Инциденти на изборима на Медицинском факултету: Зашто је важан Студентски парламент

Разбијено стакло, гласачке кутије, напетости и полиција.

То није слика са неког гласачког места у Србији, већ атмосфера у ноћи између 16. и 17. априла после избора чланова Студентског парламента на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

За места у овој организацији преко које студенти учествују у доношењу одлука на факултету такмичиле су се две групе - Медицински круг, коју чине чланови бившег парламента, и Студентске акције за академску заједницу, солидарност и акцију (СИНАПСА), међу којима је било и студената који су раније учествовали у блокадама факултета.

Због сумњи да је било нерегуларности, пошто је гласање затворено у 19 сати, незадовољни студенти Медицинског, али и других факултета, окупили су се испред зграде Деканата док је комисија пребројавала гласове.

После поноћи, испред зграде је дошла полиција.

На друштвеним мрежама објављени су снимци неколико повређених студената, а Медицински факултет је саопштио и да су тројица полицајаца задобили повреде.

Иако су инциденти и учешће полиције постали редован призор на већини избора у Србији, гласање за студентске парламенте ретко је имало такав епилог.

Гласања за студентске организације постала су важни и ван академске заједнице посебно од почетка блокада и протеста на којима се већ дуже од годину и по дана тражи одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 2024.

„Насиље у изборним процесима се јавља онда када носиоци власти себе доживљавају као трајне и незаменљиве.

„У тренутку када осете да у друштву постоји потенцијал за промену, као што је, на пример, појава студената као новог политичког фактора, они прибегавају репресији&qуот;, каже Чедомир Чупић, професор Факултета политичких наука у пензији, за ББЦ на српском.

Министарство просвете послало је 17. априла просветну инспекцију на Медицински факултет, где је у току ванредни надзор над законитошћу рада установе, посебно усмерен „на расписивање и спровођење избора за студентски парламент“.

Шта је студентски парламент?

Студентски парламент је орган који као представничко тело студената Универзитета, заступа и штити њхова права и интересе, пише у Пословнику Студентског парламента на сајту Београдског Универзитета.

„Студенски парламент је настао када је Савез студената Југославије престао да постоји и тада су се на факултетима појавиле различите студентске организације, различитих идеолошких оријентација - од оних блиских центру, преко левице и деснице, до умерено либералних струја&qуот;, објашњава Чупић.

„Те организације су бирале представнике у студентски парламент, који је био предвиђен статутом универзитета и факултета, а представници су имали задатак да заступају интересе студената и износе њихове ставове&qуот;, додаје.

Закон о високом образовању Републике Србије прописује да студенти имају право на студентско организовање и представнике кроз студентске парламенте.

Представници парламента учествују у одлучивању на факултету и универзитету.

Како функционише?

Студентски парламент функционише као представничко тело студената које доноси одлуке о раду и бира представнике у органима факултета.

Његова улога је да заступа интересе студената пред управом факултета или универзитета и бави се квалитетом наставе, студијским програмима и правима студената.

Организују и различите пројекте, трибине и ваннаставне активности.

Високошколска установа у оквиру које студентски парламент делује дужна је да обезбеди простор, финансијска средства и потребне услове за рад студентског парламента, пише у Закону о студентском организовању.

Право кандидатуре имају сви студенти, уз подршку организације или групе студената.

Избори се одржавају сваке друге године, а гласање је тајно.

Мандат чланова траје две године, док се број чланова и начин избора одређују актима парламента, пише у истом документу.

После петооктобарских демократских промена 2000, студентски парламенти су се проширили, а број студентских организација значајно је порастао, указује Чупић.

„У таквим околностима, кључну улогу имала је способност организација да мотивишу студенте да изађу и гласају, будући да су се представници, односно парламент, бирали на изборима одржаваних једном у две године&qуот;, додаје он.

Доласком Српске напредне странке (СНС) на власт 2012, а посебно током последње деценије, дошло је до значајних промена у деловању студентских организација.

„Многе од њих успевале су да ефикасно мотивишу студенте да изађу на изборе.

„Временом, посебно после 2016. године, показало се да је СНС имала највећи утицај на рад студентских парламената&qуот;, уверен је Чупић.

После трагедије у Новом Саду, развијени су и алтернативни облици организовања, попут пленума.

„У том контексту, показало се да су представници у парламентима често били супротстављени студентским протестима и да су блиски властима.

