Игре помрачених умова: Тероризам као последњи Куртијев адут
Правда пре 21 дана | Политика
Шест џипова јурило је прекјуче, нешто иза поднева, локалним прашњавим, кривудавим друмом према административној линији раздвајања централне Србије и Косова и Метохије. Пут су скривале крошње дрвећа, а лица терориста који су упали са Космета – маске, под којима су неколико тренутака раније извршили напад на базу Војске Србије „Дебела глава”. Петнаест хитаца, само пуком срећом, промашило је војнике, а опет и несрећом, погодило патролног пса који се нашао у непосредној близини.
Није се десило први пут да уљези запуцају на војску. Једнако као што први нисмо чули ни изговор да се ради о шумокрадицама, сасвим случајно, наоружаним аутоматским пушкама уместо тестерама. Неуобичајено опремљени лупежи, по начину деловања, нису се разликовали много од својих претходника који су, идентичним терористичким методама уз свесрдну помоћ савезника, пре 26 година нападали на нашу јужну покрајину. И како то обично бива, награда за злочине само је мотив
