Пет разлога зашто и даље волимо готске романе
Готске и хорор приче нуде интензивно искуство страха, неизвесности и емоционалне напетости, али и посебан облик естетског ужитка.
Шкрипа степеница, хладни ходници, високи плафони и свеће које се неочекивано гасе.
У оваквој атмосфери најчешће „живе&qуот; јунаци готских романа, књижевног жанра насталог у 18. веку који комбинује елементе хорора и мистерије.
Док излазе нове филмске адаптације Носфератуа и Франкенштајна, корисници ТикТока поново откривају песму Оркански висови (Вутхеринг Хеигхтс) Кејт Буш из касних 1970-их, а поп певачице Чарли КСЦКС и Розалија бирају замкове као сценографију за спотове, постаје јасно да готика није заборављена.
Само је можда мало променила форму.
Али, шта је то што нас деценијама неуморно враћа овом жанру?
„Готски и хорор наративи нуде интензивно искуство страха, неизвесности и емоционалне напетости, али и посебан облик естетског ужитка&qуот;, објашњава Маријана Јелисавчић Карановић, теоретичарка књижевности, за ББЦ на српском.
Привлачност оваквих текстова „не почива искључиво на шоку или застрашивању, већ на пажљиво грађеној атмосфери, одлагању разрешења и сталном балансирању између рационалог и ирационалног.&qуот;
„Читалац је позван да учествује у тумачењу онога што се дешава, да преиспита границе сопствене сигурности, што овакву књижевност чини и интелектуално изазовном&qуот;, додаје она.
Ево пет разлога због којих волимо овај жанр.
1. Сабласна атмосфера
Када се јунак и наратор из приче Едгара Алана Поа Пад куће Ашера, објављене 1840. године, једног суморног и тихог јесењег дана, упути ка дому старог пријатеља, остаће ужаснут призором старе и напуштене куће.
Касније ће се испоставити да ће у њеном подруму једна јунакиња грешком бити жива сахрањена.
Кућа ће се на крају приче срушити, а из ње ће се спасити само наратор.
На основу ове приче, али и још неколико познатих мотива из Поовог дела, снимљена је серија Пад куће Ашера и емитована на платформи Нетфликс 2023.
„Напуштени дворци, старе куће, подруми, тавани и магла, читава помало сабласна атмосфера - због свега тога обожавам овај жанр&qуот;, каже студенткиња Милица Бранковић за ББЦ на српском.
Готске романе чита још од тинејџерских дана.
„Временом су буквално постали једна од омиљених ствари&qуот;, додаје црвенокоса девојка обучена у црни корсет.
- Осам готичких романа које морате да прочитате
- Франкенштајн: Зашто је 200 година стара хорор прича погрешно схваћена
- Пет начина на које је Емили Бронте инспирисала данашње уметнике
„Простор у готским и хорор наративима никада није неутралан, већ активни учесник у стварању атмосфере страха&qуот;, каже Јелисавчић Карановић.
Дворци, рушевине и мрачне куће функционишу као примери „прошлости која крије потиснуте трауме и разноразне тајне.&qуот;
Такви простори истовремено привлаче и одбијају, нуде уточиште, али и претњу, те омогућавају да се страх материјализује и постане опипљив кроз амбијент, додаје теоретичарка.
Тавани у готским романима углавном скривају тајне.
Једна од најпознатијих књижевних становница тавана појављује се у роману Шарлот Бронте Џејн Ејр, објављеном 1947. године.
Сироче, а затим стидљиву гувернанту, Џејн Ејр изненађују чудни звуци и догађаји попут пожара и цепања хаљине у кући Едварда Рочестера у којој је запослена.
Радозналост је води до тавана, где ће открити заточеницу, која ће покварити њене снове о мирном животу и брачној срећи.
Берта Мејсон, прва жена главног јунака Едварда Рочестера заточена је на врху једне од кула у замку због њене наводне „разузданости“.
