Starović: Članstvo u EU strateški izbor Srbije, ali vođen nacionalnim interesima

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da je pristupanje Evropskoj uniji (EU) ne samo strateški prioritet već i strateški izbor Srbije i ocenio da u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji, iako jeste kritičan, nije data ocena da Srbija nazaduje ni za jedno od pregovaračkih poglavlja.

U intervjuu agenciji Beta Starović je za početak 2026. najavio "veliku informativno medijsku kampanju koja će javnosti pojasniti koje koristi Srbija ima od EU" .

On je naglasio da put Srbije ka EU mora da bude vođen njenim nacionalnim interesom.

Na pitanje o konkretnim koracima koje vlada Srbije planira kako bi proces evropskih integracija ponovo dobio zamah, Starović je rekao da je u procesu usvajanje "novih zakonskih rešenja".

"Pristupanje EU ne samo da je strateški prioritet već predstavlja i strateški izbor koji smo kao država i društvo napravili pre mnogo godina. S tim u vidu mi sporovodimo reformske procese u veoma širokom luku", rekao je Starović.

On je podsetio da je početkom avgusta vlada Srbije usvojila reviziju nacionalnog programa za primenu pravnih tekovina EU.

"To podrazumeva faktičko skraćivanje rokova za primenu tih ključnih pravnih tekovina Evropske unije, odnosno pripremu naše države za članstvo sa kraja 2027. na kraj 2026. Dakle za svega nešto više od godinu dana pred nama je jedan veliki ambiciozno postavljen zadatak koji podrazumeva negde oko 900 reformskih koraka", rekao je Starović u intervjuu za agenciju Beta.

Upitan o najvećim izazovima u oblasti vladavine prava, Starović je izjavio da vlada Srbije sa Evropskom komisijom radi na usaglašavanju sa "pravnim tokovima EU".

"Naš fokus svakako u ovim danima, nedeljama i mesecima biće na oblasti vladavine prava i naša ministarstva rade veoma marljivo i intenzivno pripremaju izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku", rekao je on.

"Trenutno radimo sa kolegama iz Evropske komisije kako bi se naši nacrti zakona u potpunosti usaglasili sa pravnim tekovima Evropske unije i verujem da će u nedeljama koje su pred nama i Narodna skupština imati prilike da raspravlja i usvoji te važne zakone, dodao je Starović.

Starović je konstatovao i da izveštaj Evropske komisije za ovu godinu "jeste kritičan u pojedinim segmentima", ali da je opšta ocena i dalje "preporuka Evropskoj komisiji da se Srbiji otvori pregovarački Klaster tri".

"Godišnji izvestaj Evropske komisije je nešto o čemu se veoma intzenzivno raspravljalo u prethodnim danima, ali moram da primetim da mnogi koji su komentarisali godišnji izvestaj nisu ni pročitali", rekao je on.

Starović je dodao i da u godišnjem izveštaju "uprkos različitim tumačenjima u javnosti, nije zvanično data ocena u vidu nazadovanja niti za jedno od pregovaračkih poglavalja".

Starović je rekao i da je što se tiče slobode izražavanja i medijskih sloboda, konačna ocena Evropske komisije bila "stagnacija, a ne nazadovanje".

"Kada govorimo o podoblasti slobode izražavanja i medijskih sloboda gde se u narativnom delu spominje nazadovanje, kao krajnja ocena je data stagnacija odnosno da napretka nije bilo, a nije ocenjeno da je oblast u kojoj je zabeleženo nazadovanje, govorim o poglavlju 23", rekao je on.

On je izjavio i da je u poslednja dva meseca "napravljen veliki napredak", ali da on nije konstatovan jer se Godišnji izvestaj Evropske komisije sačinjava na osnovu podataka koji su stizali od septembra 2024 do septembra 2025.

"Kada govorimo o tim iskoracima u sedmicama iza nas govorim o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kao i o izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Po prirodi stvari to će biti notifikovano u narednom izveštaju. Bilo kako bilo mi te kritike koje su u narativnom delu godišnjeg izveštaja sadržane veoma ozbiljno shvatamo i upravo je fokus našeg delovanja na tim oblastima koje su označene nešto kritičnijim tonovima", dodao je on.

Na pitanje koje korake njegovo ministarstvo preduzima kako bi komunikacija o pristupu EU bila jasnija građanima, obzirom da je ta percepcija u domaćoj javnosti podeljena, Starović je odgovorio da je u planu za početak 2026. godine "velika informativno medijska kampanja koja će javnosti pojasniti koje koristi Srbija ima od EU.

