Idemo li ka Trećem svetskom ratu ili su strahovi preuveličani
Više od mesec dana od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, raste zabrinutost da li bi aktuelni sukob na Bliskom istoku mogao da preraste u nešto mnogo veće.
Više od mesec dana od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, raste zabrinutost da li bi tekući sukob na Bliskom istoku mogao da preraste u nešto mnogo veće.
Rat nije pogodio samo Iran, već i desetak drugih zemalja, među kojima su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Irak, Bahrein, Kuvajt, Saudijska Arabija, Oman, Azerbejdžan, okupirana Zapadna obala, Kipar, Sirija, Katar, i Liban.
Mnogi se sada pitaju da li bi ovaj sukob mogao da iz regionalnog preraste u sveobuhvatni svetski rat.
Kada rat postaje svetski rat?
„Ljudi često misle da se ratovi pažljivo planiraju i da oni koji vode rat tačno znaju šta rade", kaže Margaret Mekmilan, profesorka emeritus istorije međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu u Engleskoj, koja je govorila za BBC podkast The Global Story.
„U stvari, ako pogledate prethodne ratove...
„Prvi svetski rat... mnogo toga što ga je na kraju pokrenulo bile su slučajnosti i pogrešne procene ljudi o protivnicima", objašnjava profesorka Mekmilan.
„Ponekad to možete da zamislite kao tuču u školskom dvorištu".
Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda, sinovca austrougarskog cara Franca Jozefa, pokrenulo je lanac događaja koji su doveli do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. godine, navodi Mekmilan.
U roku od nekoliko nedelja, savezništva su uvukla Evropu u sukob: Austrougarska je napala Srbiju, Nemačka je podržala Austriju, Rusija se mobilisala da podrži Srbiju, Francuska je stala uz Rusiju, a Velika Britanija je, zbog časti i strategije, ušla u rat.
Ono što je usledilo pretvorilo se u svetsku katastrofu, kaže profesorka.
- Ko je bio Gavrilo Princip: Junak, ubica, terorista ili borac za slobodu
- Koliko je zapravo bio smrtonosan otrovni gas iz Prvog svetskog rata
- Tamo daleko, na grčkom ostrvu Krf, srpskoj vojsci je jedini bio put
Džo Majolo, profesor istorije međunarodnih odnosa na Kraljevskom koledžu u Londonu, definiše svetski rat kao sveopšti rat u kojem učestvuju sve velike sile.
„U Prvom svetskom ratu to su bile evropske imperijalne sile.
„U Drugom svetskom ratu to su bile Sjedinjene Američke Države (SAD), Japan i Kina", rekao je za BBC.
Mnogi bi današnje tenzije na Bliskom istoku opisali pre svega kao regionalne.
Ali da li postoje uslovi za širu eskalaciju sukoba?
U intervjuu za BBC u februaru, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izjavio da veruje da je ruski predsednik Vladimir Putin već započeo Treći svetski rat i da je jedini odgovor na to snažan vojni i ekonomski pritisak da bi se Moskva primorala na povlačenje.
„Verujem da ga je Putin već počeo.
„Pitanje je koliko teritorije će uspeti da zauzme i kako ga zaustaviti.
„Rusija želi da svetu nametne drugačiji način života i da promeni živote koje su ljudi sami izabrali", rekao je Zelenski.
Koliki je trenutni rizik od izbijanja Trećeg svetskog rata?
„Mislim da je zemlja koja bi verovatno mogla da izazove eskalaciju Iran, ili njegovi saveznici, kao što su Huti u Jemenu", kaže Mekmilan.
Mogući potezi Irana, poput napada na pomorske rute ili zatvaranja Ormuskog moreuza, mogli bi da imaju posledice širom svetu, među kojima su poremećaji u snabdevanju energentima i uvlačenje velikih sila u sukob, kaže ona
Učešće SAD-a dodatno podiže ulog.
Čak i države koje nisu neposredno uključene u sukob trpe ekonomske ili strateške posledice, dodaje ona.
Postoji i još jedan rizik, a to je da sukobi u jednom regionu otvore prilike na drugim mestima, dodaje Mekmilan.
Na primer, Kina bi mogla da proceni da zaokupljenost Zapada Bliskim istokom predstavlja priliku da krene na Tajvan, dok bi Rusija mogla da intenzivira njene aktivnosti u Ukrajini dok je pažnja sveta usmerena na durgo mesto.
„Uvek postoji mogućnost da se sukob proširi izvan jednog regiona, delom zato što će drugi izvan tog regiona u tome videti priliku, jer su u njemu angažovani oni koji bi inače mogli da ih spreče da rade ono što žele", objašnjava Mekmilan.
