Čokolada se pojede, ali knjiga ostaje
Buro pre 1 dan
Moj prvi sudar sa nejasnoćama u vezi sa književnošću u mojoj porodici desio se u nekoj davnoj poseti mojoj valjda baba-tetki, koja je bila starija i od moje babe i od moje tetke naravno.
Ali tako su je titulirali. Dakle, stigao sam joj u posetu, sa ocem i majkom, oni su joj predali poklon, da li je to bila bombonjera, ili čokolada, u svakom slučaju bilo je to nešto kao neprijatelj proteze moje baba-tetke. Ona je uzela taj poklon, nije im se zahvalila, već je rekla: „Bolje da ste mi doneli knjigu.” Moji su bili iznenađeni, možda ne neljubaznošću, izostankom onoga „poklonu se u zube ne gleda” (pogotovo ako taj poklon kvari zube). Bili su iznenađeni
