Od Brižit Bardo Francuska i Sen Trope se oprostili privatnom sahranom i javnim počastima
Francuska se u sredu oprostila od jedne od svojih najvećih filmskih zvezda, Brižit Bardo, sahranom u Sen Tropeu, odmaralištu na francuskoj rivijeri gde je živela više od pola veka pošto se povukla iz filmske industrije na vrhuncu slave.
Ceremonije su uključivale privatnu sahranu, a zatim i javnu počast.
Ta aktivistkinja za prava životinja i pristalica krajnje desnice umrla je 28. decembra u 91. godini u svom domu na jugu Francuske.
Umrla je od raka nakon dve operacije, rekao je njen suprug, Bernar d'Ormal, u intervjuu za časopis "Pari Mač". "Bila je svesna i zabrinuta za sudbinu životinja do samog svog kraja", rekao je on.
Stanovnici Sen Tropea i poštovaoci aplaudirali su pogrebnom konvoju dok je kovčeg s telom Bardo, nekada jedne od najfotografisanijih žena na svetu i one koja je definisala filmsku "sirenu" 1960-ih, nošen kroz uske ulice tog gradića.
Služba je počela uz zvuke pesme "Ave Marija" Marije Kalas u katoličkoj crkvi Notr Dam de l’Asompsion u prisustvu supruga Bardo, sina i unučadi, kao i gostiju koje je pozvala porodica i Fondacija Brižit Bardo za zaštitu životinja.
Stotine ljudi okupile su se u malom gradu da prate oproštaj na velikim ekranima postavljenim u luci i na dva trga.
Bardo je sahranjena "u najstrožoj privatnosti" na groblju s pogledom na Sredozemno more.
Dugo je Sen Trope nazivala svojim utočištem od slave koja ju je nekada učinila poznatom.
Javna počast održana je u sredu za poštovaoce lilnosti čiji je lik nekada simbolizovao oslobođenje žena od stega i senzualnost Francuske.
"Brižit Bardo će zauvek biti povezana sa Sen Tropeom, čiji je ona bila najblistaviji ambasador", saopštila je Gradska skupština prošle nedelje. "Svojim prisustvom, ličnošću i aurom, obeležila je istoriju našeg grada".
Bardo se pre nekoliko decenija nastanila u svojoj primorskoj vili, La Madrag, i povukla se iz filmskog stvaralaštva 1973. godine u 39. godini, posle međunarodne karijere koja je obuhvatila dvadesetak filmova.
Kasnije se pojavila kao aktivistkinja za prava životinja, osnovavši i održavajući fondaciju koja radi na tome.
Iako se povukla iz filmske industrije, ostala je veoma vidljiva i često kontroverzna javna ličnost kroz decenije militantnog aktivizma za prava životinja i veza sa krajnje desničarskom politikom.
Sahranjena je na takozvanom "Morskom groblju" gde i njeni roditelji. Groblje s kojeg se vidi Sredozemno more, poslednje je počivalište još nekoliko ličnosti iz kulture, uključujući filmskog stvaraoca Rožea Vadima - prvog muža Bardo, koji je 1956. godine režirao film "I Bog stvori ženu" u kojem ju je uloga pretvorila u svetsku zvezdu.
(Beta, 07.01.2026)
