Kafić JOY u Nišu, mesto koje nisam doživeo, ali ga pamtim
Niške vesti 03.03.2026 | Oliver Paunović Oliver
Pričali su mi stariji, ne kao o običnom kafiću, nego kao o nečemu što se ne objašnjava lako.
Kao o atmosferi. Kao o osećaju. Kao o mestu gde nisi dolazio samo da popiješ piće, nego da budeš neko. Kažu, ispred JOY-a se nije dolazilo slučajno. Dolazilo se s razlogom. Tu su se skupljali šminkeri, romantičari, oni koji su držali do sebe, ali i oni koji su znali da ćute i gledaju. Nije to bilo mesto buke, nego prisustva. Stajalo se, čekalo, merilo pogledima. Jedan pogled je tada značio više nego danas hiljadu poruka. I onda čujem jednog starijeg kako kaže:
