Истраживање: Млади у Србији имају жељу за променом у друштву, слабо поверење у евроинтеграције

Млади у Србији имају велику жељу за променом у друштву и нису идеолошки екстремни, а мада велики део њих нема поверења у европски пут Србије, ипак се надају њеном чланству у Европској унији (ЕУ), подаци су истраживања "Млади на прекретници - помак удесно и европска дилема", чије резултате је данас у Београду објавио Европски покрет у Србији (ЕПУС). 

Истраживање се, према једном од његових аутора Чаславу Јовичићу, фокусирало на мањак података о бирачкој структури младих у Србији, чиме се "долази до погрешне перцепције да су млади аполитични", а испитаници су одговарали на питања везана за студентске протесте, изворе информисања и културне вредности. 

Резултати говоре да међу младима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару влада велико незадовољство тренутним политичким окружењем, као и неповерење у институције и традиционалне медије. 

У мањим градовима, млади углавном верују само локалним медијима, док се остали ослањају на друштвене мреже и истичу важност директног извора информације. 

"Млади верују онима који имају експониран профил (на друштвеним мрежама), који се налазе на лицу места и директно могу да пренесу шта се десило", навео је Јовичић. 

Кроз резултате истраживања истакнуто је неколико упечатљивих изјава испитаника, попут "И да се склони власт, то је само почетак", "Овако не иде, треба нешто да се деси” и "Многе ствари које су нормалне у ЕУ не би успеле код нас". 

Млади су видели блокаде факултета широм Србије "и као политички, и као национални пројекат", али да нису нужно представљале политички протест.

"Људи су видели протесте као враћање ка позитивним вредностима и уједињењу, а одјек за одговорности власти и борба против корупције је био главни разлог зашто су их подржали", навео је Јовичић. 

Један од главних проблема у политичком ангажовању младих је, према истраживању, мањак њихове репрезентације у формалном политичком процесу. 

Млади су, као највећи лични проблем, навели економску и несигурност запослења у Србији. 

Упитани о ставовима према ЕУ, испитаници Европу "не одбијају сами по себи, али тврде да постоји разлика између Европе као идеје и као актера на геополитичком плану", рекао је Јовичић.

Он је додао да млади "много причају о политици, али да то не виде као политички дијалог" уколико се у њему не спомињу политичке партије. 

Испитаници су даље навели да немају поверења у европски пут Србије, имајући у виду да је, према њиховој процени, ЕУ дуго ћутала на протесте у Србији и да их није подржала на време. 

У истраживању се наводи да мањак поузданих извора информисања оставља простор дезинформацијама и ширењу екстремних политичких наратива, чиме се стиче утисак да се млади окрећу екстремној десници, иако имају, како се наставља, здрав скептицизам према свему што читају. 

"Млади нису идеолошки екстремни. То није радикализам, него вапај за редом и одговорношћу, а десница жели да искористи њихову енергију", изјавила је генерална секретарка ЕПУС Драгана Ђурица. 

Сви испитаници су изразили "веома велику жељу за променом, али је њен изглед недефинисан, а одрживост упитна у тренутној политичкој поставци", навео је Јовичић. 

"Млади будућност виде као процес који мора да буде акцион. На неки начин мора да се представи конкретно решење политичке будућности Србије јер тренутно не постоји конкретан план у који млади верују", закључио је он.

(Бета, 26.11.2025)