Ono što (možda) niste znali o Konstantinu Brankušiju

Tom redu pripadaju reči „dor“(želja, čežnja), „omenie“ (čovečnost), „vazduh“ (prostor, vazduh.). Konstantin Brankuši je uspeo da ih prevede na jedan univerzalni jezik. U drvetu koje dubio ili tesao, u kamenu koji je klesao, u bronzi koju je glačao i polirao, znao je da iskaže čežnju, čovečnost i rumunski prostor. Još 1937. godine, Klaudija Milijan je pokazala da Brankuši „zna da upiše dojnu (lirska narodna pesma) u kamen i da je vodi izvan granica zemlje“. Dok je