Profesor Majolo smatra da će sukob ostati regionalan i da će u njega biti uvučene zemlje Saveta za saradnju u Zalivu, među kojima je i Saudijska Arabija.
Ne veruje, međutim, da će Kina i Rusija biti uvučene u rat.
„Ideja da će Kina iskoristiti svaku priliku da napadne Tajvan je potpuna besmislica.
„Ali ako govorimo o svetskom ratu, o Trećem svetskom ratu, ne vidim nikakvu spremnost Kine ili Rusije da se neposredno uključe, a još manje Evrope".
On smatra da Kina ima drugačije planove za diplomatiju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
„Kada vaš rival pravi ogromnu stratešku grešku, jednostavno ga pustite da nastavi da je pravi", kaže on.
Da li je u interesu Kine da ne preuzme diplomatsku ulogu iako je pogođena nestabilnim cenama nafte?
Majolo kaže da je to mala cena koju treba platiti.
„U široj hijerarhiji strateških interesa, činjenica da su SAD zaokupljene Bliskim istokom mnogo je značajnija od kineskih izvora nafte".
- Šest invazija Izraela na Liban
- Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba
- Moderno naoružanje i rat u Ukrajini
Uloga vođa
Mekmilan kaže da istorija pokazuje da se ratovi često pokreću zbog ponosa, osećaja časti ili straha od protivnika.
Ona ističe da istorija takođe pokazuje da pojedinačne vođe mogu da oblikuju tok događaja.
„Tokom Prvog svetskog rata, francuski predsednik vlade Žorž Klemanso je rekao da je sklopiti mir teže nego voditi rat".
Mekmilan kaže da se često dešava da kada postoji veliki broj žrtava ili veliki gubici, vođe odluče da „moraju da nastave kako bi pobedili u ratu".
Dodaje da ponos može da igra veliku ulogu kod vođa, navodeći kao primer Vladimira Putina.
„On je očigledno napravio ozbiljnu grešku pokušajem da okupira Ukrajinu".
Ubrzo posle pokretanja invazije pre četiri godine, Putin je izjavio da mu je cilj „demilitarizacija i denacifikacija" Ukrajine, ali Rusija i dalje tvrdi da njeni vojni ciljevi nisu ostvareni, navodi ona.
Britansko Ministarstvo odbrane procenjuje da je Rusija izgubila ukupno oko 1,25 miliona vojnika (poginulih i ranjenih), što se smatra umanjenim brojem, a veći je od ukupnih američkih žrtava u Drugom svetskom ratu, prema navodima britanskog ministra oružanih snaga.
Mekmilan dodaje da vođe koji odbijaju da priznaju neuspeh ili da se povuku mogu da produže i prodube sukobe.
Ona podseća da su u prošlosti vođe poput Adolfa Hitlera nastvljale da ratuju čak i kada je poraz bio neizbežan, vođene ideologijom, ponosom ili zabludama.
Takve odluke mogu ograničene sukobe da pretvore u razorne ratove.
- Mirovni pregovori u zastoju, Rusija tvrdi da je zauzela ceo Lugansk
- Zbog čega je nemačka vojska postala najvažnija u Evropi
- Bolna pitanja za NATO i EU dok Tramp preti Grenlandu
Putevi ka deeskalaciji
Za postizanje deeskalacije, diplomatija je veoma važna, kaže Mekmilan.
„Morate da poznajete drugu stranu i morate da budete u kontaktu sa njom".
Ona objašnjava da je komunikacija strana značajno poboljšana u kasnijim fazama Hladnog rata i uključivanjem NATO-a.
„Postoji mnogo primera kada su ljudi rekli: 'Čekajte malo, ovo postaje suludo'.
„Shvatili su da situacija postaje previše nestabilna i da moraju da smanje tenzije".
Postojanje nuklearnog oružja se uvek razmatra u politikama deeskalacije kada su uključene velike sile.
Profesor Majolo je saglasan.
„Mora da postoji svesti u Tel Avivu, Vašingtonu i Teheranu da su dostignute granice onoga što može da se postigne".
On objašnjava da dalji rat neće „doneti željeni rezultat" nijednoj strani.
„Biće potrebni određeni dogovori o ukidanju sankcija, neki bezbednosni aranžmani, kao i neki dogovori o mesta Irana u svetskoj politici".
Majolo dodaje da samo posredovanjem zaraćene strane mogu da postignu prekida vatre, a zatim to da pretvore u trajniji sporazum.
Ovaj tekst je delimično zasnovan na epizodi podkasta The Global Story BBC Svetskog servisa.
Uredila Aleksandra Fuše.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
- Tri scenarija za kopnene operacije Amerike u Iranu, svaki je visokorizičan
- Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik
- Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo
- Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
- Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
(BBC News, 04.03.2026)
