Папа у Либану са поруком мира

Поглавар Римокатоличке цркве, папа Лав КСИВ стигао је данас у Либан како би пренео поруку мира земљи која пати од ендемске привредне и политичке кризе и излази из смртоносног рата са Израелом.

На аеродрому у Бејруту дочекали су га либански званичници, укључујуц́и председника Жозефа Ауна (Јосепх), јединог хришц́анског шефа државе у арапском свету.

Артиљерија либанске војске испалила је 21 почасни топовски плотун, а бродови усидрени у луци Бејрут огласили су сиренама у знак прославе.

Посета папе, која траје 48 сати, његова је прва тој мултиконфесионалној земљи са 5,8 милиона становника.

Упркос значајној политичкој улози коју хришц́ани играју у Либану, њихов број је опао последњих деценија, углавном због емиграције младих људи.

Лав КСИВ, први папа који је у Либану од 2012. године, када је тамо био папа Бенедикт КСВИ, а вечерас се састао с властима и дипломатским кором у председничкој палати.

На путу донде прошао је кроз јужна предграђа Бејрута, упориште Хезболаха против којег ратује Израел, окићених постерима с поздравима папи, а и плакатима с портретима вође Хезболаха кога је Израел недавно убио.

У шпалирима грађана с обеју страна булевара биле су и присталице проиранског Хезболаха да поздраве папу, а та партија која је у коалиционој власти Либана, позвала га је да осуди израелску "неправду и агресију".

Папа је јутрос завршио је посету Турској, своју прву некој страној земљи од маја, када је изабран.

Током свечане литургије у православној патријаршијској цркви Светог Ђорђа у Истанбулу, папа је јутрос рекао да "у овом времену крвавих сукоба и насиља, на местима близу и далеко, католици и православни хришц́ани су позвани да буду градитељи мира".

Недуго пре тога, у јерменској катедрали у Истанбулу папа је похвалио "храбро хришц́анско сведочење јерменског народа кроз векове, често у трагичним околностима" што је алузија на веома осетљиво питање геноцида над Јерменима 1915-1916. године под Османским царством што Анкара жестоко негира.

Папу је у Турској срдачно дочекала мала католичка заједница, али је његова посета остала дискретна, углавном због јаког присуства обезбеђења које је спречавало сваки контакт са спољним светом.

(Бета, 30.11.2025)