Sirija: Pre godinu dana, Ahmed el Šareh iznenadio svet smenom Bašara al Asada
Pre tačno godinu dana, Ahmed el Šareh je iznenadio svet smenom krvave diktature sirijskog predsednika Bašara el Asada, obavljenom za samo nekoliko dana, prenela je danas francuska onlajn televizija BFMTV ocenjujući da sada kao "prelazni" predsednik, bivši džihadista ima jedinstvenu putanju, mešavinu radikalizma i političkog pragmatizma.
"El Šareh, od ratnog vođe do šefa države, tačno 8. decembra 2024. godine, svrgao je režim sirijskog diktatora Bašara el Asada, i okončao 14 godina smrtonosnog građanskog rata", prenosi BFMTV.
Nekoliko nedelja kasnije, vođa islamističke grupe Hajat Tahrir el Šam (HTS) imenovan je za prelaznog predsednika, čime je započeo novu eru za ovu ratom razorenu zemlju.
Bivši vođa pobunjenika, koji je zamenio turban i uniformu za odelo i kravatu, brzo je postao šef države, gotovo kao i svaki drugi.
El Šareh je 10. novembra ove godine viđen kako se šali sa Donaldom Trampom (Trump) pod pozlaćenim plafonima Bele kuće.
Američki predsednik nije oklevao da ga poprska parfemom, pokazujući "drugarstvo sa tim čovekom brutalne prošlosti".
Pre ove istorijske posete Vašingtonu, prve za jednog sirijskog šefa države, njegov ministar spoljnih poslova je podelio iznenađujući video snimak na društvenim mrežama.
Na njemu se vidi el Šareh kako igra košarku sa komandantom američkih snaga na Bliskom istoku Bredom Kuperom (Brad Cooper) i šefom međunarodne koalicije protiv Islamske države, Kevinom Lambertom.
To je prkosni gest bivšeg džihadiste koji je pre samo 12 godina čamio u američkim vojnim zatvorima u Iraku, piše BFMTV.
Rođen 1982. godine u Saudijskoj Arabiji u obrazovanoj porodici srednje klase, otac Ahmeda el Šareha, Husein, je Sirijac sa levičarskim uverenjima, koji je radio u tamošnjoj naftnoj industriji.
Mladi Ahmed je proveo prvih sedam godina života u Saudijskoj Arabiji, pre nego što se vratio sa porodicom u Siriju gde je živeo u luksuznom naselju Mazeh u Damasku.
Kao student medicine, brzo je napustio univerzitetske studije kako bi često posećivao lokalnu džamiju i islamističke krugove.
SAD su 2003. godine izvršile invaziju na Irak, a to je bila prekretnica za Ahmeda el Šareha, koji je napustio Siriju da bi se borio protiv okupatora.
El Šareh je tada prikrio svoj identitet sirijskog stranog borca i predstavljao se kao Iračanin. Smatrajući ga manjom pretnjom, pustili su ga iz zatvora 2009. godine. Ostao je još neko vreme u Iraku pre nego što se vratio da se bori u Siriji, gde je 2011. godine izbila revolucija protiv Bašara el Asada.
Uz podršku el Bagdadija, osnovao je tajnu ćeliju, Front el Nusra, za borbu protiv režima, na severozapadu zemlje.
"Islamska država u Iraku nije bila u dobroj poziciji u to vreme. Al Bagdadija je privukla ideja o proširenju svojih aktivnosti u Siriji, jer se tamo otvorio vakuum moći", rekli su francuski analitičari.
Ahmed al-Šareh je tada usvojio ratni nadimak Abu Muhamed al Džulani. Al Džulani se odnosi na Golansku visoravan, sirijsku teritoriju koju je Izrael okupirao od 1967. godine, gde je rođen njegov otac.
Pokrenut sa samo nekoliko ljudi, Front el Nusra je ubrzo privukao desetine boraca.
"Još uvek se pitamo kako je Al Džulani uspeo da ubedi sve te ljude, u vreme kada je bio praktično nepoznat", rekao je analitičar Toma Pjere (Thomas Pierret), koji sugeriše hipotezu o ličnoj harizmi džihadiste.
Na frontu je grupa, koju su SAD klasifikovale kao "terorističku organizaciju", nagomilala niz vojnih uspeha, čak zasenivši matičnu organizaciju.