„На појединим факултетима ангажовани студенти, који су подржали протесте, успели су да на изборима освоје већину у студентским парламентима, међутим, на другим факултетима то није био случај&qуот;, закључује Чупић.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/схортс/ИБбРЕЛ3х7Q0

Шта се дешавало на Медицинском факултету?

У напетој атмосфери две супротстављене струје одржани су избори за Студентски парламент Медицинског факултета.

Према објављеним резултатима, победила је организација Медицински круг, са чим се не мире представници СИНАПСЕ.

Они тврде да је било неправилности, између осталог, да су на изборима биле различите врсте листића и траже од изборне комисије да прогласи њихову победу.

У саопштењу Медицинског факултета тврди се, међутим, да су „избори били регуларни&qуот; и да до затварања гласачких места „нису пријављене веће неправилности&qуот;.

После саопштавања резултата избора, ситуација је кулминирала.

Окупљени, који су се представили као подршка листи која је изгубила изборе, „непримерено и неакадемски су се понашали, директно угрожавајући животе чланова Изборне комисије, међу којима су били уважени светски стручњаци, професори и колеге студенти&qуот;, тврде из руководства факултета.

Стога су позвали полицију да „заштити животи запослених и имовину&qуот; факултета.

Према закону, полиција може да уђе на факултете само по позиву декана.

И Медицински факултет и Министарство унутрашњих послова тврде да су у метежу повређена тројица полицајаца.

Разбијено је стакло, а чланови изборне комисије напустили су зграду деканата кроз разбијени прозор уз пратњу полиције, тврде студенти који су блокирали факултете.

Полиција је поступала по пријави запослених, који су навели да им група људи испред факултета не дозвољава излаз и покушава да насилно уђе, саопштено је из МУП-а.

Полицијски службеници ни у једном тренутку нису улазили у просторије Медицинског факултета, већ су поступали искључиво испред објекта, наглашено је.

Ранији инциденти

Ово није први случај да се процес гласања за студентски парламент завршио насиљем.

Током избора за студентски парламент на Филозофском факултету у Новом Саду је 2024. године избио је физички сукоб.

Представници студентске организације Студенти против ауторитарне власт (СТАВ) блокирали су гласање на факултету, уз образложење да су услови за кандидатуру превише захтевни.

Месец дана раније, бурни су били и избори за студентски парламент на Факултету политичких наука у Београду.

Политика и универзитет - није нова појава

Није ретко да се политика пресликава на студентска збивања на Балкану.

Тако је било и у време када су југословенски комунисти између два светска рата тражили боље услове за студирање или 1968. када су протестовали због све већих социјалних разлика и раскошног живота црвене буржоазије, оличене у комунистичким лидерима.

Некада су били и национално обојени, попут протеста Албанаца 1981. када су велике демонстрације на којима је тражено да тадашња Аутономна покрајина Косово постане република - започеле у мензи, а затим насилно угушене.

И после распада Југославије, током 1996. и 1997. године, услед крађе локалних избора у време власти Слободана Милошевића, студенти су учествовали на антирежимским протестима у Београду и другим градовима Србије.

Од 2025. група студенти у блокади тражи ванредне парламентарне изборе у Србији, а учествовали су и на неколико локалних избора у међувремену.

Не само у дану гласања, већ и током десетина протеста, забележено је насиље - како у сукобима са полицијом, тако и у сукобима присталица власти и студената.

„Када манипулација више није довољна, репресија постаје средство очувања власти, та репресија има различите облике: од прекршајног кажњавања и привођења, до организовања парагрупа које делују као неформални извршиоци насиља на улицама.

„Такве групе се често представљају као спонтани грађани, али у стварности делују као инструмент политичке контроле&qуот;, закључује Чупић.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/схортс/КСХВ9кс8гqнф8

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Избори за студентске парламенте у Србији, сукоби и одсјај високе политике
• 'Случај Правни факултет': Шта је аутономија универзитета и зашто је важна
• Ко су били Хитлерови смеђекошуљаши и зашто се помињу у Новом Саду
• Ко је Владан Ђокић, ректор Београдског универзитета
• Сукоб државе и универзитета у Србији: Живо сећање на 'Шешељев' закон из 1998.
• Смрт студенткиње Филозофског факултета: Шта је показала обдукција

(ББЦ Невс, 04.17.2026)