„Есенција рокенрола": Како је група МЦ5 утицала на панк генерацију

Детроит је имао запањујуће богату историју музике.

Од соул сцене до техно музике, преко блуза и гаражног рока, овај амерички град је представљао централну тачку музичких иновација у прошлом веку.

И док је звук 1960-их био доминантно оличен у виду дискографске куће Мотаун, соул етикете која је дефинисала ту епоху, у истој деценији се појавио и један бенд који је такође помогао у исписивању славне звучне историје града - МЦ5.

Упозорење: у овом чланку се појављују изрази које неки могу да сматрају неприкладним

• Иги Поп: „Напокон сам добио глас какав је одувек требало да имам“
• Рамонси и музика: Први албум као панк лектира
• Годишњица првог сингла Ролингстонса: Како је утицај рокенрол великана мењао југословенску музичку сцену

Ради се о групи која је примљена 2024. године у Рокенрол кућу славних и која је, невероватне 53 године након изласка њиховог последњег албума, објавила нови под називом Хеави Лифтинг.

У исто време, појавила се и књига под називом МЦ5: Орална биографија најреволуцинарнијег бенда у историји рок музике.

И поред свега, прослава њиховог наслеђа је дубоко проткана горчином јер су два преостала члана оригиналне поставе – Вејн Крејмер и Денис Томпсон – преминули.

Њихов утицај је немерљив.

Волели су их сви, од Моторхеда до састава Клеш, семпловао ох је КЛФ, њихове песме су обрађивали Стренглерси и Вајт страјпс.

Не само то – они су били разлог због којег се Алис Купер преселио у Детроит и основао бенд.

,,Ничега сличног није било нигде у Америци”, рекао је он у цитату са омота његове биографије.

Њихов звук, ужарена мешавина хард рока, блуза, фри џеза, мало психоделије и апсолутно уникатан звук, са сценски спектакуларним наступима налик Џејмсу Брауну, касније ће им приписати термин прото панк.

Или да будемо конкретни – били су панк пре панка.

Након Крејмерове смрти у фебруару 2024. године, Том Морело, гитариста састава Раге Агаинст тхе Мацхине, који се иначе и појављује као гост на албуму Хеави Лифтинг, у објави на Инстаграму написао је како је бенд ,,у принципу измислио панк рок”.

,,Ово напросто није добро”, каже за ББЦ Вилијам ДуВал, певач састава Алице Ин Цхаинс и сарадник МЦ5.

,,Коначно су примљени у рокенрол Кућу славних, баш у тренутку када нико од њих не може да буде тамо”.

Трагично је већ и то да бенд никада није могао да дочека излазак новог албума или да доживи заслужено, али и закаснело ласкање, као и њихова заоставштина остаје ту где и јесте.

Сви они који су имали прилику да осете вртлог звука побеснелог бенда који се на њих обрушавао са бине, тешко да ће икада моћи да забораве тај осећај.

,,Никада нећу заборавити њихов наступ”, каже за ББЦ музичар и продуцент Дон Воз.

,,Било је то запањујуће искуство. Никада нисам ни чуо ни видео ништа слично томе”.

Динамични Детроит

Дон Воз је изузетно запажен у музичкој индустрији, радио је са свима од Боба Дилана до Ролингстоунса.

Одрастао је у Детроиту током 1950-их и 1960-их.

,,Било је то врло узбудљиво време”, присећа се он.

,,Након завршетка Другог светског рата, радници из свих земаља света су почели да долазе да раде у аутомобилској индустрији и са собом су доносили и своју културу.

,,Тако да је то била једна луда мућкалица са најразличитијим састојцима. Све те културе су онда створиле нешто изузетно оригинално и то може и да се чује у музици која је створена у том граду”.

Поред свих мултикултуралних и мултирасних слојева који су чинили град, Воз сматра да је на послератни звук у великој мери утицала и радничка класа.

,,Ради се о веома искреним људима”, каже он, ,,јер је Детроит био град у којем је царевала једна индустрија и сви су на неки начин били у истом сосу. Тако да музика одсликава базичну искреност.

,,За мене је, рецимо, Џон Ли Хукер оличење Детроита.

,,Музика града је толико сирова да све време имаш осећај да ће све да се распадне, али се то никада заиста не догоди, грув је тотално луд, препун соул звука.

,,И све даље иде по том принципу, од Мича Рајдера преко Детроит Вилса, па све до МЦ5, Стуџиса или Вајт страјпса.

,,Сви они долазе из такве традиције”.

• „Степениште ка рају“ старо пола века
• Вудсток - од симбола хипи културе до пропалог пројекта
• Џими Хендрикс: „Музика електричне цркве“ и даље одзвања

И поред свега, Детроит је био и град који се мењао.

