедИД-а – банде која је заразила више од 150.000 компјутера малициозним софтвером и довела до разних типова сајбер-напада, међу којима и ренсомвером.

Пенчуков је водио тим хакера који би просејавао заражене компјутере да би схватио како најбоље да заради од њих.

Једна жртва коју су заразили ренсомвером 2020. године био је и Медицински центар Универзитета у Вермонту, у САД.

Према америчким тужиоцима, то је довело до губитка више од 30 милиона долара и спречило медицински центар да пружа кључне услуге многим угроженим пацијентима на више од две недеље.

Иако нико није умро, тужиоци кажу да је напад, који је онеспособио 5.000 болничких компјутера, довео пацијенте у опасност од смрти или озбиљних повреда.

Пенчуков негира да је то заправо урадио, тврдећи да је признао само да би му казна била умањена.

Свеукупно гледано, Пенчуков, који је у међувремену променио презиме у Андрејев, сматра да су две деветогодишње казне које служи истовремено превише за оно што је урадио (нада се да ће изаћи много раније).

Наложено му је и да плати 54 милиона долара у обештећењу жртвама.

• Зикил: Од тинејџера хакера до једног од најтраженијих криминалаца у Европи
• Тајни живот тинејџера мултимилионера: „Водио сам посао за који нико није знао&qуот;
• Џон Мекафи - зависник, програмер и бегунац

Његов став као младог хакера који је почео да се бави сајбер-криминалом као тинејџер јесте да западне компаније и људи могу да приуште да изгубе новац и да све ионако покрива осигурање.

Али кад разговарам са једном од његових раних жртава из дана Џабер Зеуса, јасно је да су напади имали штетан утицај по невине људе.

Либерс Лагиџ, породична фирма у Албукеркију, у Новом Мексику, остала је без 12.000 долара у једном нападу банде.

Власница Лесли још увек може да призове шок годинама касније.

„Осећала сам неверицу и ужас кад ме је банка позвала, јер ми нисмо имали појма шта се десило, а банка очигледно такође није имала појма“, каже она.

Иако се ради о скромној суми, то је било поражавајуће за фирму, јер је новац био коришћен за плаћање ренте, куповину робе и исплату особља.

Нису имали никакву уштеђевину на коју су могли да се ослоне и, да све буде горе, Леслина старија мајка је била задужена за банковне налоге фирме и кривила је себе све док није откривена крађа.

„Прожела су нас силна осећања, бес, незадовољство, страх“, каже она.

Кад их питам шта би волели да поруче хакерима који су одговорни за напад, они мисле да је узалудно покушати променити мишљење тих безосећајних криминалаца.

„Не можемо да кажемо ништа што ће утицати на њега“, каже Лесли.

„Не бих трошио време на њега“, добацује њен муж Френк.

Пенчуков каже да није размишљао о тим жртвама, а чини се да то не чини превише ни сада.

Једини знак покајања који је исказао у нашем разговору био је кад је говорио о ренсомвер нападу на добротворну установу за децу са инвалидитетом.

Једина ствар за којом жали, чини се, јесте то што је почео сувише да верује колегама хакерима, што је на крају довело до хватања њега и многих других криминалаца.

„Не можете да стичете пријатељства у сајбер-криминалу, зато што ће сутрадан ваши пријатељи бити ухапшени и постаће доушници“, каже он.

„Параноја је стални пријатеља хакера“, каже он.

Али успех је водио до грешака.

„Ако се довољно дуго бавите сајбер-криминалом, изгубите оштрицу“, каже он чежњиво.

Као да жели да потцрта нелојалну природу сајбер подземља, Пенчуков каже да је намерно избегавао било какав даљи контакт са некадашњим сарадником из Џабер Зеуса и пријатељом Максимом Јакубецом након што је Рус 2019. године разоткривен и санкционисан од западних власти.

Пенчуков каже да је приметио значајну разлику у хакерској заједници кад су људи почели да избегавају рад са Јакубецом и многим његових наводним сарадницима из Евил Корпа.

Претходно су се Пенчуков и „Аква“, како је Јакубец био познат, дружили у Москви и заједно пили и јели по луксузним ресторанима.

„Имао је телохранитеље, што је мени било чудно – готово као да је хтео да се размеће богатством или тако нешто“, каже он.

Изопштење из света сајбер криминала није поколебало Евил Корп и прошле године је британска Национална агенција за борбу против криминала оптужила друге чланове Јакубецове породице за умешаност у деценијски талас злочина, санкционишући укупно 16 чланова организације.

Али за разлику од Пенчукова, вероватноћа да полиција ухапси њега или друге из банде је веома мала.

Са расписаном наградом од 5 милиона долара за информацију која би довела до његовог хапшења, мале су шансе да ће Јакубец и његови наводни сарадници поновити Пенчуковљеву грешку и напустити њихову земљу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како је хакер украо стотине хиљада динара мојим пријатељима са Фејсбука
• Ко је хакерска група Анонимус и зашто је тешко препознати њене чланове
• 'Никад више нећеш морати да радиш': Криминалци нудили новинару новац да хакује ББЦ

(ББЦ Невс, 11.16.2025)