Простори тавана инспирисали су и феминистичке теоретичарке да током 1970-их година објаве студију Луда жена на тавану: Списатељице и књижевна имагинација 19. века (Тхе Мадвоман ин тхе Аттиц: Тхе Воман Вритер анд тхе Нинетеентх-Центури Литерари Имагинатион
Јунакиње у готским романима овог времена биле су представљене или као анђели или као чудовишта, а у просторима попут мрачних тавана, смештане су јунакиње које нарушавају патријархалне норме женствености, писале су теоретичарке Сандра Гилберт и Сузан Губер.
Џејн Ејр је инспирисала бројне филмске ствараоце, а најпознатије верзије овог романа су она из 1943, где Рочестера игра Орсон Велс, а Џејн Џоан Фонтејн, филм Франка Зефирелија из 1996. са Вилијамом Хартом и Шарлот Гејнсбур, а у последњој екранизацији (2011) главне улоге играју Миа Васиковска и Мајкл Фасбендер, док режију потписује Кери Фукунага (аутор серије Труе Детецтиве).
Корени готике
Готски наратив формирао се у другој половини 18. века, најпре у енглеској књижевности с идејом да у њу уплове потиснути страхови, ирационално и необјашњиво, каже Мирјана Јелисавчић Карановић.
Појавио се као реакција на просветитељство, друштевни покрет који се водио идејом да разум треба да буде основни алат за разумевање света.
Зачетником готског жанра сматра се Хорас Волпол и књига Отрантски замак из 1764. године.
Инспирисан кошмаром, Волпол под маском приређивача представља дело чија се радња одвија у злокобном замку, каже теоретичарка.
У Предговору првом издању писац се ограђује од ауторства, и каже да је спис пронађен у библиотеци једне древне католичке породице на северу Енглеске и да је штампан готским писмом у Напуљу 1525. године.
„Затим су Ен Ретклиф, М. Г. Луис, и каснији аутори, попут Мери Шели додатно продубили његове тематске димензије.
„Касније се готик трансформише и прилагођава новим историјским и културним контекстима, уклетост се са замкова и двораца премешта у простор свакодневног човека, па запоседнута може бити и кућа, као и ум појединца&qуот;, додаје Јелисавчић Карановић.
Временом, хорор се ослобађа нужно фантастичких објашњења.
„Све више се окреће психолошким, друштвеним и унутрашњим изворима страха, што га чини изразито прилагодљивим савременом добу&qуот;, закључује.
_____________________________________________________________________________
2. Ексцентрични јунаци
Милици Бранковић су у готској књижевности најзанимљивији јунаци.
„Они су увек између страсти и забране, разума и нагона, љубави и деструкције.
„Пошто сам и сама преосетљива, лако се поистовећујем са таквим ликовима&qуот;, каже она.
Готски јунак не покушава да буде узоран - он је рањив, опседнут, понекад и опасан.
Такав је и Хитклиф из романа Оркански висови Емили Бронте, објављеног 1847, који заувек остаје заглављен између чежње и освете.
Опседнут страшћу, а мотивисан бесом, он је отелотворење филмског антихероја, због чега су врхунски глумци попут Лоренса Оливијеа, Ричарда Бартона, Рејфа Фајнса и Тома Хардија прихватили да играју Хитклифа.
С друге стране, готска јунакиња може бити једнако сложена и интригантна.
„Јунакиње су на пример под сталним притиском друштва, али у себи носе снажан, често мрачан унутрашњи свет&qуот;, додаје.
Мина Харкер из романа Дракула (1897) Брема Стокера је рационална, образована и пристојна жена викторијанског доба, али стоји на граници светова - између науке и сујеверја, разума и натприродног.
- Дракула Брема Стокера: Крвожедни странац и први комшија
- Завирите у алтернативни универзум Кејт Буш
- 'Кармадона' као хорор сатирична критика савременог друштва: Александар Радивојевић за ББЦ
3. Суочавање са страхом
Готски и хорор наративи омогућавају контролисано суочавање са страхом, указује Јелисавчић Карановић.