Ауто индустрија је била у наглом паду, док су тензије незадрживо расле.

Кулминација је стигла у виду расних немира 1967.

Бред Толински, коаутор биографије бенда, за ББЦ каже: ,,Ако је Мотаун представљао стремљења Детроита током 1960-их, онда МЦ5 представљају једну од многих бруталних реалности града”.

Групу су 1963. основали гитаристи Вејн Крејмер и Фред Сониц Смит, којима су се придружили певач Роб Тајнер, бубњар Денис Томпсон и басиста Мајкл Дејвис.

Заљубљени у Џона Колтрејна, као и у Боа Дидлија и Чака Берија, чланови бенда су у својим раним данима представљали поставу коју је публика знала по жестокој енергији и прецизној свирци.

У интервјуу који је дао за магазин Моџо 2003. године, Иги Поп се присећа како их је гледао у том периоду када су, како каже, били моћан ,,кавер бенд из великог града” када су ,,заиста сјајно” обрађивали Ролингстоунсе, Џимија Хендрикса и Тхе Вхо, између осталих.

Изразито лево оријентисана група је такође представљала поткултурални покрет 1960-их.

Били су инспирисани марксизмом и битницима, као и психоделичним дрогама тог времена.

Тада су упознали и Џона Синклера, локалног хипика, активису и џезера, који је ускоро постао њихов менаџер.

Као противници расизма, били су велики поштоваоци партије Црних пантера и чланови подружнице тог политиког покрета, партије Белих пантера, коју су Синклер и остали осмислили.

,,Посетио сам кућу која је била њихово седиште и тамо су у подруму имали фотокопир машину”, за ББЦ каже продуцент Брус Ботник, ,,где је Синклер штанцовао копије политичких прогласа партије Белих пантера”.

Свирали су на протестима против рата у Вијетнаму који су прерастали побуне, па су тако ускоро стекли репутацију бенда политички обојеног бенда који константно покушава да изазове револуцију на сваком фронту.

У песми Готта Кееп Мовин’, они певају: ,,Атомске бомбе, Вијетнам, пројектили на Месецу/А сви се питају зашто се њихови клинци већ дрогирају”, док су у нумери Америцан Русе бесни на ,,терминалну фазу” у којој се Америка налази.

Постали су у исто време и представници тог времена, али и његов шкарт, каже Јан Ухелски, још један коаутор њихове оралне биографије.

,,МЦ5 су све те културне промене – рат у Вијетнаму, расни немири, малтретирање дугокосих – које су експлодирале у Америци током касних 1960-их, претворили у субверзивну, безобзирну, насилничку уметничку форму”, каже за ББЦ Ухелски, ,,одсвирану гласно, енергично, сирово-китњасто и уз магију која као да је из њих ослободила неке примитивне силе”.

Изузетан дебитантски албум

Дени Филдс, који је био менаџер Рамонса и који је радио за Електра рекордс, видео је групу која је тада већ свирала сопствене песме и пожелео је да им понуди уговор.

Џек Холцман, шеф ове дикографске куће, пожелео је да их и сам види у Детроиту, заједно са Ботником.

,,Био је то најгласнији наступ којем сам икада присуствовао”, присећа се Ботник.

,,Џек је моментално одлучио да им понуди уговор”.

Био је то поприлично неуобичајен, али и мудра потез, а дебитантски албум је снимљен уживо.

,,Рекли смо – то је то”, присећа се Ботник.

,,Ако их ставимо у студио, то неће бити то јер они морају да буду испред публике да би то функционисало.

„Њихова музика није припадала студију – МЦ5 су били бенд за концерте”.

Објављен 1969. године, Кицк Оут тхе Јамс не само да се сматра једним од највећих живих албума свих времена, већ и као дебитантски албум који је био далеко испред свог времена.

Ова плоча такође у себи садржи и тренутак чисте кристализације неког новог вида рокенрола.

,,Звучало је као да је све одједном експлодирало”, присећа се ДуВал првог слушања албума док је био тинејџер.

,,Тачно сам могао да замислим како се публика суздржава. Имао сам обичај да буљим у омот плоче на исти начин на који сам се уживљавао у читање стрипова када сам био клинац.

„Само бих пиљио у слике и желео да уђем у њих.

„Било је то као – ако будем довољно дуго буљио у њих, можда ћу осетити трансфер делића те силне нергије”.

На плочи се налази и један моменат који ће дефинисати не само овај албум, већ и саму групу.

Поред жестоких гитарских рифова и бубњева који су звучали толико жестоко да је Томпсон добио и надимак Митраљез, на песми Кицк Оут тхе Јамс може да се чује и страсни врисак Тајнера.

Пре него што песма експлодира, он саопштава: ,,Баш сад, време је да…Срушимо све дркаџије”.

