Putin bez kompromisa, da li se u Rusiji menja stav o ratu u Ukrajini: BBC urednik

Kad bi Rusija Vladimira Putina imala zvaničan slogan, kako bi on glasio?

„Rusija je to što je, a mi se ne stidimo da to i pokažemo“, rekao mi je jednom prilikom ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

To bi odgovaralo.

Ali nedavno sam čuo ažuriranu verziju od pop i folk pevačice Nadežde Babkine.

Nakon što je primila nagradu od predsednika Putina, Babkina je rekla publici u Kremlju: „Rusija se nikad neće predati zahvaljujući našem izuzetnom, multietničkom genetskom kodu... koji nas sve drži na okupu.“

„Svako kome se to ne dopada“, dodala je, „može da ode i otruje se.“

Na mnogo načina, rečenica „može da ode i otruje se“ najbolje opisuje Rusiju 2026. godine - nepomirljiva, neumoljiva i beskompromisna.

Kao sam Vladimir Putin.

Otkako je izdao naređenje za invaziju na Ukrajinu, vođa Kremlja nije iskazao žaljenje niti pokajanje zbog odluke da napadne ruskog suseda - niti nameru da prekine sa neprijateljstvima.

Ove nedelje Rusija je izvela još jedan masivni raketni i napad dronovima širom Ukrajine.

Napad je usledio veče pred godišnji Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu, događaj osmišljen da predstavi Rusiju svetu.

Važni zapadni investitori i političari odavno su prestali da dolaze.

Ali organizatori tvrde da će prisustvovati delegati iz više od 130 zemalja i teritorija.

Za zemlju koja želi strana ulaganja, više od četiri godine rata sa susedom ne deluje kao najbolja reklama.

Ali, kao što smo već utvrdili, „Rusija je to što je“.

Sa ili bez foruma, napadi na Ukrajinu se nastavljaju.

Javni stav predsednika Putina o ratu je nepomirljiv.

On nastavlja da zahteva da Ukrajina ustupi Rusiji kontrolu nad čitavim Donbasom.

Vladimir Putin se nije promenio.

Ali jedna stvar u Kremlju jeste.

A ona ima veze sa Donaldom Trampom.

Prošle godine su ruski zvaničnici delovali uvereno da će američki predsednik pomoći u ostvarivanju ukrajinskog mirovnog sporazuma prema moskovskim uslovima.

Drugim rečima, da će predsednik Tramp pritisnuti Kijev da prihvati maksimalističke zahteve Moskve.

Posle prošlogodišnjeg američko-ruskog samita u Enkoridžu, na Aljaski, mesecima su viši ruski zvaničnici pevali ode o „duhu Enkoridža“ - kao da su Donald Tramp i Vladimir Putin postigli uzajamni dogovor o Ukrajini u korist Moskve.

Taj mirovni sporazum se nije materijalizovao.

„Ne znam za duh Enkoridža“, rekao je nedavno savetnik predsednika Putina za spoljnu politiku Jurij Ušakov za rusku državnu televiziju.

„Nikad nisam upotrebio taj izraz.“

Bio je to znak da je „duh Enkoridža“, ako ne nestao, onda makar počeo da iščezava.

Ovo bi mogao da bude jedan od faktora koji izazivaju očigledno nezadovoljstvo Vladimira Putina.

Ima ih još mnogo.

Ono što je vođa Kremlja zamislio kao kratkoročnu „specijalnu vojnu operaciju“ pretvorilo se u krvavi rat iznurivanjem koji je sada ušao u petu godinu.

Od februara 2022. godine, Rusija je pretrpela ogromne gubitke na ratištu, značajnu štetu u privredi i tehnološki pad.

Štaviše, rat se približio kući.

Danas ukrajinski dronovi zalaze duboko na rusku teritoriju.

Naftne rafinerije i druga energetska infrastruktura redovna su meta napada.

Prošlog meseca je ukrajinski napad dronovima masovnih razmera na moskovsku oblast naglasio da protivvazdušna odbrana oko ruske prestonice može biti probijena.

Usred strahova od napada, godišnja parada za Dan pobede na Crvenog trgu 9. maja bila je značajno svedenija nego inače.

Više od četiri godine rata - i hiljade međunarodnih sankcija - izvršili su ogroman pritisak na rusku privredu.

Budžetski deficit raste, a privreda stagnira.

