Moj studentski intervju sa Vujoševićem: ‘Košarkaš Partizana mora da se žrtvuje za drugog’
Južne vesti pre 5 sati
Fonet/Aleksandar Barda „Au, bre, nikad kraja… „Ne pamtim kad sam stigao na vreme kući za ručak, žena me skoro i ne vidi… Po čitav dan sam ovde“, rekao mi je vidno umorni Duško Vujošević jednog popodneva u proleće 2009. na stadionu Partizana u Beogradu, u maloj prostoriji košarkaške sekcije ovog kluba prepunoj trofeja.
Iako iscrpljen, tada 50-godišnji Vujošević, koji će nekoliko meseci kasnije biti proglašen najboljim trenerom Evrolige za sezonu 2008/09, strpljivo je, više od pola sata, onako blago zavaljen u veliku crnu stolicu, odgovarao na moja pitanja – dvadesetogodišnjeg studenta druge godine Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Do najboljeg evropskog trenera tog doba, koji je preminuo u 66. godini, došao sam neočekivano lako – običnim mejlom. Na