То и није било најприкладније 1969.

Највећа робна кућа у Детроиту, Хадсонс, одбила је да продаје плочу због оваквих простаклука.

МЦ5 и Синклер су тим поводом у локалном магазину Фифт естејт објавили оглас са поруком: „Останите у животу са МЦ5, а Хадсонс нека се ј***”.

Због овога је њихова плоча повучена са рафова продавница широм земље, а Електра је раскинула уговор са бендом.

Све ово није било минорно искакање из тренда, већ само почетак бурног периода.

Наредна плоча састава МЦ5, Бацк Ин тхе УСА из 1970, донела је и раскид са Синклером који је 1969. завршио у затвору, пошто је због два џоинта марихуанę која су код њега пронађена, осуђен на десетогодишњу робију (иако је ослобођен 1972, након демонстрација и протеста на којим је учествовао и Џон Ленон).

Дроге су постале проблем и за бенд, јер се хероин полако увлачио у њихов систем баш у време када се појавио албум прикладног назива Хигх Тимес.

За Нову годину 1972, бенд је наступио у великој плесној дворани у Детроиту (Гранде Баллроом), месту које је само пар година пре тога било крцато са хиљадама обожавалаца који нису престајали да вриште, али је овом приликом било слабо посећено.

На пола свирке, Крејмер је, потпуно избезумљен, напустио бину и бенд је тако престао да постоји.

Поновно уједињење

И Крејмер и Дејвис су због дроге завршили у затвору, док су остали чланови бенда формирали сопсвене групе о отишли својим путем.

Прошло је пуних две деценије пре него што су се 1992. поново окупили не би ли одали пошту Тајнеру који је преминуо претходне године.

Нажалост, само две године касније умро је и Смит, који се у међувремену венчао са панк иконом Пети Смит.

Како су године пролазиле, утицај бенда је постајао све очигледнији, па су стога и уследиле турнеје на којима су свирала три преостала члана бенда – Крејмер, Томпсон и Дејвис – појачани разним гостујућим певачима, међу којима је био и ДуВал.

,,Било је то потпуно надреално и магично”, рекао је он за тај тренутак када је добио шансу да наступи са својим херојима.

,,Тешко је чак и изговорити колико је ми је све то значило”.

Слично њему, и гитариста Гилби Кларк, који је био члан састава Ганс енд роузис, присећа се свирке са МЦ5 док је био члан поставе у периоду 2005-2012 године.

,,Било је то искључиво из љубави”, сећа се он.

,,Када ми је Вејн показао гитарске деонице, то ме је потпуно разнело.

,,То ми је дало нови разлог за обожавање музике, као и шансу да видим како су он и Фред планирали те деонице и шта је заправо чинило звук МЦ5. Било је то потпуно невероватно”.

Дејвис је умро 2012. године, док су Крејмер, Томпсон и Синклер умрли у размаку од само три месеца (од фебруара до маја 2024. године), непосредно пред објављивање њихове лабудове песме.

Албум Хеави Лифтинг је продуцирао Боб Езрин (Лу Рид, Алис Купер, Кис).

Томпсон се појављује на две песме, док је Крејмер написао 12 од укупно 13 песама заједно са Бредом Бруксом, музичарем из Окланда.

Крејмер је изузетно страствено радио на новом албуму, те је стога његова смрт од карцинома панкреаса и дошла као шок за све.

,,Нико није знао шта се приближава, Вејн понајмање”, каже Воз.

,,Он је заиста мислио да је сасвим океј све до 10 дана пре смрти. Имао је силне планове за ту годину и за сам албум”.

Воз на плочи свира бас гитару и сматра да овај албум представља радостан разлаз.

,,За мене је ово дивно сећање”, каже он.

,,Наша је мисија била да свирамо максимално енергично и да тако покажемо какав је био дух оригиналног бенда и јако ми је драго да сам добио шансу да будем део тога.

,Такође, јако сам поносан на Вејна. Отишао је док је био у сјајној форми. Мислим да је ово најбоља плоча коју је направио”.

Без обзира на оригинални разлаз бенда у тренуцима када је панк рок био ту, иза ћошка, визионарски и високо-октански налет групе се показао као нестварно утицајан.

,,Разлог због којег МЦ5 у књизи описујемо као ‘најреволуционарнији рок састав’ је тај што су они то и били”, каже Толински.

,,Они су били пионири и хеви метал звука, њихов пркосан став је завршио у панк року”.

И поред свега, Воз сматра да је њихов утицај у крајњој истанци недовољно истакнут.

,,Њихова заоставштина мора да буде очигледнија”, каже он.

,,Они су били најреволуционарнији, најрадикалнији и најбунтовнији бенд свих времена – они су права есенција рокенрола.”

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.22.2025)