'EU treba da organizuje referendum o članstvu zemalja Balkana': Bivši predsednik Slovenije za BBC

Na poslednji sprat jedne od najviših zgrada u centru Ljubljane, Borut Pahor smestio je kancelarije sopstvene organizacije „Prijatelji Zapadnog Balkana".

Nekadašnji predsednik, premijer, predsednik Skupštine Slovenije i poslanik u Evropskom parlamentu danas kaže da je „u privatnom sektoru".

„Možda baš zato što sam bio dugo u politici, uživam što sam izvan nje.

„Vrlo je važno, kada završite neki projekat: 32 godine u politici, devet pobeda, da imate lično zadovoljstvo, a ne nostalgiju da biste se vratili", kaže u razgovoru za BBC na srpskom.

Ipak, nije daleko od Zapadnog Balkana, regiona koji je obeležio i njegovu političku karijeru.

Pre 12 godina bio je jedan od osnivača procesa Brdo-Brioni, susreta predsednika država Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) kojim se težilo približavanju članstvu u EU.

„U tom trenutku, bio je to jedinstveni politički projekat koji je okupio sve za istim stolom.

„Ideja o članstvu u EU je na početku možda bila i pomalo romantična, ali danas nažalost više nije toliko kredibilna."

I ne samo da nijedna zemlja nije postala članica EU u poslednjih 12 godina, već je i ovogodišnji susret inicijative Brdo-Brioni otkazan.

Zoran Milanović, hrvatski predsednik i domaćin ovogodišnjeg samita, otkazao je okupljanje lidera u Hrvatskoj jer su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića „u potpunoj suprotnosti sa ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području jugoistočne Evrope“, saopšteno je iz Milanovićevog kabineta.

• Ko je Borut Pahor
• Imaju li kritike EU bilo kakvog efekta na Srbiju
• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji

Referendum 2028.

Slovenija, nekadašnja jugoslovenska republika, u EU ušla je 2004. godine sa Pahorom na čelu parlamenta, da bi 2013. godine to uspelo i Hrvatskoj.

Ostale zemlje Zapadnog Balkana od tada veoma sporo napreduju ka članstvu, a Borut Pahor primećuje odgovornost na obe strane te klackalice.

„U Briselu, čak i sada kada je važan geopolitički momenat, nema volje da se taj trenutak uzme kao inspiracija za nešto bolje.

„U regionu, manje-više nijedna država ne pravi velika postignuća u pridruživanju i usklađivanju sa evropskim standardima."

Zbog toga nema dileme da ambiciozni planovi Crne Gore o članstvu u Uniji 2028. godine ili Albanije godinu dana kasnije predstavljaju samo pokušaj da se pokaže da proces pristupanja nije mrtav.

„Svima je jasno da Crna Gora i Albanija nisu napravile neki poseban napredak, već je u Briselu doneta politička odluka da je to dovoljno.

„Iako je proces proširenja tehnički proces, odluka o proširenju je uvek politička."

Kad je već na terenu politike, Pahor bi se založio za još ambiciozniju igru iz centra Evrope.

„Brisel bi mogao da kaže, ako bi se ponašao kao velesila, da će 2028. godine biti referendum u svim zemljama, pa ko glasa za ulazak u EU - ući će.

„To bi bilo teško za Brisel da prihvati i bez promena u Briselu, a moguće da bi do kompromisa bilo lakše doći ako bi nove države ušle bez određenih elemenata, poput prava veta ili pozicije komesara, na određeno vreme."

Iako ovaj njegov predlog pomalo liči na nedavno otvoreno pismo Aleksandra Vučića i Edija Rame, predsednika Srbije i premijera Albanije, u kome navode da su spremni da prihvate određene segmente članstva u Uniji u zamenu za brže procedure prijema, Pahor tvrdi da se nije konsultovao sa njima o ovoj ideji.

