Osiguranje za američke špijune i vrhunska tehnologija: Kineska megalomanska kupovina od bilion dolara

Od 2018. godine, Sjedinjene Američke Države pooštravaju zakone kako bi sprečile rivale da ulažu u njihove osetljive sektore, blokirajući investicije u sve, od poluprovodnika do telekomunikacija.

Ali propisi nisu oduvek bili toliko strogi.

Džef Stajn, iskusni novinar koji pokriva američku obaveštajnu zajednicu, dobio je 2016. godine sledeću dojavu: mala osiguravajuća firma specijalizovana za obezbeđivanje osiguranja od odgovornosti agentima FBI i CIA prodata je jednom kineskom entitetu.

„Neko sa direktnim saznanjem o tome pozvao me je i rekao: 'Da li znaš da je osiguravajuća kompanija koja osigurava obaveštajno osoblje u vlasništvu Kineza?'“, priseća se on.

„Bio sam zapanjen!“

Osiguravajuće društvo Rajt USA kupljeno je u tišini 2015. godine od Fosun grupe, privatne kompanije za koju se veruje da ima vrlo bliske veze sa kineskim vođstvom.

Razlozi za zabrinutost Amerike postali su momentalno evidentni: kompanija Rajt USA je bila upoznata sa ličnim detaljima mnogih vrhunskih agenata iz američke tajne službe i njenih obaveštajnih zvaničnika.

Niko u SAD nije znao ko bi mogao da ima pristup tim informacijama sada kada je osiguravač i njegova roditeljska firma, Ajronšor, prešao u kinesko vlasništvo.

Rajt USA nije bio izolovan slučaj.

BBC je imao ekskluzivni rani pristup potpuno novim podacima koji pokazuju kako kineski državni novac pristiže u bogate zemlje, otkupljujući imovinu u SAD, Evropi, na Bliskom istoku i u Australiji.

• Koliko je Srbija dužna Kini
• Kina dobija novi Petogodišnji plan: Kako su do sada menjali svet
• Pet aduta Kine u trgovinskom ratu sa Amerikom

U poslednjih nekoliko decenija, Kina je postala najveći inostrani investitor, što joj je pružilo mogućnost da dominira osetljivim industrijama, tajnama i ključnim tehnologijama.

Peking smatra detalje o vlastitom trošenju u inostranstvu, koliko novca troši i gde, državnom tajnom.

Ali za uslove prodaje Rajt USA-a, Stajn kaže: „Nije bilo ničega ilegalnog u svemu tome".

„Sve je bilo otvoreno, takoreći. Ali zato što je sve toliko tesno isprepleteno u Pekingu, vi praktično ustupate sve te informacije kineskoj obaveštajnoj službi.“

Kineska vlada je učestvovala u ovoj pogodbi: sveži podaci u koje je BBC imao uvid pokazuju da su četiri kineske državne banke obezbedile zajam od 1,2 milijarde dolara, pristigao preko Kajmanskih ostrva, kako bi omogućile Fosunu da kupi Rajt USA.

Stajnov članak je bio objavljen u Njuzviku.

I došlo je do hitre reakcije Vašingtona - pokrenuta je istraga ogranka američkog Ministarstva finansija koji proverava investicije, Odbora za strana ulaganja u Sjedinjenim Američkim Državama (CFIUS).

Ubrzo nakon toga, kompanija je bila ponovo prodata - nazad Amerikancima.

Nije najjasnije ko je naložio tu prodaju.

Fosun i Star Rajt USA, kompanija koja je danas vlasnik Rajt USA, nisu odgovorili na BBC-jev zahtev za komentar.

Visoki američki obaveštajni izvori potvrđuju da je prodaja Rajt USA bila jedan od slučajeva koji je doveo do toga da Trampova administracija 2018. godine pooštri zakone o ulaganjima.

Malo ko je u to vreme mogao da shvati da je ovo trošenje kineske države deo mnogo šire strategije koju Peking sprovodi radi ulaganja i kupovine poseda na svakom kontinentu.

„Mnogo godina smo pretpostavljali da bukvalno sav kineski novac odlazi zemljama u razvoju“, kaže Bred Parks, izvršni direktor AidData.

„I tako je za nas bilo veliko iznenađenje kad smo shvatili da zapravo stotine milijardi dolara odlaze u zemlje kao što su SAD, Velika Britanija i Nemačka, i da nam se sve to dešava pred nosom.“

AidData je istraživačka laboratorija sa sedištem u Virdžiniji, specijalizovana za praćenje kako vlade troše novac izvan vlastitih granica.

Nalazi se na Vilijamu i Meri, jednom od najstarijih američkih univerziteta, i dobija sredstva od vlada i dobrotvornih organizacija iz čitavog sveta.

Poslednjih 12 godina, AidData je bila usredsređena na Kinu.

Četvorogodišnji projekat u kom je učestvovalo 120 istraživača doveo je do prvog znanog pokušaja da se popišu sve investicije kineske države iz čitavog sveta.

Čitav set podataka ove grupe sada je javno dostupan, ali je BBC dobio ekskluzivan pristup unapred.

Ključno otkriće AidData: od 2000. godine, Peking je potrošio 2,1 bilion dolara izvan vlastitih granica, sa otprilike ravnopravnom podelom između zemalja u razvoju i bogatih zemalja.

„Kina ima finansijski sistem kakav svet još nije video“, kaže Viktor Ših, direktor Kineskog centra za 21. vek na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu.

Kina ima najveći bankarski sistem na svetu – veći od SAD, Evrope i Japana zajedno, dodaje on.

Ta veličina, zajedno sa količinom kontrole koju Peking ima nad državnim bankama, daje mu jedinstvene sposobnosti.

„Vlada kontroliše kamatne stope i upravlja time gde odlaze zajmovi“, kaže Ših.

„To je moguće samo uz strogu kontrolu države, što nijedna druga zemlja ne može da ima na održivom nivou.“

Neke od investicija u bogate ekonomske sile čini se da su napravljene da bi generisale zdrav povraćaj novca.

Druge potpadaju pod strateške ciljeve Pekinga, zacrtane pre jedne decenije u krupnoj vladinoj inicijativi nazvanoj Made in China 2025.

U njoj su kineske vlasti zacrtale jasan plan za dominaciju u 10 najnaprednijih industrija, kao što su robotika, električna vozila i poluprovodnici, do pomenute godine.

Peking je želeo da ulaže velike investicije u inostranstvu kako bi se ključne tehnologije vraćale u Kinu.

Globalna uzbuna zbog ovog plana navela je Kinu da odustane od njegovog javnog pominjanja, ali Viktor Ših kaže da je on „i te kako živ“ kao vodeća strategija.

„Još se objavljuju svakakvi planovi“, kaže on.

„Među njima i plan za veštačku inteligenciju, kao i plan za pametnu proizvodnju. Međutim, majka svih planova je 15. petogodišnji plan.“

Na ključnom sastanku Komunističke partije održanom prošlog meseca, kineski lideri su zacrtali cilj ubrzanja „visoke naučne i tehnološke samostalnosti i samousavršavanja“ do 2030. godine.

Nova baza podataka AidData ističe državno trošenje u inostranstvu koje se poklapa sa deset sektora zacrtanih još 2015. godine.

U ranijem izveštaju, BBC je detaljno izneo kako je kineska vlada finansirala kupovinu britanske kompanije za proizvodnju poluprovodnika.

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i mnoge druge ekonomske sile pooštrile su mehanizme kontrole ulaganja nakon što izgleda da je svaka od ovih zemalja bila uhvaćena nespremna pogodbama kao što je prodaja osiguravajućeg društva Rajt USA.

Bred Parks iz AidData kaže da bogate vlade isprva nisu shvatile da su kineske investicije u svakoj zemlji deo šire strategije Pekinga.

„Na prvi pogled su mislile da je to samo mnogo inicijativa pojedinačnih kineskih kompanija“, kaže on.

„Mislim da su vremenom naučile da partijska država Pekinga iza kulisa ispisuje čekove kako bi omogućila da se to desi.“

Međutim, mora se istaći da su takve investicije i kupovine legalne, čak i ako su ponekad skrivene u okvirima fiktivnih kompanija ili preusmerene preko ofšor naloga.

