АП: Косово се спрема за још једне неизвесне изборе
Америчка новинска агенција АП данас пише да ће бирачи на Косову сутра, у недељу, гласати на другим изборима ове године "у покушају да се реши политички застој који је претио да гурне ту малу балканску земљу у дуготрајну кризу".
Странка Самоопредељење премијера Аљбина Куртија, упркос томе што је освојила највише гласова на изборима 9. фебруара, није могло да формира владу што се десило "први пут откако је Косово прогласило независност од Србије 2008. године после рата 1998-99. који се завршио интервенцијом НАТО-а".
"Куртијева странка је поново фаворит пред недељне изборе, али није јасно да ли ц́е успети да освоји вец́ину у парламенту од 120 чланова", а "још једно гласање без одлуке би додатно продубило кризу", пише АП.
Продужена криза значи да Косово нема буџет за следец́у годину "што изазива страховање од могуц́их негативних ефеката на вец́ лошу привреду те земље с два милиона становника", од којих је бирача чак 1,9 милиона, пише у тексту.
АП указује да ц́е посланици бирати новог председника у марту јер мандат председнице Вјосе Османи истиче почетком априла, а "ако ни то не успе, морају се одржати нови ванредни избори".
"Србија још не признаје независност Косова", пише АП и констатује да је "страх од поновне нестабилности на нестабилном Балкану порастао је откако је Русија, савезница Србије, извршила инвазију на Украјину 2022. године".
Пошто је Самоопредељење је освојило око 42% гласова у фебруару, а Куртијеви главни ривали, Демократски савез Косова и Демократска партија Косова, заједно око 40%, политички аналитичари на Косову кажу да би чак и мала варијација у броју гласова у недељу могла бити пресудна за будуц́у расподелу власти.
Аналитичар Леарт Хоџа предвиђа, преноси АП, да би Курти могао да формира коалицију са неким од мањинских странака ако резултат његове странке буде бољи у недељу.
У супротном, рекао је Хоџа, "или ц́е опозиционе странке формирати владу, а Самоопредељење ц́е бити изостављено, или ц́емо имати нове изборе у року од неколико месеци".
Главне опозиционе странке оптужују Куртија за ауторитарност и отуђивање Косова од савезника у САД и Европској унији откако је дошао на власт 2021. године.Курти, преноси АП, рекао је на предизборном митингу да "морамо постиц́и још једну победу која ц́е осигурати брзо конституисање народне скупштине и, истовремено, стабилну владу са пуним мандатом и преко 50% гласова".
Кампања је била фокусирана на стабилност и безбедност Косова, као и на сталне економске проблеме.
Бедри Хамза, бивши гувернер Народне банке Косова из Демократске партије Косова, рекао је: "Где год да идем, грађани ми говоре исту ствар: да је живот постао прескуп, плате нису довољне, цене расту сваког дана".
Курти, пише АП, "бивши политички затвореник током српске владавине на Косову, сада педесетогодишњак, заузео је крут став у разговорима о нормализацији односа са Београдом, које је водила Европска унија. Као одговор, ЕУ и Сједињене Државе су увеле казнене мере".
Агенција преноси да је Курти обец́ао да ц́е купити војну опрему како би се побољшала безбедност и пише да су "тензије са немирним Србима на северу експлодирале у сукобима 2023. године када је повређено више десетина мировних снага предвођених НАТО-ом", али "позитиван корак је што су градоначелници Срба овог месеца су мирно преузели власт после локалних избора".
Курти је такође пристао да прихвати мигранте из трец́их земаља депортоване из Сједињених Држава као део строгих антиимиграционих мера администрације председника Доналда Трампа и један мигрант је до сада стигао, рекле су власти за Асошијејтед прес.
"Косово остаје једна од најсиромашнијих земаља у Европи. То је једна од шест земаља Западног Балкана које теже да се на крају придруже ЕУ, али и Београду и Приштини је речено да прво морају нормализовати односе", пише америчка агенција на крају текста.
(Бета, 27.12.2025)