„Na kraju, to se najverovatnije neće desiti jer EU nije supersila poput SAD ili Rusije, pa da sada odluči da uđe na Balkan kao najveća snaga", zaključuje on.

O Srbiji, Crnoj Gori, ali ne i o Jankoviću

Na opasku da istovremena prilika za ulazak svim zemljama Zapadnog Balkana ne bi bila fer prema onima koji napreduju brže, dok u Srbiji demokratski standardi rapidno opadaju, a usklađenost sa evropskim vrednostima je sve manja, Pahor kaže da je to samo deo problema.

„Dok god Srbija ostane van procesa, čak i ako svi uđu osim Srbije, to bi značilo i za druge zemlje da je Balkan manje siguran.

„Pitanje Srbije važno je i zbog implicitnog uticaja Rusije ili Kine jer Moskva nije završila sa sopstvenom geopolitikom u Ukrajini, Gruziji ili Moldaviji, iako ne tvrdim da će politiku dalje implementirati vojskom."

Pahor kaže da pažljivo prati društvenu krizu u Srbiji, gde vlasti na pritisak opozicionih studentskih grupa i zahteva za izbore odgovaraju povišenom represijom, i tvrdi da i dalje vidi kapacitet za evropski put.

„Ono što srpskim vlastima nije najjasnije je da li će konačno opredeljivanje za put ka Evropi, koje bi neminovno donelo probleme sa Rusijom, Kinom i napuštanje politike četiri stuba, zaista i dovesti zemlju u Brisel, u šta mislim da ni u Briselu nisu sigurni.

„Takvo zeleno svetlo bi promenilo stvari na bolje i na unutrašnjem planu jer vlasti sada koriste neizvesnost u evropskom putu, pa su i mnogi demokratski standardi oslabili."

• Kako su uzdrmani stubovi srpske spoljne politike
• Indeks percepcije korupcije: Srbija prvi put najgora na Balkanu
• Kako je Crna Gora postala balkanski lider u približavanju Evropskoj uniji

Suprotna slika stiže iz Podgorice, gde se preostala pregovaračka poglavlja ubrzano zatvaraju.

Ipak, naizgled idiličan proces za Pahora ima i naličje.

„Slovenačko iskustvo bilo je apsolutni nacionalni konsenzus o ulasku u EU i NATO svih političkih partija, pa sam ja, kao tadašnji predsednik parlamenta, odmah stavljao na dnevni red sve što je u vezi sa pridruživanjem.

„Crna Gora to nema, a meni se čini i da nema ozbiljnosti u donošenju reformi, da postoji strah da se proces pridruživanja ne iskoristi za parcijalne ciljeve, ali i da ne dođe do političkih intervencija iz Srbije koje bi uticale da se država reformiše prema srpskim uverenjima."

Između te dve slike evropskih integracija Balkana nalazi se jedna Pahorova sunarodnica.

Marta Kos, kao evropska komesarka za proširenje, gotovo u istoj sedmici ukazuje na nepravilnosti na lokalnim izborima u Srbiji i radosno se snima sa crnogorskim vlastima.

„Kada je stupila na funkciju, najveća promena koju je komesarka Kos najavila bilo je članstvo u EU jedne ili dve nove države do kraja njenog mandata, dajući time legitimitet i kredibilnost politici proširenja.

„Ja bih svakako želeo da posmatram stvari ambicioznije - za interese i EU, i regiona."

Ipak, Borut Pahor daleko je manje ambiciozan u komentaru angažmana još nekih njegovih sunarodnika na Balkanu.

Kada sam ga upitao šta misli o ideji da Zoran Janković, dugogodišnji gradonačelnik Ljubljane, preuzme neku funkciju u Srbiji Aleksandra Vučića, što je predsednik Srbije i javno saopštio kao sopstvenu želju, Pahor bez premišljanja odgovara:

„Neću Vam ništa reći u vezi s tim.