„Kineska vlada je oduvek tražila od kineskih preduzeća koja rade u inostranstvu da se strogo pridržavaju lokalnih zakona i propisa, i dosledno ih je podržavala u vođenju međunarodne saradnje zasnovane na uzajamnoj koristi“, saopštila je kineska ambasada u Londonu za BBC.

„Kineske kompanije ne samo da obezbeđuju kvalitetne proizvode i usluge ljudima iz čitavog sveta, već i aktivno doprinose rastu lokalne ekonomije, socijalnom razvoju i stvaranju radnih mesta.“

Obrasci kineskog trošenja se menjaju, pokazuju podaci AidData, sa pekinškim državnim novcem koji odlazi u zemlje koje su odlučile da oberučke prihvate kineska ulaganja.

U Holandiji se vodi rasprava oko Neksperije, problematične kompanije za poluprovodnike u kineskom vlasništvu.

Ona se pojavljuje i u bazi podataka AidData, kineske državne banke su pozajmile 800 miliona dolara kako bi pomogle kineskom konzorcijumu da kupi Neksperiju 2017. godine.

Dve godine kasnije, vlasništvo je prešlo u ruke druge kineske kompanije - Vingtek.

Strateška vrednost Neksperije došla je do izražaja kad su holandske vlasti preuzele kontrolu nad delatnošću kompanije u septembru, delom, saopštila je holandska vlada, iz zabrinutosti da je Neksperijina tehnologija u opasnosti da bude prebačena u druge delove šire kompanije Vingtek.

Posledica tog smelog poteza bila je da se Neksperija praktično preseče na dva dela, razdvojivši holandske aktivnosti od kineske proizvodnje.

Neksperija je potvrdila za BBC da je njeno kinesko poslovanje prestalo sa radom u okviru Neksperijinog okvira upravljanja i da ignoriše uputstva koja dobija.

Kompanija je saopštila da pozdravlja kinesku posvećenost nastavku izvoza njenih kritičnih čipova na svetsko tržište.

Šaošue Martin, stručna saradnica instituta Klingendel u Hagu, kaže da su mnogi u Holandiji bili iznenađeni načinom na koji je vlada rešila ovaj slučaj, budući da je u prošlosti uvek pažljivo rukovala odnosima sa Kinom.

„Mi smo zemlja kojoj je uvek išla od ruke otvorena trgovina, slobodna trgovina. A ovo je zapravo trgovačka strana holandske politike“, kaže ona.

„Tek smo nedavno saznali da zbog geopolitičkog pristupa 'čekajte malo' je neophodno voditi malo preduzimljiviju politiku, da se rade provere investicija, kad se u prošlosti nije posvećivalo previše pažnje tome.“

Šaošue Martin je, međutim, nedvosmislena, lako je otići predaleko u strahovima, šta bi moglo da se desi kao posledica tolikog poslovanja sa supersilom kao što je Kina.

„Postoji opasnost da se Kina predstavi kao nekakav monolit, da tamo svi žele jednu te istu stvar, i da je svima cilj da srede Evropu, i da srede Sjedinjene Države, kad očigledno to nije slučaj“, kaže ona.

„Većina kompanija, ako su privatne, samo želi da zaradi novac. Žele da se prema njima odnosi kao prema normalnoj kompaniji. Oni ne žele tu negativnu recepciju koju dobijaju u Evropi.“

Ako je Kina toliko daleko ispred njenih rivala u planovima da pokupuje osetljive sektore, da li to onda znači da je trka za dominacijom u tim arenama već okončana?

„Ne! Biće još mnogo krugova“, insistira Bred Parks.

„Ima mnogo kineskih kompanija koje još pokušavaju da ostvare ove vrste akvizicija. Razlika je sada u tome što nailaze na veće nivoe provera kako bi se odobrili dolazeći izvori stranog kapitala.

„Kina, dakle, vuče poteze. Kina više nije neko ko sledi, ona je lider. Ona udara tempo. Ali ono što ja predviđam je da će se sad mnoge zemlje G7 prebaciti sa zadnje noge na prednju.

„One će se prebaciti sa defanzive na ofanzivu.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati
• Pet pitanja o kineskoj privredi
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu
• Koliko poslova Kina ima u Africi

(BBC News, 12.06.2025)