Šest invazija Izraela na Liban

Izraelska vojska je objavila da će proširiti kopnene i vazdušne napade u Libanu protiv Hezbolaha, vojno-političke grupe koju podržava Iran, što je izazvalo strahove da bi mogla da izvede invaziju velikih razmera.

Izrael je intenzivirao napade protiv Hezbolaha nakon što je ova grupa ispalila rakete na zemlju početkom marta, kao odgovor na američko-izraelske napade na Iran.

Izrael je nedavno digao u vazduh most Kasmija, ključni prelaz koji povezuje južni sa centralnim Libanom, u blizini priobalnog grada Tira.

Pogledajte izraelsko rušenje mosta na jugu Libana

„Izraelske vlasti su govorile da grupa koristi te mostove za slanje pojačanja na jug zemlje“, kaže Hugo Bačega, dopisnik BBC-ja sa Bliskog istoka.

„Realnost je da su to civilni mostovi, kritična infrastruktura koja pripada državi i koju koristi civilno stanovništvo.

„A strah u Libanu je da bi ovo mogla da bude strategija Izraela da odseče južni Liban od ostatka zemlje, pre moguće kopnene invazije velikih razmera.“

Mnogi Libanci se plaše da Izrael pokušava da stvori tampon zonu na jugu zemlje, sličnu onoj 1980-ih i 1990-ih.

Više od milion ljudi je raseljeno od početka izraelskog bombardovanja, a postoji zabrinutost da se „mnoge porodice, koje su bile prinuđene da napuste svoje domove, nikada neće vratiti“.

To je najnovija epizoda u višedecenijskim neprijateljstvima Izraela i Hezbolaha.

Ovo nije prvi put da je Izrael izvršio invaziju na Liban.

U najmanje šest prethodnih navrata, Izrael je izvodio velike vojne operacije unutar granica njegovog severnog suseda.

1978. - Operacija 'Litani' (u Libanu poznata kao prva invazija Izraela).

Posle stvaranja države Izrael 1948. godine, Liban je postao glavno odredište za palestinske izbeglice.

Među njima su bili pripadnici palestinske milicije, kao što je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO).

Izrael je 1978. pokrenuo operacije kako bi potisnuo borce PLO, posle gerilskog napada sa mora u kojem je ubijeno najmanje 30 civila na severu Izraela.

Posle proterivanja iz Jordana 1970. godine, PLO je bio u potpunosti stacioniran u Libanu.

Izraelci su prodrli na sever sve do reke Litani, ali su se mučili sa snagama PLO.

Dve nedelje kasnije, PLO je proglasio prekid vatre.

Izraelci su se povukli posle dva meseca, ali su podržali hrišćansku miliciju koja je kontrolisala pogranična područja, Južnolibansku armiju.

U ovoj prvoj invaziji ubijeno je do 2.000 libanskih vojnika i civila, dok je Izrael izgubio 18 vojnika.

Mirovnjaci iz novoformiranih Privremenih snaga UN u Libanu (UNIFIL) bili su raspoređeni duž de fakto granice između dve zemlje (poznate kao Plava linija) u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN.

Od 1978. godine, više od 300 vojnika različitih nacionalnosti je poginulo na dužnosti, što je čini najopasnijom mirovnom misijom UN.

1982. - Operacija 'Mir za Galileju' (Druga izraelska invazija na Liban)

Operacija Litani nije označila kraj sukoba PLO-a i Izraelaca duž granice.

Međutim, pošto su pripadnici PLO ranili izraelskog ambasadora u Londonu 3. juna 1982. godine, snage pod vođstvom ministra odbrane Arijela Šarona pokrenule su mnogo veću operaciju, u kojoj su učestvovale hiljade vojnika i stotine vozila.

Napad je počeo 6. juna.

Ovog puta, izraelske snage su za samo nekoliko dana stigle sve do predgrađa Bejruta, odakle su bombardovale uglavnom zapadni deo libanske prestonice u kojem je živelo većinsko muslimansko stanovništvo.

Posle opsade, koja je trajala više od dva meseca, hiljade palestinskih boraca je evakuisano morem.

Izraelske snage su se tada sukobile i sa sirijskom vojskom na istoku zemlje i uništile desetine njihovih aviona.

Libanske vlasti procenjuju da je u borbama poginulo oko 19.000 libanskih, palestinskih i sirijskih civila i vojske, iako je ovaj broj osporavan.

Izraelska vojska kaže da je izgubila 376 vojnika od juna do septembra 1982. godine.

Ali to nije bio kraj ubijanja.

Nakon što je novoizabrani hrišćanski predsednik Libana ubijen u eksploziji automobila bombe 14. septembra, izraelska vojska je dozvolila hrišćanskoj miliciji da uđe u palestinske izbegličke kampove Sabra i Šatila i masakrira veliki broj civila - procene se kreću od 700 do 3.500.

Izraelske snage su se povukle iz centralnog Libana sledeće godine, a zatim su se 1985. godine povukle u „zonu bezbednosti“ koja se protezala oko 19 kilometara od granice, ali nisu u potpunosti napustile Liban narednih 18 godina.

Uglavnom uz oružje i novac Irana, Hezbolah je napravljen da se bori protiv ovih stranih snaga na libanskom tlu.

1993. - Operacija 'Odgovornost' (Sedmodnevni rat)

Desetine meta Hezbolaha bombardovane su za nedelju dana, od 25. jula 1993.

