Šta je ebola i treba li svet da bude zabrinut
Epidemija ebole ponovo je zabeležena u Demokratskoj Republici Kongo, proširila se na Ugandu. Svetska zdravstvena organizacija proglasila vanredno stanje.
Demokratska Republika Kongo nedeljama se bori protiv retke vrste ebole.
Njeno suzbijanje dodatno otežava građanski rat, zbog čega je situacija u ovoj afričkoj državi zabrinjavajuća.
Nema dovoljno sredstava da se suzbije virus od kojeg umire oko trećine zaraženih.
Ne može se sa sigurnošću reći koliko se virus proširio, ali je do sada prijavljeno oko 80 smrti i još 250 sumnjivih slučajeva.
Epidemije ebole su obično bile malih razmera, ali stručnjaci i dalje pamte onu između 2014. i 2016. godine, kada je više od 28.000 ljudi zaraženo u Zapadnoj Africi.
To što je Svetska zdravstvena organizaca (SZO) proglasila vanredno stanje ne znači da je reč o ranim fazama pandemije slične kovidu-19.
Rizik da će se ebola proširiti na ostatak sveta i dalje je mali.
„Situacija je, ipak, dovoljno složena i zahteva međunarodnu koordinaciju“, kaže Amanda Rojek sa Instituta za pandemijske nauke sa Univerziteta u Oksfordu.
Već su zabeležena dva slučaja u susednoj Ugandi, a jedna od zaraženih osoba je preminula.
Epidemija bi mogla da se proširi i na Južni Sudan i Ruandu, države koje sa DR Kongom imaju bliske trgovinske i putničke veze.
Ovu vrstu epidemije izaziva vrsta ebole zvana bandibjugio.
Jedna je od tri vrste za koju se zna da izaziva epidemiju, ali je i dalje relativno nepoznata.
Prethodno je pokrenula epidemiju 2007. i 2012. kada je 30 odsto zaraženih preminulo.
Za sada nema odobrenih vakcina niti lekova protiv ovog tipa ebole.
Nisu pouzdani ni testovi za utvrđivanje prisustva virusa.
Prvi rezultati pokazivali su da nema virusa, da bi se dodatnim sofisticiranijim laboratorijskim alatima utvrdilo da je reč o tipu bandibjugio.
Suočavanje sa ovom vrstom ebole „jedna je od najznačajnijih briga“ u ovoj epidemiji, kaže Trudi Lang sa Univerziteta u engleskom Oksfordu.
Bez odobrenih lekova lečenje se oslanja na „optimizovanu negu“, borbe protiv bolova, drugih infekcija, uz davanje tečnosti i adekvatne ishrane.
Rana nega povećava šanse za preživljavanje.
- Koliko su česte pojave neobjašnjivih zaraznih bolesti
- Junakinje pandemije: „Radila sam tokom kriza izazvanih sidom, ebolom i kovidom“
- Šta je andski soj hantavirusa
Šta je ebola i kako se širi?
Ebola je bolest koju izaziva virus.
Teška je i smrtonosna, ali na sreću retka.
Epidemiju mogu da izazovu tri vrste ebole.
- Kako se ebola prenosi?
Širi se putem zaraženih telesnih tečnosti, poput krvi ili povraćanja.
- Koliko je smrtonosna?
Oko 30 odsto ljudi je preminulo tokom prethodnih epidemija izazvanih virusom bandibjugio.
- Koliko je vreme inkubacije?
Simptomi se javljaju između dva i 21 dana posle infekcije.
- Koji su simptomi?
Početni simptomi se javljaju iznenada i slični su gripu, poput groznice, glavobolje i umora.
Kako bolest napreduje, dolazi do povraćanja i dijareje, a i organi ne rade dobro.
Neki pacijenti mogu da razviju unutrašnje i spoljašnje krvarenje.
- Odakle dolazi ebola?
Epidemije počinju kada neko dobije ebolu posle kontakta sa zaraženim životinjama, kao što su slepi miševi.
- Da li postoji vakcina?
Za sada je dostupna samo za vrstu ebole iz Zaira, ali ne i za tip koji je trenutno potvrđen u Kongu.
Pogledajte video: Hantavirus naspram kovida-19, šta se lakše prenosi
Prvi poznati slučaj zaraze zabeležen je kod medicinske sestre kod koje su se simptomi javili 24. aprila.
Tek tri nedelje kasnije je potvrđeno da je došlo do epidemije.
„Virus se prenosi već nekoliko nedelja, ali je epidemija otkrivena veoma kasno, što je zabrinjavajuće“, upozorila je An Kori sa Imperijal koledža u Londonu.
To znači da zdravstveni zvaničnici zaostaju u odnosu na željene rezultate u zaustavljanju epidemije, za koju SZO kaže da ukazuje na „potencijalno mnogo veću epidemiju od one koja se trenutno otkriva i prijavljuje“.
Glavna metoda će biti brzo identifikovanje zaraženih i kome su možda preneli virus.
Treba uložiti dodatni napor kako bi se sprečilo širenje ebole kroz bolnice i druge centre za lečenje, gde će se zbrinjavati zaraženi pacijenti.
Sahrane preminulih, zaraženih od ebole, treba takođe odgovarajuće sprovesti kako se virus ne bi dodatno proširio.
Sve ovo je veliki izazov za državu, gde je više od 250.000 ljudi raseljeno usled građanskog rata.
Broj zaraženih raste, a pretpostavlja se će se njihov broj povećavati.
„Mnoga pogođena područja su rudarski gradovi kroz koje prolazi veliki broj ljudi.
„Ova mobilnost povećava rizik jer se ljudi kreću između zajednica i preko granica“, kaže Lang.
Međutim, ova afrička država je veoma iskusna u borbi protiv ebole.
Danas je reakcija „znatno jača nego što je bila pre decenije“, kaže Danijela Mano iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.
Da li se ova epidemija može brzo obuzdati ili će se pretvoriti u ponavljanje onoga što se dogodilo pre nešto više od jedne decenije, odrediće sadašnji odgovor.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šta je virus Zapadnog Nila koji je ponovo u Srbiji
- Zašto su slepi miševi otporni na korona viruse
- Zašto su virusi potrebni da bi svet funkcionisao
- 'Nismo mi krivi za hantavirus': Meštani argentinskog turističkog grada
- Ljudi koji su preležali hantavirus: 'Pakao'
- Pet razlika između majmunskih boginja i kovida-19
- Šta je oropuš virus
(BBC News, 05.18.2026)