„Sledeće pitanje?"

• Zoran Janković - recept za političko trajanje
• Izbori u Sloveniji: Glasanje koje ništa nije odlučilo
• Čeka li Sloveniju novo glasanje posle tesnih izbora

Od posrednika do pidžame

Osim što je iz političke penzije osnovao organizaciju „Prijatelji Zapadnog Balkana" koja okuplja evropske i balkanske političare i državnike, Borut Pahor je pre dve godine otvoreno govorio o još jednoj sopstvenoj ideji.

U aprilu 2024, bez ustezanja je saopštio da želi da nasledi Miroslava Lajčaka na mestu posrednika Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine.

„Između Kosova i Srbije postoji veliko nepoverenje i na tome se nije radilo ni na jednoj od strana, pa sam zato i podneo kandidaturu.

„Činilo mi se da Brisel nije shvatio osetljivost odnosa, ali da bi se ipak moglo nešto učiniti na poverenju, sledećem nivou dijaloga - malim, ali i velikim, simboličnim i stvarnim koracima."

Uprkos podršci slovenačkog premijera Roberta Goloba i brojnih diplomata i političara sa kojima je decenijama sarađivao, ideja se suočila sa izazovima već na predstavljanju u evropskim prestonicama.

„Video sam kako su evropske zemlje podeljene po pitanju Balkana, razlike u analizi politike, ekonomije i geopolitike bile su enormne, pa sam pomislio sam 'uh, ovo će biti jako teško, ali baš zbog toga i treba da se bavim time'.

„Ipak, Brisel je ceo proces izbora odlagao, pa sam ja odustao i nisam ni formalno podneo kandidaturu."

Uloga evropskog posrednika dodeljena je Piteru Sorensenu, danskom diplomati sa balkanskim iskustvom.

„On je sjajan diplomata i radi ono što može da radi, a poruka je i bila da je on diplomata, a ne političar i da mu velike stvari nisu u nadležnosti.

„Pahor bi možda išao riskantnim putem i zato nije bio dobar, pa su se opredelili za siguran put - ja bih išao riskantnije."

Rizik nije stran Pahoru ni u poduhvatima van politike.

Bio mu je to i jedan od motiva da na sopstvenom Instagram profilu objavi neobičnu foto sesiju kao oglas za prodaju pidžama i tako izazove brojne komentare, ne samo u Sloveniji.

Sa zadovoljstvom kaže da je okružen novom generacijom mladih ljudi i da mu je glavna preokupacija monetizacija društvenih mreža - pitanje kako zaraditi od sadržaja koji se objavljuju na ovim kanalima, o čemu savetuje kompanije i pojedince.

Kaže da često putuje i učestvuje na skupovima u Kini, koju pokušava da bolje razume, a u Ljubljani šefuje odeljenjem na Novom univerzitetu.

Iako ga u trenutku razgovora muči tipična martovska prehlada, ovaj 62-godišnjak uopšte ne izgleda kao tipičan penzioner - pa ni politički.

„Sport mi je, uz rad, najveća inspiracija.

„Kao predsednik države nisam toliko radio vikendom, a sad moram svake subote i nedelje jer je u privatnom sektoru većinom tako da sa više rada - više zarađujete", kaže Pahor, spremno navodeći listu maratona na kojima ovog proleća namerava da učestvuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko je Slovenka Marta Kos, evropska komesarka za proširenje
• Milan Kučan za BBC: 'Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom - ali nije uspelo"
• Slovenačka predsednica Pirc Musar za BBC: 'Slovenija može da bude posrednik u sukobima na Balkanu'
• Da li Evropska unija menja stav prema Srbiji
• Zaboravljeni dijalog Srbije i Kosova
• Proslava punoletstva nezavisnog Kosova i podrška vođama OVK
• Koji gradovi sa Balkana su se našli na listi najsrećnijih u 2025.

(BBC News, 04.03.2026)