"Verujem da i taj relativno nizak nivo podrške u poređenju sa nekima u našem okruženju, a i činjenica da se ovo pitanje nalazi nisko na listi prioriteta za naše građane proističe iz nedovoljne informisanosti šta evropski put sve nama donosi".

Međutim istakao je da i dalje postoji "relativna većina" građana koja podržava članstvo u EU, iako ocenjuje da u u samoj Uniji postoji zamor od proširenja.

Starović je ocenio i da je spoljna politika Srbija, "definisana vojnom neutralnošću i političkom nezavisnošću" jedini mogući put za Srbiju.

"Taj put naše spoljne politike koji je definisan sa dva ugaona kamena, jedan je svakako vojna neutralnost a drugi je politička nezavisnost nekad deluje kao veoma uzak ali ja čvrsto verujem da je to jedini put koji je moguć. Vreme je dokazalo da je to jedina koncepcija spoljne politike koja daje rezultate", rekao je on.

Starović je ukazao da je položaj Srbije veoma specifičan, jer je "jedina od država kandidata sa Zapadnog Balkana koja ima otvoren izazov sopstvenom teritorijalnom integritetu i to je činjenica koja ne može da se prenebregne", rekao je Starović.

Govoreći o putu ka članstvu u EU Starović je rekao da Srbiju to vodi ka boljem životu ali da "mora biti obuhvaćen nacionalnim interesom".

"Na nama je da se vodimo našim državnim i nacionalnim interesima, ako hoćete i državnim razlogom, i to svakako jeste na prvom mestu, očuvanje teritorijalnog integriteta ali čvrsto verujem da je put ka članstvu u Evropskoj uniji nešto što nas vodi ka boljem životu, a po prirodi stvari mora biti obuhvaćeno našim nacionalnim interesom", izjavio je Starović.

Starović je ocenio da bi put Srbije ka EU bio brži kada bi uvela sankcije Rusiji i priznala nezavisnost Kosova, ali da se, kada se govori o aktuelnoj vlasti,  "to se neće desiti".

"Moramo razumeti i to, dakle da formalno posmatrano, naše obaveze koje proističu iz poglavlja 35 se tiču postizanja nekakvog sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nigde to nije eksplicitno stavljeno nama obaveza da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. U krajnjoj liniji kada bi to bilo postavljeno na tako strog i formalan način to bi predstavljalo i kraj puta naše države ka članstvu u EU jer niko ne bi mogao u Beogradu to da prihvati", rekao je Starović.

On je rekao i da je stopa usaglašenosti sa spoljnom politikom EU prošle godine bila 51 odsto dok je trenutna stopa usaglašenosti 66 odsto.

Upitan da li postoji šansa da Srbija uđe u EU do kraja ove decenije Starović je rekao da to "ne može sa sigurnošću da tvrdi", ali da Srbija do tada mora biti spremna.

"Mislim da šansa svakako postoji, ali bilo bi neozbiljno kada bih ja sa ove pozicije davao bilo kakve najave ili obećanja budući da zaista nije sve u našim rukama. Na nama je da sprovedemo reformske procese, da sprovedemo naš nacionalni program za primenu pravnih tekovina EU, da u tom smislu budemo spremni da kada se ta vrata budu otvorila mi odlučno kroz njih prođemo", rekao je on.

Ponovio je da ne može da tvrdi da li će se to desiti do kraja ove decenije. "Ali, na nama je da budemo spremni. Važno je da i čitava naša javnost i naši građani prepoznaju da svi ovi reformski napori donose koristi za našu državu za naše građane za našu privredu bez obzira da li će biti u potpunosti validirani ili verifikovani kroz otvaranje pregovaračkih klastera ili ne", zaključio je Starović.

Govoreći o stanju u medijima Starović je rekao da je na vladi Srbije "samo određen deo odgovornosti", a da je mnogo veći deo na "sistemu nezavisnih regulatornih tela".

"Uvek je važno naglastii da postoji samo određen deo odgovornosti na vladi a mnogo veći verujem na sistemu nezavisnih regulatornih tela koja su uspostavljena našim zakonom i imaju zakonska ovlašćenja. Govorim o Savetu za štampu, Ratelu pa i o REM-u. I verujem da je ovakvo nezadovoljavajuće stanje i posledica činjenice da i sam REM ne funkcioniše u punom kapacitetu već preko godinu dana", rekao je on.

Intervju je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija, stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Beta, 19.11.2025)