A kako je Kremlj odgovorio na sve ove izazove?

Ne smanjenjem „specijalne vojne operacije“.

Daleko od toga.

Sudeći po skorašnjim masivnim ruskim vazdušnim napadima na ukrajinske gradove, odgovor je eskalacija.

Pogledajte veliki ruski napad na Ukrajinu: Spasioci izvlače preživele iz ruševina

Kremlj ne prihvata odgovornost za to.

Krivi Kijev i tvrdi da je Rusija reagovala na skorašnji ukrajinski napad na studentski dom u Starobiljsku, u istočnoj Ukrajini pod ruskom okupacijom.

Prema zvaničnim brojkama, poginuo je 21 student.

Ukrajinska vojska je saopštila da je pogodila štab ruske elitne vojne jedinice u Starobiljsku.

Nije rekla da li se radilo o istoj zgradi koju je navela Rusija.

Okončanje borbi deluje jednako daleko kao što je oduvek bilo.

Prethodnih godina predsednik Putin je iskoristio pojavljivanja na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu da prenese aktuelni pogled na svet i ponovi kritike na račun Zapada.

U Sankt Peterburgu, od njega se očekuje da se sastane sa glavnim urednicima međunarodnih novinskih agencija i održi centralni govor.

Hoće li iskoristiti ovogodišnji forum da naznači promenu stava o Ukrajini?

Do sada ništa ne ukazuje na to.

A opet, unutar Rusije, postoje sve izraženiji znakovi o tome da je vreme da se okonča rat.

• Gotovo pola miliona Rusa poginulo u ratu u Ukrajini: britanska obaveštajna služba
• 27 života po kilometru: Kako je Rusija 2024. trpela rekordne gubitke u Ukrajini
• 'U skoro svakoj porodici, neko je na frontu': Rusko selo koje gubi muškarce u ratu

Vidim dokaze za to čak i u izuzetno kontrolisanom medijskom prostoru zemlje.

Pišući za časopis Rusija u globalnoj politici, koji ima tesne veze sa establišmentom spoljne politike zemlje, politički naučnik Vasilij Kašin nedavno je zaključio:

„Cilj eliminacije anti-ruskog režima u Ukrajini u trenutnoj fazi je fundamentalno nedostižan bez potpune vojne okupacije čitave zemlje, pa i njenog zapadnog dela, na duži vremenski period. Za Rusiju je to tehnički nemoguće.“

Nekoliko dana kasnije, Moskovski Komsomolec, tabloid blizak Kremlju, citirao je političkog komentatora Aleksandra Nosoviča: „Stručna javnost je podeljena između onih koji su za nastavak specijalne vojne operacije sve dok ciljevi ne budu postignuti i onih koji veruju da je vreme da se ona okonča, budući da najgori mogući scenario nije čak ni poraz, već beskrajna specijalna operacija.“

U istom listu, advokat Dmitrij Krasnov tvrdio je da su, tokom čitave ruske istorije, „izgubljeni ratovi i ponižavajuća primirja redovno dovodili do novih napredaka, reformi i iznenađujućih novih pobeda... krupni geopolitički porazi ponekad su bili korisniji od briljantnih pobeda.“

U zemlji čija se nacionalna ideja oblikuje oko koncepta Rusije kao nacije pobednika i pobeda, bilo je zapanjujuće videti takav članak u štampi.

Da li on nagoveštava da bi Rusija trebalo da okonča rat u Ukrajini bez postizanja vlastitih postavljenih ciljeva?

Nekoliko dana kasnije, pokušao sam ponovo da pročitam članak onlajn.

„Greška 404. Stranica nije pronađena“,pisalo je na ekranu.

Pristup je bio onemogućen.

Javno mišljenje možda postoji.

Ali očigledno ima granice.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ukrajinci uzvratili: Sedam poginulih u napadu na autobus u proruskoj oblasti, udar i na Sankt Peterburg
• Ruski dron udario u stambenu zgradu u Rumuniji: 'NATO će štititi saveznike'
• Ukrajina i dalje pruža otpor i ne deluje kao da je blizu poraza: BBC urednik
• 'Mislim da se rat u Ukrajini bliži kraju': Putin
• Parada na Dan pobede u Moskvi bila je drugačija: Utisci BBC urednika
• Vladimir Putin i neočekivana ljubav prema ličnom marketingu

(BBC News, 06.03.2026)