Чешки градић у којем је настао долар

После више од 230 година, Сједињене Државе (САД) су недавно престале да кују пени. Али, много пре тога, искован је први долар, и то у градићу који има само једну улицу, далеко од САД-а.

Амерички долар је најраспрострањенија валута у свету.

Истовремено је и примарно де факто глобално средство плаћања и незванични светски „златни стандард&qуот;.

Према подацима америчких Федералних резерви, 58 одсто финансијских резерви у свету чува се у америчким доларима, што је више него двоструко више у односу на збирне стране резерве у еврима, јенима и јуанима.

Долар је усвојила 31 држава као званичну валуту или је по њему назвала свој новац, 65 земаља везује вредност националне валуте за долар, а данас се долар прихвата и на удаљеним местима попут Северне Кореје, Сибира и истраживачких станица на Северном полу.

Ипак, једно место где се долар не прима је чешки градић Јахимов.

То је прилично иронично, јер управо у том градићу, скривеном дубоко у шумовитом пределима планинског ланца Рудне горе у Чешкој (Бохемији), долар је настао пре више од 500 година, давне 1520.

Али када сам новчаницу од једног долара са ликом Џорџа Вашингтона извадио у Музеју Краљевске ковнице новца из 16. века у Јахимову, управо на месту где су ковани најранији преци долара, музејски водич Јан Францович се насмешио.

„Нисам ово видео годинама&qуот;, рекао је и позвао двојицу колега.

„У Јахимову прихватамо круне, евре и понекад руске рубље.

„Ви сте први Американац који је дошао овде у последње три године&qуот;.

Добро дошли у Јахимов, успавани градић близу чешко-немачке границе у којем живи 2.300 становника, и који је уједно и родни дом долара, али и место где се долар не прима.

Вероватно никада нисте чули за њега.

Вероватно нисте знали да је уврштен на Листи светске баштине организације УНЕСКО-а.

А готово сигурно нисте знали да валута која влада слободним светом потиче из овог градића који има једну улицу, још увек се опоравља од слома комунизма и има више бордела него банака.

Чак и да цео дан шетате уздуж и попреко главне улице Јахимова, поред напуштених готских и ренесансних здања која се издижу на падини, и око раскошног низа бања у подножју долине, па све до замка из 16. века, никада не бисте сазнали да је ово родно место долара.

• У чему лежи снага америчког долара
• Кратка историја српске валуте у десет тачака
• Ловци на благо: Изгубљени новчићи Александра Македонског

„А како бисте и могли?

„Нема ниједног знака који то спомиње, а то не зна чак ни већина људи који овде живе&qуот;, рекао ми је Михал Урбан, директор невладине организације Моунтаин Регион Крушнé хори - Ерзгебирге, док ме је водио низ мрачне степенице у подрум ковнице где су се некада испитивали квалитет и чистоћа новчића.

„Ниједан рударски град на свету није имао толики утицај као Јахимов, али ми смо заборавили сопствену историју&qуот;.

Много пре настанка Јахимова, планине које данас раздвајају Чешку и Саксонију настањивали су вукови и медведи који су лутали нетакнутим шумама.

Када су 1516. године откривене огромне количине сребра, предузимљиви локални племић, гроф Хијеронимус Шлик, назвао је област Јоацхимстхал (Јоахимштал - Јоакимова долина) по Светом Јоакиму, Исусовом деди и заштитнику рудара.

„У то време, Европа је била континент градова-држава у којима су се локални владари борили за превласт&qуот;, објашњава локални историчар Јарослав Очек.

„Пошто није постојала јединствена монетарна јединица, један од најефикаснијих начина да владари учврсте њихову моћ био је да кују сопствени новац, и управо то је урадио Шлик&qуот;.

Тадашња скупштина Чешке је 9. јануара 1520. званично одобрила Шлику да кује његове сребрне новчиће.

Гроф је на предњу страну утиснуо лик Светог Јоакима, а на полеђини чешког лава, и његов нови новац назвао Јоацхимстхалерс (Јоакимови талири), што је убрзо скраћено у тхалерс (талири).

У време када се вредност новчића мерила искључиво садржајем метала, Шлик је учинио два мудра потеза да би обезбедио ширење и опстанак талира.

Прво, талир је имао исту тежину и пречник као Гулденгросцхен (гулденгрош) од 29,2 грама, који се тада користио широм вец́ег дела средње Европе, због чега је краљевинама било лакше да га прихвате.

Друго и још важније, исковао је више новчића него што је свет икада видео.

За само 10 година, Јоахимштал је од засеока са 1.050 становника постао највеће рударско средиште Европе.

Постао је живахан град у којем је живело 18.000 становника, а 8,000 рудара је радило у 1.000 рудника сребра.

До 1533. године Јоахимштал је постао други највећи град у Чешкој, после Прага.

Урбан процењује да се до средине 16. века око 12 милиона талира искованих од сребра из ових планина проширило Европом, више него иједна друга валута на континенту.

Резерве сребра Јоахимштала су брзо исцрпљене, али до 1566. талир је већ био толико познат широм Европе да када је Свето римско царство хтело да стандардизује величину и садржај сребра за многе локалне валуте, изабрало је управо талир и назвало све прихватљиве сребрне новчиће Реицхстхалерс (царски талири).

„Током следећих 300 година, многе земље широм света су сопствене валуте обликовале према талиру&qуот;, каже Урбан, гледајући преко зарђалих кровова Јахимова ка огромном окну најстаријег непрекидно активног рудника у Европи и Шликовом замку, који и данас доминирају градићем.