Odnosi između Al Džulanija i Islamske države Irak postali su zategnuti.
"Al Bagdadi veruje da je on dobio slobodu, ali da A-Džulani to zloupotrebljava, posebno usvajanjem previše inkluzivne ideološke linije", dodao je Pjere.
Na primer, Al Džulani je odbijao da napada određene rivalske islamističke frakcije, ili da cilja verske manjine.
"Iako sprovodi i bombardovanja, on prvenstveno cilja strateške lokacije. Civili su možda bili pogođeni, ali je to retko bila njegova osnovna namera, za razliku od onoga što Islamska država praktikuje", rekao je drugi analitičar Žerom Drevon (Jerom).
Iako džihadista, vođa Fronta Al Nusra fronta se razlikovao od ostalih.
Al Džulani nije želeo da Sirija bude rastrgana sektaškim ratovima, poput Iraka. Video je da taj pogoršani radikalizam, zapravo, ne vodi nikuda. I dalje je verovao da je džihad kao borba protiv okupacije deo islama, ali je zastupao drugačiju viziju, rekao je Drevon.
Kasnije, napuštanjem Islamske države, a zatim i Al Kaide, "Al Džulani je definitivno okrenuo leđa globalnom džihadu koji na Zapadu karakterišu smrtonosni napadi", navodi BFMTV.
Vođa pobunjenika fokusirao se na Siriju i svog jedinog pravog neprijatelja - Bašara el Asada.
On se 2017. godine pridružio koaliciji islamističkih boraca Hajat Tahrir el Šam (HTS), koju je kasnije predvodio.
I dalje meta Amerikanaca, El Džulani je iste godine bio i na poternicama. Za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja ponuđena je nagrada od 10 miliona dolara.
U stvarnosti, on nikada neće biti pozvan na odgovornost. Prema rečima nekoliko stručnjaka za sirijski sukob, Al Džulani je čak indirektno pomagao američkoj vojsci da sprovodi napade protiv Al Kaide, u područjima pod njenom kontrolom.
Pod njegovim vođstvom, grupa HTC je razvila oblik lokalne administracije u provinciji Idlib, gde su mnogi pobunjenici potražili utočište posle poraza u Alepu 2016. godine.
Iako se jasno razlikuje od nasilnog totalitarizma Islamske države, Al Džulani je nametnuo oštar oblik upravljanja, obeležen represijom protiv protivnika i proizvoljnim hapšenjima, prema podacima organizacije Hjuman rats voč (Human Rights Watch), Međutim, vremenom je njegovo upravljanje smekšalo.
Više od deset godina nakon što je digao oružje protiv sirijskog režima, Ahmed el-Šareh je pokrenuo poslednji napad 27. novembra 2024. To je bio strateški trenutak, jer se libanski Hezbolah saveznik režima, izvlačio iz iscrpljujućeg rata sa Izraelom, a Rusija zaštitnica klana Asad, bila je previše zaokupljena Ukrajinom.
Od Idliba do Alepa, Hamasa, Homsa i konačno Damaska, pobunjenici HTC nisu naišli na gotovo nikakav otpor.
Al Džulani i njegove snage ušli su u Damask u noći između 7. i 8. decembra 2024. godine, na kraju 11-dnevne munjevite ofanzive. Bašar el-Asad je imao vremena da pobegne iz zemlje sa porodicom, krećući se ka Moskvi.
Širom zemlje, gomile ljudi su slavile kraj pola veka diktature. Pad režima Hafeza el Asada i njegovog sina Bašara izneo je na videlo puni užas represije.
Pobednik u borbi protiv porodice Asad je odmah započeo transformaciju i postao državnik, tako što je odustao od svog ratnog imena.
Najnoviji veliki izazov za nove sirijske vlasti je nastavak izraelskih vojnih operacija, koje redovno bombarduju i povećavaju broj upada, tvrdeći da se bore protiv islamističkih grupa.
Od pada Bašara el Asada, izraelska vojska je rasporedila trupe u demilitarizovanoj zoni na Golanskoj visoravni, koja deluje kao tampon zona između Sirije i područja koje je Izrael anektirao.
"Svi su svesni da ako vlada padne, neće je zameniti socijaldemokrate, već bi naprosto bio haos", dodao je analitičar.
(Beta, 08.12.2025)