Izrael je saopštio da je to bio odgovor na raketne napade na njihove položaje u Libanu i na severni Izrael, i da je operacija imala za cilj „da se [Hezbolah] spreči da pretvori južni Liban u bazu za teror“.

Hezbolah je tvrdio da su njihove rakete ispaljene kao odgovor na ranije izraelske helikopterske vazdušne napade.

Izraelska vojska ispalila je hiljade granata tokom bombardovanja i tvrdila je da je ubila 50 neprijateljskih boraca („terorista“).

Međutim, hiljade zgrada je uništeno, a UN su procenile da je ubijeno 130 civila i raseljeno 300.000.

Izrael je saopštio da su poginula dva izraelska civila i jedan vojnik.

1996. - Operacija 'Grožđe gneva' (Aprilska agresija)

Sledeći napad Izraela u Libanu pratio je sličan obrazac, ali je trajao dvostruko duže.

Tokom operacije, koja je trajala nešto više od dve nedelje, Izrael je povremeno upadao na teritoriju Libana.

Sukob u aprilu je usledio pošto su rakete ispaljene na Izrael.

Izrael je ponovo odgovorio hiljadama granata, u kojima je poginulo više od 200 ljudi, uglavnom civila, prema podacima UN-a.

Više od 100 ljudi je ubijeno kada je izraelska vojska napala položaj UN u Kani, gde su civili pobegli u potrazi za skloništem.

Izrael je saopštio da je njihova taktika bila da napadnu šiitska sela u južnom Libanu „sa ciljem da navedu civile da se kreću na sever prema Bejrutu, čime bi se izvršio pritisak na sirijsku i libansku vladu da se konkretno bore protiv Hezbolaha“.

Hezbolah je ispalio stotine raketa na Izrael i ranio oko 55 civila, prema podacima UN.

Stotine hiljada libanskih i desetine hiljada izraelskih civila su raseljene.

Primirje 27. aprila okončalo je ovu rundu sukoba.

2006. - Drugi libanski rat

Nakon što je Hezbolah zarobio dva izraelska vojnika 12. jula, izraelske snage su više od mesec dana napadale južni Liban i Bejrut iz vazduha, sa kopna i mora.

Napadi su pogodili i ciljeve Hezbolaha i civilnu infrastrukturu, među njima i međunarodni aerodrom u Bejrutu.

Kopnena invazija, međutim, nije prodrla tako duboko u Liban kao prethodni pokušaji, a Hezbolah slavi rat kao pobedu.

Primirje, dogovoreno uz posredovanje UN, stupilo je na snagu 14. avgusta.

Prema odredbama rezolucije UN, samo mirovne snage UNIFIL i trupe libanske vojske trebalo je da budu stacionirane južno od reke Litani, ali to nikada nije sprovedeno.

Više od 1.125 Libananaca, većinom civila, poginulo je tokom 34-dnevnog sukoba, kao i 119 izraelskih vojnika i 45 civila.

2023. - Operacija 'Severne strele'

Hezbolah je ispalio rakete na izraelske položaje u spornom pograničnom području u znak podrške Palestincima u Pojasu Gaze, dan posle smrtonosnog napada palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, na južni deo Izraela 7. oktobra 2023.

Ddva dana kasnije, Hezbolah je počeo da gađa i severni deo Izraela.

Udari „oko za oko, zub za zub“ nastavili su se do 17. septembra 2024. godine, kada je sukob eskalirao eksplozijom pejdžera Hezbolaha koje je Izrael sabotirao.

Dan kasnije eksplodirali su i voki-tokiji, ubivši 39 ljudi, a širom Libana ranjeno je više hiljada.

Posle sedam dana, počela je operacija „Severne strele“, a Izrael je pokrenuo intenzivne vazdušne napade na položaje Hezbolaha.

Izrael je u oktobru 2024. pokrenuo i kopnenu invaziju, pravdajući je osiguranjem bezbednog povratka 60.000 stanovnika severnog Izraela, prethodno raseljenih zbog raketnih napada Hezbolaha.

Izraelski ambasador pri UN rekao je u septembru 2024. da je Hezbolah lansirao ukupno više od 8.000 raketa na severni Izrael i okupiranu Golansku visoravan od 7. oktobra 2023. godine.

U ratu je poginulo 4.000 Libanaca i 120 Izraelaca, a Hezbolah je značajno oslabljen.

Hasan Nasralah, koji je predvodio Hezbolah 32 godine, ubijen je u vazdušnom napadu u septembru 2024. godine.

Prema primirju postignutom uz posredovanje SAD i Francuske, Hezbolah je pristao da okonča oružano prisustvo južno od reke Litani, oko 30 kilometara od granice sa Izraelom.

Izrael je pristao da povuče snage iz tog područja.

Od primirja, obe strane se međusobno optužuju za kršenje sporazuma.

Izrael optužuje Hezbolah da pokušava da povrati vojne kapacitete.

Izraelska vojska je izvodila gotovo svakodnevne napade na mete za koje tvrde da su povezane sa Hezbolahom.

Izraelska vojska nastavila je da drži najmanje pet pozicija u južnom Libanu.

Pogledajte let iz Bejruta uprkos izraelskim napadima

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Više od hiljadu mrtvih u napadima Izraela na Liban, nove pretnje Irana
• Potučen i izolovan, Hezbolah uvlači Liban u još jedan rat
• BBC u Bejrutu posle izraelskog napada u centru grada
• Ko vlada Libanom i koliku moć ima Hezbolah
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.
• Zašto Izrael koristi beli fosfor u napadima na teritoriju Libana

(BBC News, 03.25.2026)