Живот изнад Врачарског тунела: Кад у ситне сате тутњи

Сваке ноћи између два и пола три испод мог кревета прође воз. Некад енергично, скоро протутњи, а некад уморно, старачки, никад да прође. То траје од четири до девет секунди, бројала сам више пута. Ништа се не затресе, само наиђе нешто као потисак. Који је велики, некад и силан, али ће да прође. И чује се далеки брум одоздо, из земље. Ништа од тога не пређе на ову страну, на површину, али је ту. Станујем на Чубури више од педесет година, а да спавам изнад пруге