Počela američka blokada iranskih luka

Okončanje mirovnih pregovora Sjedinjenih Američkih Država i Irana bez postignutog sporazuma u pakistanskoj prestonici Islamabadu dovelo je u pitanje postizanje trajnog mira.

Pred pregovore, zvaničnici pakistanske vlade odavali su optimistične signale, ističući da za razliku od mnogih drugih, oni uživaju poverenje obe strane.

Šef američke delegacije potpredsednik Džej Di Vens takođe je bio dobro raspoložen, ali je posle pregovora održanih 11. i 12. aprila rekao da pregovori nisu uspeli da dovedu do sporazuma.

Međutim, suštinska neslaganja oko iranskog nuklearnog programa, između ostalih tačaka razdora, navodno su doveli do neuspeha pregovora.

Po završetku pregovora, američki predsednik Donald Tramp je najavio da će SAD početi „blokadu svih brodova koji probaju da uđu ili izađu iz Ormuskog moreuza", ključnog plovidbenog puta kroz koji se prevozi petina svetskih potreba za naftom.

U objavi na društvenoj mreži Istina (Truth Social), američki predsednik je napisao da će SAD početi da blokiraju brodove koji ulaze i izlaze iz iranskih luka - što je i sprovedeno u delo od 13. aprila.

Američka vojska je saopštila da „neće ometati“ brodove koji koriste moreuz da bi išli do i iz luka koje nisu iranske.

Međutim, 14. aprila se pokazalo da su najmanje dva tankera koje su sankcionisale SAD prošla kroz moreuz.

Američki potpredsednik Vens prethodno je optužio Iran za „ekonomski terorizam“ blokiranjem Ormuskog moreuza ranije u ratu.

„Kao što je predsednik SAD pokazao, ovu igru mogu da igraju dvoje.

„Ako Iranci pokušaju da se uključe u ekonomski terorizam... nijedan iranski brod neće izaći (iz moreuza)“, rekao je Vens.

Cene nafte variraju iz dana u dan, a posle američke blokade kreće se oko 100 dolara po barelu.

Pomorska blokada je 'čin piraterije': Iran

Iranske oružane snage su zapretile da će uzvratiti, nazivajući pretnje Vašingtona nezakonitim i činom piraterije.

U saopštenju koje je objavila državna novinska agencija IRIB, Iran kaže da će nastaviti da kontroliše Ormuski moreuz, čak i posle završetka rata, i da brodovi povezani sa neprijateljem nemaju pravo da prolaze kroz iranske teritorijalne vode.

U upozorenju drugim zemljama Zaliva, iranska vojska kaže da je bezbednost luka u regionu „ili za sve ili ni za koga“ i ako SAD ciljaju iranske, „nijedna luka u Persijskom zalivu i Omanskom moru neće biti bezbedna“.

Kina je takođe osudila američku blokadu iranskih luka, nazivajući potez „opasnim i neodgovornim“.

Blokada će samo „pojačati napetosti i potkopati već krhki sporazum o prekidu vatre“, rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun.

Kako će američke snage moći da blokiraju iranske luke?

Verovatno neće rizikovati slanjem brodova preblizu iranske obale, kaže Frenk Garnder, BBC-jev stručnjak za pitanja bezbednosti

Umesto toga, verovatno će koristiti satelitske i komercijalne obaveštajne podatke da bi pratili brodove i presretali ih.

Ali to bi moglo da stvori neke probleme - povećanje cena nafte i gasa i za saveznike SAD u regionu.

„U skladu sa međunarodnim pravom, zemlje nemaju pravo da blokiraju međunarodni moreuz koji se koristi za plovidbu“, rekao je Arsenio Domingez, generalni sekretar Međunarodne pomorske organizacije.

https://www.youtube.com/watch?v=8jfixnUtMEE

Deo konteksta

Glavna međunarodna dopisnica BBC-ja Lis Duset ističe da su pregovori u Islamabadu bili na najvišem nivou razgovara Irana i SAD još od Revolucije iz 1979. godine.

„Ne možete obaviti ovu vrstu diplomatije za jedan dan“, kaže Duset, dodavši da su pred početak razgovara postojali znaci da ovo neće biti brz proces.

Tramp je uporno je koristio oštar rečnik, kaže Duset.

„'Iran je poražen. Iran mora da se preda.'“

Vens je podržao Trampovu retoriku, govoreći da Teheran mora da pristane na njihove uslove.