„Читалац се налази у безбедној позицији посматрача, али истовремено интензивно проживљава свет из књига&qуот;, додаје.
Управо ова дистанца омогућава да се страх сагледа и „обради&qуот;, те можемо рећи да да овај књижевни жанр не служи само да узнемири, већ и да пружи простор за разумевање онога што је у реалности потиснуто или неименовано, каже она.
Сличан процес може бити значајан и за саме ауторе.
„Подруме, таване људске свести настањују бројни нерашчишћени конфликти, комплекси и фиксације&qуот;, каже писац Младен Милосављевић, писац романа са готском и хорор тематиком Кал југа, Језава, Вечна кућа и Напрата.
„Сликовите представе из народних веровања могу им дати облик, који ће нам олакшати да их препознамо у себи&qуот;, објашњава за ББЦ на српском.
4. Митологија и мистерија
Шта нас тера да пред спавање ишчитавамо странице пуних таме и мистерије?
Готски роман има чаролију коју није лако објаснити - тера нас да гледамо у оно што нас плаши, у оно што бисмо иначе потиснули или игнорисали.
У готским и хорор наративима нарочито важну улогу има саспенс, односно одлагање разрешења, каже Јелисавчић Карановић.
Технике за његово постизање „попут поступног откривања информација и паралелних токова радње омогућавају да неизвесност траје и продубљује читалачко искуство.&qуот;
Управо овај продужени осећај напетости ствара простор за увођење митологије и фолклора.
Писац и етнолог Младен Милосављевић каже да је његово одрастање у Великом Орашју, сликовитом шумадијском селу, имало утицај на његову уметничку имагинацију.
„Био сам окружен врсним приповедачима чије су приче често настањивале митска бића из народних веровања и предања.
„Касније сам ту базу надоградио студијама етнологије и антропологије, а она је остала незаобилазан део већине мојих каснијих књижевних и филмских дела&qуот;, каже он.
5. Забрањене жеље
У роману Франкенштајн Мери Шели (1818), главни јунак, доктор Виктор Франкенштајн повлачи се у мрачне собе и лабораторије, окружен деловима мртвих тела, опседнут идејом да продре у тајну стварања живота.
Његов свет је обележен ноћима без сна, гробљима, олујама и сталним осећајем кривице, док чин стварања, уместо тријумфа ствара ужас и одбацивање.
Створење, рођено из забрањеног знања постаје подсетник да је доктор ипак прекорачио границу.
Смрт, лудило, инцест, забрањена љубав и паранормалне појаве - у готској литератури често се појављују теме које могу бити табу или узнемирујуће.
Истраживање ових тема често служи да шокира и провоцира, али такође пружа могућност за истраживања дубљих психолошких и друштвених питања.
Због тога не треба да нас изненађује што је изашла нова адаптација Франкенштајна у режији Гиљерма дел Тора, док љубитеље Емили Бронте очекује најновија верзија Орканских висова са Марго Роби.
А слични мотиви живе и у музици.
Појавио се нови албум јапанско-америчке певачице Мицки, а у августу 2025. кантауторка под псеудонимом Етел Кејн објавила је албум Цаин Виллоугхби Туцкер, И'лл Алваис Лове Иоу, о првом имагинарном партнеру и религиозним траумама.
Њихова музика наставља се на поџанр уметности који спаја амерички југ и елементе готике, а честе су и теме меланхолије, одбачености и осећаја неприпадања.
А како мрак пада све раније, а температуре се спуштају, можда је ово само добар тренутак да се вратимо готским романима.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Сва лица вештица на филму
- Од Бронзаног доба до Злице: Вишевековно порекло вештичјег шешира
- Пола века „Лептирице”, филма који је 'већи утисак оставио на гледаоце, него на кинематографију'
(ББЦ Невс, 01.11.2026)














