Трећи текст у серијалу о грађевинском отпаду: Један ток, једно место, један доказ Грађевински отпад #3
Волим Зрењанин пре 16 сати
„Институције обликују подстицаје у друштвеној размени“ Даглас Норт, Нобелова награда за економију, 1993 У претходним текстовима постављено је питање: где завршава шут и зашто му се губи траг.
Али постоји и друго питање. Модел не мора да буде компликован. Мора да буде доследан. Први елемент је јасна, физички одређена локација за пријем отпада од грађења и рушења. Једна зона. Не десет импровизованих места. Не фрагментисани пријеми. Једна контролисана тачка улаза у систем. Сваки камион који напусти градилиште зна где иде. Свака тона улази у исти ток. Без паралелних путева. Други елемент је транспарентна и јавно објављена цена. По тони или по кубику.