To je zato što je, ako gledate brojke, Iran pretrpeo značajne vojne gubitke i mnogi od njihovih vrhovnih vođa su bili ubijeni.

Ali malo je verovatno da će Iran pristati na ultimatume i on nije došao u Islamabad spreman da se preda, ističe Duset.

„Iran nije došao u Islamabad misleći da je izgubio rat, štaviše stigao je misleći da ga dobija. On veruje da ima jake adute u rukama.

„On i dalje uzvraća udarce i uspeo je da pretvori Ormuski moreuz u oružje.“

I šta sada?

Hoće li obe strane dati više vremena diplomatiji?

Nikolas Hopton, bivši britanski ambasador u Iranu, veruje da u onome što se desilo u Islamabadu mogu da se prepoznaju neki pozitivni znaci.

„Čini se da su obe strane konstruktivno pristupile problemu“, kaže Hopton.

„Razgovarali su jedan izuzetno dug deo dana. I način na koji su razgovori vođeni omogućio je tehnički detaljne rasprave, baš kao i uopštenija saopštenja.“

On kaže da uprkos „maksimalističkim“ zahtevima koje su iznele obe strane u Islamabadu i jaza između njih koji je još veoma širok, obe strane deluju kao da očekuju da će se dalji pregovori nastaviti.

„Ovaj sporazum, ako ga bude bilo na kraju, najverovatnije će imati nove elemente i biće složeniji čak i od sporazuma iz 2015. godine“, kaže on, pozivajući se na sporazum koji je sa Iranom postigao bivši američki predsednik Barak Obama.

Kasra Nadži, specijalni dopisnik BBC-ja na persijskom, sugeriše da „nije sve izgubljeno“.

„Šef iranske delegacije na pregovorima, Muhamed Bager Galibaf, objavio je tvit u kojem je okrivio američku stranu za to što nije uspela da 'stekne poverenje iranske delegacije tokom ove runde pregovora', što ukazuje na mogućnost još razgovora“, piše Nadži.

I zaista, BBC je saznao da su se iranska i američka delegacija nastavile indirektne razgovore preko Pakistana, iako su formalni pregovori okončani.

„Ni Amerika, ni Iranci ovo još nisu zvanično potvrdili i, kao i proteklih godina, uvek je teško razumeti prirodu bilo kakvih razgovara vođenih preko posrednika“, kaže BBC-jev Azadeh Moširi u Islamabadu.

„Ali to bi moglo da sugeriše da posredovanje i razgovori preko drugih kanala nisu do kraja zatvoreni.“

Tramp bi mogao da zauzme strpljiviji, strateškiji pristup, kažu neki eksperti, koji sugerišu da Iran nastavlja da ima prednost nad Amerikom, naročito uz produženo narušavanje svetske trgovine, opstanak iranskog vođstva i njegovih posrednika, i postojanje njegovih zaliha obogaćenog uranijuma.

Novinska agencija Tasnim navela je izvor koji kaže: „Iranu se ne žuri da pregovara.“

Ovaj izvor je dodao da je „lopta sada na američkom terenu“.

„Najveća lekcija je da sirova sila nije dovela Irance u položaj u kom osećaju da moraju da prave ustupke“, primećuje BBC-ja iz Južne Azije Azadeh Moširi.

Trampova objava o pomorskoj blokadi Irana posle neuspeha pregovora slična je onoj viđenoj pred svrgavanje bivšeg venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru.

Američki predsednik bi trebalo da bude svestan dve stvari, kaže Lis Duset.

„Pod jedan, povratak ratu bio bi veoma nepopularan kod kuće.“

Tramp će biti svestan domaćeg uticaja bilo kakvog produženog svetskog sukoba, naročito ako troškovi života nastave da rastu kako se bliže izbori sredine mandata u novembru.

Najnoviji indeks potrošačkih cena (CPI), koji meri visinu potrošačke korpe i usluga, najveći za skoro dve godine, otrežnjujući je pokazatelj onoga što bi moglo da sledi.

„Pod dva, on neće funkcionisati. Iran će uzvratiti udarac“, smatra Duset.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Amerika i Iran bez dogovora o prekidu rata
• Diplomatija visokih uloga: Kako je Pakistan postao domaćin pregovora Amerike i Irana
• Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana
• Talas napada Izraela na Liban, Iran zatvorio Ormuski moreuz, primirje samo na papiru
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Cene goriva u Srbiji i na Balkanu: Šta treba da znate
• Istorijski razgovori Vensa i Galibafa moraju da premoste duboko nepoverenje

(BBC News, 04.14.2026)