„Убрзо је талир почео да живи сопствени живот далеко одавде&qуот;.

Како су европски владари почели да преобликују њихове новчиће по узору на талир, истовремено су их преименовали на њихове језике.

У Данској, Норвешкој и Шведској, талир је постао познат као далер.

На Исланду се звао далур.

У Италији су га звали таллеро, што не треба да се меша талар (Пољска), тàлиро (Грчка) или таллéр (Мађарска).

У Француској се звао јоцандале.

„Убрзо је око 1.500 имитација било у оптицају између малих, збијених држава Светог римског царства&qуот;, енглески писац и историчар Џејсон Гудвин пише у његовог књизи Греенбацк: Тхе Алмигхти Доллар анд тхе Инвентион оф Америца.

Талир се убрзо проширио и у Африку, где се користио у Етиопији, Кенији, Мозамбику, и Танзанији све до1940-их, као и широм већег дела Арапског полуострва и у Индији, где је остао у оптицају и током 20. века.

Званична валута Словеније била је толар све до 2007. године.

Новац на Самои се и данас зове тāлā.

А валуте у Румунији (леј), Бугарској (лев) и Молдавији (леј) добиле су име по лаву утиснутом на првом талиру пре 500 година.

Али управо је холандски лееувендаалер (лављи долар, или скраћено далер - изговара се готово идентично као на енглеском доллар) дао име америчкој валути.

Пошто су холандски колоности донели далер у Нови Амстердам у 17. веку, новац се брзо ширио на територији 13 колонија, а досељеници који су говорили енглески језик почели су да га зову долар, као и све сребрне новчиће сличне тежине, међу којима је био и широко распрострањен шпански реал де а оцхо.

Долар је постао званична валута САД-а 1792. (исте године када је искован и први амерички пени), и од тада потомак талира наставља путовање по свету – све до Аустралије, Намибије, Сингапура, и Фиџија.

Ипак, док су ме Урбан и Очек водили из ковнице поред бодљикаве жице око војне осматрачнице на оближњем брду, сазнао сам да постојиј и тамна страна рудника у Јахимову.

Како су се налазишта сјајног сребра смањивала, рудари су почели да наилазе на чудну, црну, катранасту супстанцу која је изазивала застрашујуће висок број смртоносних болести плућа.

Тај минерал богат уранијом назвали су Пецхбленде (пецх - на немачком значи малер, лоша срећа).

Док је 1898. године истраживала руднике око Јахимова, физичарка Марија Кири је открила да иста руда од које су исковани први долари садржи два нова радиоактивна елемента: радијум и полонијум.

Откриће јој је унаказило руке, захваљујући њему је постала прва жена добитник Нобелове награде, али је на крају и убило.

Али је истовремено отворило пут неочекиваној новој улози овог градића - исти рудници који су ковали будућу светску валуту, сада су покренули трку у нуклеарном наоружању.

Током неколико наредних деценија, рудници сребра који су поново отворени у градићу постали су највећи извор радијума у свету.

Ту су нацисти вршили експерименте са нуклеарним реактором.

„Отац атомске бомбе&qуот; Роберт Опенхајмер написао је тезу о окнима богатим уранијумом у Јоахимшталу.

А пошто је после Другог светског рата Чехословачка вратила Јоахимштал од Немачке, преименовала га је у Јахимов и протерала је немачко становништво које је ту живело вековима са чешким досељеницима.

Влада је потписала тајни споразум са Јосифом Стаљином и претворила градић у совјетски гулаг.

„То је био почетак врло мрачног периода наше историје&qуот;, рекао ми је Урбан док смо ишли шумском стазом названом Пакао Јахимова, дугом 8,5 километара, која прати развој долине од рударског центра до совјетског концентрационог логора.

„Пре рата, људи који су овде живели били су веома поносни што су створили долар.

„Али када се становништво променило, то сећање се изгубило, а рудници су почели да се експолатишу како би помогли Русији да направи атомску бомбу&qуот;.

Након што је Опенхајмерова атомска бомба практично окончала Други светски рат, око 50.000 совјетских политичких затвореника је између 1949. и 1964. послато у Јахимов да копају, мељу и утоварају уранијум за совјетско нуклеарно оружје.

Заправо, вероватно два најмоћнија симбола моћи у савременом свету - долар и нуклеарно оружје - потичу из овог занимљивог рударског градића у брдиме Чешке.

Последице бурне прошлости и даље су видљиве у Јахимову.

Огромне гомиле јаловине које су некада нарушавале изглед долине, полако прекрива зимзелено дрвеће.

Редови напуштених кућа из 19. века, изграђених од материјала загађених уранијумом, сада се постепено обнављају и враћа им се некадашњи сјај.

А из последњег активног рудника у граду, Сворноста, из којег се некада копало сребро за прве талире, данас се доводи радиоактивна вода у три луксузне бање које нуде „терапију водом богатом радоном&qуот;.

У Јахимову још увек нема ниједног знака да је градић колевка долара.

Али ако уђете у Музеј Краљевске ковнице и упитате музејске водиче, поносно ће вам показати урамљену новчаницу са ликом Џорџа Вашингтона.

Овај текст је првобитно објављен 2020. године, а сада је допуњен новим информацијама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• И Праг се бори против буке, и пијаних и бахатих туриста
• Вацлав Хавел - инжењер Плишане револуције у Чехословачкој
• Огромни пољски рудник угља који љути суседе
• Како је инвазија окончала Прашко пролеће 1968. године
• Викинг, Словен или Совјет - питање старо 11 векова

(ББЦ Невс, 12.13.2025)