"Svaki dan, svako jutro, ja sam tužna. Nema na mom licu osmeha." Sreli smo baku Rufiju, živi u bedi na Senjaku
Telegraf pre 4 dana | Telegraf.rs
"To je bila jedna osoba koju neće nijedna žena ovog sveta imati.
Al' eto. Umro je, sine, od srca. 30 godina smo ovde živeli zajedno. Zvao se Branko. Svaki dan, svako jutro, ja sam neraspoložena i tužna. Nema na mom licu osmeha. Došla sam iz Zagreba pokojnom mužu, pošto sam ga volela mnogo. Umro je pre šest godina, 15. februara", priča baka Rufija Redžić. Sunce je obasjalo ruinu od zidane kućice koja je ovoj baki dom. Okružena je velelpnim vilama na Senjaku, u kutku jada kraj jednih napuštenih stepenica u Ulici Sanje Živanovića.
