Зашто људи плачу
Људи су једина позната врста која лије емоционалне сузе, али научници још покушавају да схвате зашто.
Плачемо када смо тужни, преплављени осећањима, љути, или чак срећни.
Али да ли сте знали да су људи једина врста за коју се зна да пролива емоционалне сузе?
Иако многе животиње док су младунчад гласно плачу да дају знак да су узнемирени, изгледа да немају мождане путеве који покрећу лучење суза као одговор на сложена осећања.
Научници разумеју како сузе функционишу, али зашто људи плачу и чему служе емоционалне сузе још није у потпуности разјашњено.
Шта су сузе?
„Сузе се састоје од пет компоненти - слузи, електролита, воде, протеина, и липида&qуот;, објашњава др Мари Баније-Елауе, истраживачица на Институту за биологију човека у Швајцарској.
Свака од њих има различита својства рекла је у емисији ЦровдСциенце ББЦ Светског сервиса.
На пример, протеини имају антивирусно и антибактеријско дејство, док су електролити минерали неопходни за телесне функције.
Постоје и три врсте суза.
„Базалне сузе су оне које су стално присутне на површини ока.
„Оне подмазују око&qуот;, каже истраживачица.
Рефлексне сузе се луче када у око доспе надраживач, као што је инсект или прашина.
То региструју нервне ћелије у рожњачи, провидном, куполастом спољашњем слоју ока који делује као заштитна баријера против клица, страних тела и нечистоћа.
Рожњача има највећу густину нервних ћелија у целом телу.
Оне могу да региструју температуру, механички притисак и сувоћу, каже Баније-Елауе.
Сигнали из нервних ћелија путују до дела мозга који се зове горње саливаторно једро које контролише сузе, а затим шаље поруку сузним жлездама да појачају производњу суза.
- Зашто вриштимо из задовољства
- На колико начина тугујемо
- Хепихондри: „Морамо престати да будемо опседнути срећом“
Емоционалне сузе
Трећа врста суза су емоционалне сузе и ту ствари постају сложеније.
Делови мозга задужени за обраду осећања такође комуницирају са овим једром, али сложенијим путевима него код једноставног заштитног рефлекса.
Плач често одражава емоционално преоптерећење, а не само једно осећање, каже Ад Вингерхетс, професор емеритусу клиничке психологије на Универзитету у Тилбургу у Холандији.
„Осећања се ретко јављају у чистом облику.
„Најчешће је то мешавина или брза смена различитих осећања&qуот;, каже он.
Објашњава и да се разлози због којих лијемо емоционалне сузе мења како старимо.
Физички бол је снажан окидач код деце, али је мање утицајан код одраслих и старијих људи.
Како старимо, плакање је све више повезано са емпатијом - плачемо „не само због сопствене патње, већ и због патње и несреће других&qуот;.
Вингерхетс додаје да и позитивна осећања, попут оних које изазивају лепота уметности или природе, такође могу да изазову сузе.
Која је сврха плакања?
Многи људи кажу да после плача осећају олакшање, али научници још воде расправу да ли је то дејство стварно.
Лорен Бајлсма, клиничка психолошкиња и ванредна професорка на Универзитету у Питсбургу у Сједињеним Државама (САД), користи сензоре за праћење срчаног ритма да открије да ли нам плакање заиста помаже да се осећамо боље.
Електрокардиограми бележе ритам и брзину откуцаја срца, што може да нам пружи увид у то како ради наш нервни систем.
Њени рани резултати указују да непосредно пре него што почнемо да плачемо, активност у симпатичком нервном систему, који је задужен за реакцију „бори се или бежи&qуот;, достиже врхунац.
„А онда, чим почне плакање, видимо пораст активности парасимпатичког нервног система&qуот;, дела нервног система који нам помаже да се смиримо и опустимо, каже она.
Али Вингерхетс истиче да плакање не чини увек да се осећамо боље, нарочито ако патимо од депресије или сагоревања.
Зависи и од разлог због којег плачемо.
„Када плачемо због ситуација које можемо да контролишемо, најчешће смо боље расположени, али не и када плачемо због оних које су изван наше контроле&qуот;, каже он.
И људи око нас могу много да утичу.
„Ако реагују разумевањем и пруже вам подршку и утеху, тада се осећате боље.
„Али ако почну да вам се подсмевају, ако се наљуте или се ви због тога посрамите, тада нема олакшања&qуот;, објашњава он.
Погледајте видео: Јесу ли сузе јединствене људима
Знак друштву
Заправо, постоје докази да плач може да утиче на то како се други понашају према нама.
Лабораторијско истраживање у Израелу показало је да су мушкарци који су удисали емоционалне сузе жена били мање агресивни на тестовима од мушкараца који су удисали физиолошки раствор.
Истраживачи су сагласни да сузе функционишу као знак друштву којим показујемо да нам је потребна помоћ, и повећавају спремност других људи да нам пруже подршку.
Неке студије указују да емоционалне сузе могу да учине да у очима других изгледамо уверљивије, што је можда помогло нашим прецима да сарађују и међусобно се подржавају.
Када је реч о бебама, постоје докази да плач бебе код одраслих може да активира мрежу можданих подручја које покрећу осећања бриге.
Вингерхетс верује да су људске сузе можда еволуирале зато што имамо веома дуго детињство током којег зависимо од родитеља.
Каже да постоји и претпоставка да бебине сузе могу да смање агресију код одраслих, јер је гласни плач „веома иритантан и може да нас учини агресивнима&qуот;.
„То би имало савршеног смисла као нека врста самоодбране детета, што ми је веома интригантно&qуот;, каже он.
Зашто неки људи плачу више?
Мушкарци у просеку плачу од ниједном до једном месечно, док жене плачу четири до пет пута месечно, каже Бајлсма.
Иако би то могло да буде научено понашање, психолошкиња каже да због чињенице да је пристуно у различитим културама не може да буде потпуно објашњење.
„Емоционалне реакције жена су углавном чешће или изражајније, и мислим да је плач само једна од манифестација те разлике&qуот;, каже она.
„Могу да постоје неуролошке разлике, хормонске разлике, разлике у личности.“
Бајлсма каже да тренутно не постоје јаки докази да хормонске промене током месечног циклуса утичу на то колико жене плачу, али претпоставља да хормони ипак имају улогу с обзиром на разлике између полова и на промене током трудноће и старења.
Она је истраживала и утицај црта личности и открила је да је плач повезан са израженијом неуротичношћу или екстровертношћу.
„Неуротицизам је повезан са депресијом и анксиозношћу, па је то можда разлог постојања те везе&qуот;, указује она.
„Открили смо и да су људи који су имали више емпатије чешће плакали, вероватно зато што је плач реакција на тешкоће и невоље других људи&qуот;, додаје она.
На крају, изгледа да је плач пре свега везан за друштвену повезаност.
„Изгледа да плач функционише као нека врста узвичника&qуот;, каже Вингерхетс.
„Он може да вам помогне да схватите: 'Аха, ово је нешто веома важно'&qуот;.
Текст је заснован на епизоди емисије ЦровдСциенце ББЦ Светског сервиса.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- 'Непреводиве' емоције које нисте ни знали да поседујете
- Зашто се осећамо добро кад псујемо
- Колико нам 'енергетски вампири' исисавају животну енергију
- Јајаја, 555555, кккккк: Како се смејати на другим језицима
- Шта значе наши снови
- Како се наша личност мења док старимо
(ББЦ Невс, 02.01.2026)
